Mirni, povučeni i većinom izbegavaju velike gužve.

Intimno okruženje, među ljudima koji ih najbolje poznaju – tu će se osećati svoji na svome. Preferirajući svoju zonu komfora, ljudi ovakvog kova će se vrlo rado kloniti nepotrebne buke i uzbuđenja.

Prepoznate li u okruženju osobu sličnog profila, onda znate da imate posla sa introvertnim tipom ličnosti. To je onaj vaš poznanik koji će, umesto da prihvati poziv za ludi večernji provod, radije ostati ušuškan uz knjigu ili čak produžiti radno vreme završavajući važne obaveze. Baš kao u privatnom životu, introverti će se slično ponašati i u poslovnom okruženju: odgovaraće im profesija koja budi njihovu kreativnost, sposobnost planiranja ili pak, istraživački i analitički duh.

Upravo zbog toga, introverte je vremenom zapratila reputacija stidljivih, tihih, pa čak i asocijalnih osobenjaka. Ovu etiketu nose već decenijama unazad, a u svetu prilagođenom onim otvorenijim tipovima, navedene osobine baš i nisu preterano poželjne.

I tek su se poslednjih godina počele rušiti predrasude o tipičnim introvertnim crtama. Tačnije, ljudi su počeli shvatati zbog čega su introverti baš takvi kakvi jesu. A suština je u tome da oni – baš kao i ekstroverti – teško da mogu birati na kojoj će se strani spektra naći. Mogli bismo ovde diskutovati o uticajima porodičnog ili socijalnog okruženja, ali nije baš da ćete svaki dan sretati ljude koji govore „Rešio sam da od danas budem introvert!“.

Tako se i na introvertnost danas više ne gleda kao na manu koju bi pošto-poto trebalo „popraviti“. Jer, sa osobom koja puni baterije opuštajući se u samoći i dalje je sve u redu. Njen odnos prema svetu potpuno je zdrav, i ona ne mora nužno patiti od sramežljivosti i niskog samopouzdanja – što je takođe jedan od urbanih mitova koji okružuju introverte. Naposletku, retko ćete upoznati osobe koje su isključivo introverti ili ekstroverti – većina njih je, zapravo, „negde između“, s tim da će ipak manje-više naginjati ka jednom od ova 2 tipa.

A u poslednje vreme, svedoci smo toga da su introverti našli svoje mesto i u kompetitivnom i nikad previše udobnom poslovnom svetu. Ovo se, pre svega, desilo zahvaljujući rastućem trendu online poslovanja: mogućnost rada od kuće ili iza računarskih monitora dozvolilo je povučenijim tipovima da pronađu profesije u kojima će na pravi način iskazati sve svoje potencijale. Introverti će, naime, odveć lako poneti etiketu osobenjaka kojima komunikacija sa svetom baš i nije jača strana. Istina je, međutim, sasvim drugačija: iako većini zaista paše mirnije (radno) okruženje, suština je u tome da introverti samo komuniciraju na nešto drugačiji način. Samim tim, pre će im odgovarati pozicije koje uključuju, recimo, pisanu komunikaciju ili vešto plivanje u vodama freelancinga. I dalje delimično ostajući u zoni komfora, introverti napokon imaju priliku da svoje navodne mane pretvore u prednosti.

Tako su se polako počeli rušiti stereotipi o tome da su preduzetništvo (kao i, uopšte, korporativno okruženje) rezervisani za one koji će se zarad uspeha hrabro i odvažno naći oči u oči sa neizvesnošću, ili pak opstajati po sistemu „nogom u vrata“. Tačno je, doduše, da introverti neće baš po svaku cenu skakati u vatru – mada bi nas i po tom pitanju ponekad mogli prijatno iznenaditi. Ipak, očekujte li da će to učiniti tek tako, ne razmišljajući previše, razmislite još jednom: introverti će, pre  svega, dobro proceniti koliko je ta vatra opasna, i postoji li način da je vešto zaobiđu. Ukoliko, pak, shvate da kroz nju ipak moraju proći, gledaće da se izvuku „u komadu“ i sa što manje opekotina.

I upravo im taj analitički momenat omogućava da izazove samostalnog poslovanja osmotre iz drugačijeg ugla. Štaviše, preduzetništvo bi moglo biti i idealan izbor za nekoga sa introvertnim crtama ličnosti: ono mu ostavlja dovoljno prostora da svoje ideje realizuje na originalan način, prateći svoje instinkte i iznalazeći nekonvencionalna rešenja. Vođenje poslovnog poduhvata, takođe, dovoljno je izazovno da ih donekle istera iz one zone komfora, zahtevajući od njih da se ipak prilagode okruženju koje je – po nepisanom pravilu – u velikoj meri skrojeno po meri ekstroverata.

Mnogi introverti, čak, otkriće svoj preduzetnički duh tek pošto se odluče na takav korak. Otkako se i samostalno poslovanje počelo seliti na mrežu, „tihi i sramežljivi“ su shvatili da se i te kako mogu snaći u preduzetničkim vodama – i to uz luksuz izbegavanja izazova svakodnevne interakcije sa drugima.

Jer, onome ko to iskustvo nema, nije lako razumeti koliko stresno radno okruženje ili dinamična i intenzivna komunikacija – bila ona poslovna ili lična – introvertima može biti naporna i iscrpljujuća. Upravo je to jedan od razloga zbog koga će radije odabrati rad u (i sa) manjim timovima. I ne, to ih nikako ne čini mizantropima koji zaziru od sveta – oni će taj svet samo malo drugačije doživljavati, jer je reč o ljudima sa vrlo istančanim senzibilitetom.

A ovo su, pak, kvaliteti koji su u današnjem svetu poslovanja i te kako poželjni.

Naime, sposobnost pažljivog slušanja i razumevanja, omogućiće introvertima i da intuitivno osete tuđe potrebe i emocije. Zbog toga su u stanju da ljudima priđu sagledavajući situaciju iz njihovog ugla, težeći da izgrade i neguju odnose zasnovane na iskrenosti i poverenju.

To bi, naposletku, mogle biti i idealne osobine dobrih preduzetnika i lidera. U delatnostima koje zahtevaju rad sa ljudima, takva osoba moći će ostvariti kvalitetan odnos sa svojim zaposlenima, klijentima i poslovnim saradnicima. Ukoliko, pak, preferiraju biti deo tima zaposlenih, budite sigurni u to da će svojim zadacima pristupiti posvećeno i predano, uočavajući mogućnosti koje su „ekstrovertskom oku“ možda nehotice promakle.

I zato razmislite još jednom pre nego što onog ćutljivka otpišete kao „nedovoljno komunikativnog za rad u marketingu i prodaji“. Smestite ga u tim zadužen za vaše naloge na društvenim mrežama, i možda shvatite da ćete za onih novih 1800 lajkova zahvaliti njegovoj kreativnosti i neobičnim idejama.

Ukoliko, pak, i sami maštate da postanete sam svoj gazda, ne odustajte samo zato što vam se čini da, kao introvert, ne ispunjavate zacrtane norme. Istini za volju, potraga za profesijom iz snova mogla bi vam se učiniti kao mukotrpna i puna izazova. Međutim, kada je konačno pronađete, otkrićete i ono o čemu većina još uvek sanja – a to je šansa da napokon ostvarite svoj pun potencijal.

Poslednja izmena dana 1. marta 2018. u 00:06


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »