’70-tih godina prošlog veka, čuveni muzički sastav Van Halen žario je i palio svetskom rock’n’roll scenom. Po običaju, bend bi za vreme turneja organizatorima koncerata dostavljao tzv. rajder liste – spisak tehničko-scenskih zahteva neophodnih za nesmetano održavanje nastupa.

Standardni sadržaj rajder lista uključuje uobičajene instrukcije vezane za kompletnu scensku postavku: opremu za ozvučenje i osvetljenje bine, uputstva u slučaju nastanka eventualnih tehničkih problema, ali i lične zahteve izvođača koji se tiču izgleda i opremanja prostora u bekstejdžu. Ipak, poznato je da zvezde velikog kalibra umeju da budu krajnje izbirljive kada su u pitanju pojedine stavke sa ovih spiskova. Zbog toga nije ništa neobično ukoliko se, pored preciznih uputstava o težini komponenata ozvučenja, na njima zateknu i „trivijalne“ stavke poput specifičnih brendova osvežavajućih napitaka, načina pripremanja hrane, pa sve do jedinstvenih uputstava o, recimo, boji peškira ili vrste sobnih biljaka koje članovi benda žele da imaju u svojim svlačionicama.

Momci iz Van Halena donekle su pripadali upravo toj izbirljivijoj ekipi kada su u pitanju neobični zahtevi. Osim što su zvanično i prvi bend koji je ikada napisao rajder listu, na njoj se našla i zanimljiva stavka koja je izričito sugerisala da u bekstejdžu nisu smele da se nađu M&M bombonice braon boje. U suprotnom, članovi benda na čelu sa frontmenom Dejvidom Li Rotom pretili bi otkazivanjem koncerta, i to o trošku organizatora. U prevodu, jedna jedina braon M&M bombonica promotere je mogla da košta milione.

Razume se, ovakav zahtev tumačio se kao ekscentrično „izvoljevanje“ nadobudnih rock zvezda koje iz čiste obesti maltretiraju članove organizatorskog tima dajući im zadatak da „kopaju“ po činijama sa slatkišima i iz njih vade sve bombone nepoželjnih boja. Ipak, Dejvid Li Rot godinama kasnije razjasnio je pravi razlog ovog specifičnog zahteva koji, ispostavilo se, uopšte nije imao veze ni sa pukim izvoljevanjem, niti sa animozitetom prema braon M&M bombonama. Naime, navedena stavka bendu je poslužila kao način da provere da li organizatori pažljivo čitaju rajder liste, a po rečima Dejvida Li Rota, ukoliko u bekstejdžu zatekne sporne slatkiše, bio je uveren u to da je tokom organizacije koncerta došlo i do tehničkih propusta.

Đavo je u detaljima, i na sceni i u biznisu

Pojedina mesta na kojima je Van Halen održavao svoje nastupe – poput Maple Leaf Gardens-a u Torontu ili Boston Gardena – sada su većinom napuštena. Održavanje rock koncerata u ovakvim prostorima podrazumevalo je istovarivanje i postavljanje masivne opreme za ozvučenje, svetlosne efekte i kompletnu „mašineriju“ neophodnu za nezaboravan scenski nastup kakav dolikuje poznatom rock bendu. Glavni problem bio je u tome što ova mesta niti su bila izgrađena u te svrhe, niti su u potpunosti mogla da podrže nastup benda takvog kalibra. Bez striktnog poštovanja jasno preciziranih uputstava vezanih za tehničke detalje scenske postavke, vrlo je lako moglo doći do ozbiljnijih posledica poput pucanja stubova ili urušavanja podova. Tačnije, jedna mala greška u postavci bine mogla je ozbiljno da ugrozi živote članova benda i ekipe tehničara, ali i njihovih fanova.

Da bi u potpunosti bili sigurni u to da su preduzete sve neophodne mere za nesmetano i bezbedno održavanje nastupa, članovi Van Halena osmislili su naizgled nevažan detalj na osnovu koga su procenjivali da li su organizatori u potpunosti postupili u skladu sa zahtevima navedenim u rajder listi. Rezultat je bio sledeći – kadgod bi se desilo da je u bekstejdžu kojim slučajem pronalazio nepoželjne bombone, Van Halen je istog trenutka radio kompletno scensko testiranje da bi proverio da li je bina besprekorno nameštena. Sem toga, usledela bi i krajnje burna reakcija Dejvida Li Rota, koji bi se dao u uništavanje svlačionice predviđene za pripremu benda za nastup.

Iako deluje pomalo bizarno, za ekipu kultnog sastava ovaj potez bio je način da se potencijalni rizici svedu na minimum. S obzirom na popularnost koju su uživali, i najmanji previd koji bi pretio da dovede do neželjenih situacija na nastupima, mogao je imati krajnje ozbiljne posledice.

Jer, popularna muzika je ipak biznis; a kao i u svakom biznisu, upravo su sitni, naizgled beznačajni detalji ti koji mogu „pokvariti“ širu sliku. S te strane, Van Halenova trivijalna stavka na pomalo nesvakidašnji način sugeriše o neophodnosti obraćanja pažnje na „sitnice koje život znače“.

A isto pravilo važi bez obzira na to kojom delatnošću se neko bavi. Iz tog razloga, „ma, to je sitnica koju niko neće primetiti“, stav je koji u biznisu može skupo koštati. Počev od postavljanja ciljeva koji, ukoliko nisu jasno i precizno definisani, u startu mogu dovesti do prepreka u njihovom ostvarivanju, preko loših procena u određivanju efikasnosti radnih procesa, ili neadekvatno odabranih metoda prilikom online oglašavanja ili postupka distribucije proizvoda – jednom rečju, svaki segment poslovanja zahteva i posvećenost detaljima, ali i pažljivu analizu različitih načina njihovog sprovođenja.

„Industrija zabave“ je surova i propusti se retko praštaju – do te mere da nekome mogu uništiti uspešnu dugogodišnju karijeru, pa i život. Razume se, sitna greška lokalnog preduzetnika možda neće dovesti do posledica poput „razapinjanja“ po stranicama najčitanijih medija, kao što je to slučaj sa zvezdama svetske muzičke scene. Međutim, kada se u obzir uzme činjenica da je jednom izgubljeno poverenje klijenata ili saradnika gotovo po pravilu veoma teško ponovo izgraditi – i pritom često ume biti uzrok potpunog kraha biznisa – svest o važnosti onih „sitnijih“ aspekata poslovanja dobija potpuno drugačiji kontekst.

Poslednja izmena dana 17. aprila 2017. u 00:35


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »