Ekonomisti su dugo verovali da je dovoljno da analiziraju šta ljudi rade da bi doneli zaključke o tome šta oni žele. Vremenom su shvatili da postoje neki domeni u kojima to nije pravi pristup. Ponekad je jednostavno bilo potrebno pitati ljude šta misle i kako se osećaju da bi dalje izveli valjan zaključak.

Ekonomija sreće je teorija koja nastoji da poveže individualno zadovoljstvo sa klasičnim ekonomskim pitanjima kao što su zaposlenost i materijalno bogatstvo.

Istraživanje o sreći, za početak, je pokazalo vrlo logičnu pojavu. Ljudi koji žive u bogatijim zemljama sa razvijenim institucijama imaju tendenciju da budu srećniji od ljudi u siromašnijim zemljama sa lošim institucijama. Do ovakvog zaključka mogli smo da dođemo koristeći i samo zdrav razum.

Ako su prihodi niski, njihov rast utiče na povećanje mogućnosti da se zadovolje osnovne i neke složenije životne potrebe pa raste i nivo sreće. Pri niskom nivou prihoda, tradicionalne ekonomske teorije koje govore o vezi prihoda i korisnosti su relativno jake.

Međutim, rast prihoda iznad određene granice više ne doprinosi povećavanju sreće tj. dolazi do naglog smanjivanje marginalne koristi od tog rasta.

Zašto je to tako?

Veća potrošnja utiče na kvalitet životne sredine, veće gužve i zakrčenost zbog porasta broja stanovnika, ali i na pojavu simptoma boljeg životnog standarda koje ljude čine nesrećnim – gojaznost i stres nastao iz stalne težnje za više plaćenim poslom.

Rad povećava osećaj sreće sve do tačke dok ljudi ne počnu prekomerno da rade. Takođe, kada dnevno putuju duže od 20 minuta do posla ljudi se osećaju nesrećnim.

Merenje sreće predstavlja izazov zbog njene subjektivne prirode, ali pristalice ove teorije tvrde da jedino uzimanjem faktora sreće u obzir ekonomija može da postane relevanta pri objašnjavanju stvarnog života.

Koji sve faktori utiču na sreću?

Prvi i najočigledniji je prihod uz ograničenje da se njegov uticaj smanjuje kako on raste.

Osećaj zadovoljstva poslom takođe je vrlo bitan. Ponavljajući poslovi ne ispunjavaju. Samozaposlenost kao i kreativni poslovi utiču na veće samopoštovanje pa i  zadovoljstvo.

Kupovina brze hrane ili gledanje TV-a obezbeđuje privremeno zadovoljstvo, ali često izostane njegova trajnija komponenta . „Stručna“ tj. kvalitetna potrošnja, koja uključuje obrazovanje, kreativne aktivnosti i generalno rad na sebi pruža veću radost i osećaj ispunjenja.

Ako se veći prihod dobija na račun slobodnog vremena, to može negativno da utiče na nivoe sreće. Naravno, ovde nije presudna količina već kvalitet raspoloživog slobodnog vremena.

Ljudi ne žele samo da maksimizuju sopstvenu dobrobit već i dobrobit svoje porodice. Pa tako u jednom često citiranom primeru par koji živi na farmi izjavio je da nije nesrećan zbog svog siromaštva zato što je radom uspeo da svoje četvoro dece pošalje na koledž. Bolje šanse za uspeh dece njih čine srećnim. Takođe, ako njihova deca dobiju visoko plaćene poslove, oni su u boljoj poziciji da pomognu svojim roditeljima.

Dobri stambeni uslovi, nisko zagađenje i zdravo životno okruženje mogu uticati na sreću ljudi više nego nivo prihoda. Neke studije su pokazale da su stanovnici gradova manje srećni nego stanovnici sela. U nekim zemljama poput Kine, ekonomski rast je ostvaren po cenu viših nivoa zagađenja pa ljudi u Kini sebe ne smatraju naročito srećnijim.

Na sreću utiču i drugi neekonomski faktori kao što su društvene interakcije, poverenje, samopoštovanje, veroispovest itd.

Sreća je prilično relativna stvar. Zato ova teorija ima i svoje kritike.

Prva je da ljudi mere sreću uvek polazeći iz svoje tačke posmatranja. Zato čak i kada raste BDP po glavi stanovnika, u poređenju sa drugima, neko može i dalje da se oseća siromašno i bez jednakih šansi za napredak.

Neki tvrde da se uspostavljanje sreće kao merila ekonomije vrlo lako zloupotrebljava u političke svrhe.

Postoji i problem hedonističkog adaptiranja. Sve pozitivne (kao npr. povećanje zarade) ili negativne (kao npr. gubljenje posla) promene imaju uglavnom kratkoročne efekte. Neka istraživanja kažu da se sreća koju neko oseća lako prilagođava novim okolnostima i brzo vraća na pređašnje nivoe bez obzira na promenjene uslove života.

Takođe, određene teorije tvrde da interni faktori kao što su genetika, lične osobine i uverenja ljudi utiču na osećaj sreće sa više od 50%. Iz tog razloga eksterni faktori ne mogu da imaju presudan uticaj na to kako se neko oseća.

Ujedinjene Nacije godišnje izdaju Svetski izveštaj o sreći.

U 2017. godini Norveška je bila na prvom mestu dok su je pratile Danska, Island i Švajcarska. Iako je imala oštar rast BDP po glavi stanovnika Kina nije ništa srećnija nego pre 25 godina. Od 155 zemalja, koje se nalaze na spisku, Srbija zauzima 73. mesto.

Kako biste vi rangirali svoj osećaj sreće?

Poslednja izmena dana 21. januara 2018. u 01:37


Tamara Đenadić

Rođena je 1980. godine u Beogradu. Osnovne studije završila je 2003. godine na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a kao dobitnik stipendije italijanskog ministarstva spoljnih poslova i master studije iz oblasti finansija na Univerzitetu Tor Vergata u Rimu. U bankarstvu…… Saznaj više »