Ukoliko bi vam neko rekao da postoji samo jedna jedina stvar koja određuje da li ćete u nečemu biti uspešni ili ne, da li bi vam privukao pažnju? Verovatno bi, jer zvuči previše dobro da bi bilo istinito. Međutim, nije toliko jednostavno kao što se na prvi pogled čini.

Pretpostavimo, za početak, da su osobe X, Y i Z vaši poznanici.

Osoba X bavi se trgovinom luksuznih nekretnina i na sastanke sa klijentima dolazi u svom skupocenom BMW-u. Osoba X je uspešni preduzetnik.

Osoba Y nosi svoj pohabani kombinezon i vozi stari kombi. Za razliku od uspešnog preduzetnika X, ova osoba je samo zavarivač.

A od osobe Z ste, nakon kraćeg razgovora, saznali da ima dobar posao, natprosečnu zaradu i pozamašnu ušteđevinu u banci. Shvatate, dakle, da je u pitanju gospodin koji živi svoj savršen život. Međutim, naknadno vam prilazi njegova sestra i u poverenju vam govori da je on, naime, nezaposlen i još uvek živi sa ostatkom porodice. Istog trenutka, vaša prvobitna prestava o osobi Z se drastično menja – od nekoga ko živi svoj savršen život, ona postaje samo neko ko pokušava da impresionira druge zasnivajući svoju priču na neistinama.

Po čemu procenjujete da je osoba X uspešni preduzetnik a osoba Y „samo“ zavarivač? Ukoliko razmislite o tome, shvatićete da je to uglavnom na osnovu onoga čime se bave, koliko zarađuju ili kako su obučeni.

U skladu sa trenutnim sistemom vrednosti koje diktira kapitalizam, primetićete da je sticanje novca ili statusa ono što većina ljudi misli da im je potrebno. Međutim, glavni kriterijum u procenjivanju nekoga kao uspešnog ili neuspešnog nije ni novac, niti status, a ni bankovni račun. U pitanju je nešto što gotovo u potpunosti „diktira“ način na koji doživljavate svet oko sebe, vaš odnos prema drugim ljudima, vaše akcije i, na kraju krajeva, odnos prema sopstvenom doživljaju (ne)uspeha. A ono što čini toliko veliku razliku zapravo je mala reč od samo 3 slova.

Ego.

A kada povučete paralelu sa zamišljenim poznanicima sa početka priče, doći ćete do zaključka da je upravo ego, bez imalo uloženog truda, osobu X okarakterisao kao uspešnog preduzetnika, a osobu Y „samo“ kao zavarivača.

Slično tome, ego osobe Z smislio je savršenu priču u koju je vaš ego poverovao i počeo dotičnoj osobi da se divi. Ipak, nakon što ste saznali istinu, on je u vašim očima, od uspešnog gospodina, postao samo neko ko izmišlja priče ne bi li impresirao sebe i druge, stvarajući pritom lažnu predstavu o sebi.

Uspesi, porazi i ostale „đavolje rabote“

U određenom smislu, ego bi se mogao uporediti sa malim đavolom koji vam sedi na ramenu i govori neobične stvari. Ponekad vas natera da reagujete u afektu, ulepšavate svoju stvarnost, ili vas pak, ubeđuje da u nečemu niste dovoljno dobri. U većini slučajeva, ego vam zapravo ne upućuje baš lepe poruke.

Setite se, na primer, beskućnika koji pričaju sami sa sobom dok besciljno tumaraju ulicama. Pretpostavite da ti ljudi, koje bi vaš ego verovatno procenio kao „lude“, zapravo izgovaraju naglas ono što im njihov ego poručuje. A ukoliko biste odvojili određeno vreme da slušate i glas svog ega, možda biste primetiti određene sličnosti sa rečima koje izgovara taj beskućnik. Da li je, prema tome, jedina razlika između vas i tog „ludaka“ u tome što vi odlučujete da ne izgovorite naglas ono što mislite?

Razmislite o ovome na trenutak – taj „ludi“ ego se u nekom trenutku „useljava“ u vaše misli i govori vam kako da se ponašate i kako da procenjujete sebe i druge. Ponašanje i odluke velike većine ljudi motivisane su upravo egom – međutim, uzmite u obzir da 99,99% stvari koje vam ego govori nije suviše inspirativno, niti će vas naterati da postanete bolji. Da li, na osnovu toga, i sami možete u bilo čemu uspeti ukoliko slušate nekoga ko govori nešto toliko obeshrabrujuće?

Uvid u realno stanje

Kada na ovaj način sagledate situaciju, shvatićete koliko je neophodno da konstantno preispitujete poruke tog unutrašnjeg vodiča. Mnogi preduzetnici, recimo, pomno proučavaju istoriju biznisa, zakone tržišta ili finansije. Među njima ima onih koji, pritom, na sličan način proučavaju i sebe. To vam se, paradoksalno, čak može učiniti egocentričnim – međutim, kako ćete u nečemu uspeti ukoliko prvenstveno ne upoznate sebe?

U trenutku kada počnete da se preispitujete na ovaj način, shvatićete da je „upravljanje“ samim sobom – ali i svojim egom – važan deo te jednačine. U suprotnom, ukoliko to ne naučite, teško ćete u bilo čemu postići zadovoljavajući rezultat. Može zvučati neobično, ali neki koji važe za najmudrije i najostvarenije, u tome su proveli gotovo čitav svoj život.

A u kontekstu priče o uspehu – odnosno neuspehu, jedno od tih pitanja biće i „Zašto radim baš ovo što radim?“. Suprotno „mišljenju“ vašeg ega, to nije zbog novca, položaja ili tuđe procene.

Vaše zanimanje odraz je vaših interesovanja, sposobnosti ili kreativnosti – međutim, na kraju krajeva vi niste vaš proizvod ili usluga. Vi ste, jednostavno, vi – a status, imetak ili račun u banci ne mogu vas definisati kao osobu.

Ista stvar važi i za zamišljene poznanike X, Y i Z sa početka teksta.

I kada ovo prihvatite, shvatićete da vam onaj glas ega uopšte ne pomaže. Najčešće vas, upoređujući vas sa drugima, uverava da nikada nećete biti dovoljno dobri.

I to je najveća „zamka“ ega – a ukoliko ovu činjenicu osvestite, moći ćete nakon toga i zaista da počnete sa ostvarivanjem uspeha.

Poslednja izmena dana 11. decembra 2016. u 02:04


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »