Ukoliko ste rođeni ’80-ih godina prošlog veka (ili ranije), sigurno se sećate malih, gremlinolikih lutkica sa velikim, okruglim očima i čupavom, šarenom kosom koja štrči uvis. Možda ste ih imali u svojoj kolekciji igračaka, ili su vas vaša deca povukla za rukav i tražila da im kupite bar jedan primerak. A možda ste samo bili svedok manije koja je ove igračke pomalo nesvakidašnjeg izgleda u par navrata učinila toliko popularnim da su, 2005. godine, dobile mesto i na TV ekranima u animiranoj seriji Trollz.

Glavne protagonistkinje ovog crtaća iz producentske kuhinje kompanije DiC Entertainment su pet drugarica tinejdžerskog uzrasta koje koriste magiju da bi se borile protiv zlog gremlina Sajmona. Zaplet se „vrti” oko iskonske borbe između dobra i zla, gde dobro uvek pobeđuje. Uz primese arhetipskih elemenata, bio je to pokušaj da se mlađoj publici kroz izmaštane likove i događaje prenese pozitivna poruka.

Publika je, međutim, imala oprečna mišljenja o ovoj animiranoj sagi. Dok su je neki hvalili upravo zbog pozitivne poruke, dobar deo je zamerio na manjku maštovitosti i korišćenju elemenata koji umnogome pripadaju kategoriji „već viđeno”. Sve u svemu, ekranizovana varijanta Trol lutaka nije se baš proslavila.

Za razliku od crtane serije, pravu Trol lutku krasi duža istorija tokom koje je istinski uveseljavala mališane iz celog sveta. Iako je u svom „odrastanju” i sama proživljavala dobre i malo manje dobre faze, činjenica je da će ostati upamćena kao miljenica svojih vlasnika čiji je bar deo detinjstva obeležila.

A prva devojčica koja se ovoj lutki obradovala bila je ćerkica čoveka koji ju je, 1959. godine, prvi osmislio i izradio.

Kada se poklon višestruko vrati

Naime, želeći da obraduje svoju mezimicu Lilu originalnim poklonom, Danac po imenu Tomas Dam rešio je da iskoristi svoje stolarsko umeće i napravi joj drvenu lutkicu. I to ne bilo kakvu, već jednu koja je imala magične moći i koja je volela da čini ljude srećnim.

Inspiraciju za ovu neobičnu igračku Dam je našao u šumskim stvorenjima nordijske mitologije. Trol je, pored drvenog tela, imao oči od stakla, a njegova bujna i čupava kosa bila je od vune. Koliko je oduševljenje ovaj brižni otac izazvao kod svoje ćerke govori i činjenica da su ubrzo svi klinci u kraju saznali za ovaj originalni poklon – a deca k’o deca, gotovo istog trenutka su poželela da i ona imaju takvu jednu lutku.

Ubrzo potom, Tomas Dam je u svojoj stolarskoj radionici sve više vremena provodio praveći igračke za Liline prijatelje. Od male prodavnice u svom dvorištu, polako ali sigurno stigao je do fabrike u kojoj su se trolovi masovno izrađivali.

Iako se i sam godinama mučio da prehrani porodicu (pre nego što se okrenuo stolarstvu radio je kao ribar, pekar i zidar), verovatno nije ni mogao da pretpostavi da će ga iz nemaštine izvući poklon koji je ćerki napravio od srca.

Da bi zadovoljio sve veću potražnju za nasmejanim, čupavim lutkicama, u posao je uključio i ostatak porodice. Budući da je ručna izrada trolova zahtevala dosta vremena, u proces proizvodnje uveo je mašine. Igračke više nisu bile od drveta, već su se uz pomoć glinenih kalupa izrađivale od  gume i vinila.

Tako je u periodu od svega nekoliko godina Dam uspeo da pokrene biznis koji će se kasnije raširiti na Evropu i Ameriku, čime je napokon i svojoj porodici mogao da omogući pristojan život. Najveća pomama za Trol lutkama nastala je upravo u Americi, gde je 1963. godine proglašena i za igračku godine (jedina lutka koja je ’60-ih godina bila popularnija je čuvena Barbika).

Zbog čega je važno zaštititi brend?

Ipak, put Damove kompanije do uspeha nije baš uvek tekao glatko. Pošto proizvod nije bio zaštićen, usledila je nekontrolisana proizvodnja i prodaja kopija ove lutke. Ubrzo su se pojavili i ostali proizvodi vezani za brend, poput majica, posteljine i privezaka za ključeve. Postupak koji je porodica Dam pri tome pokrenula rezultirao je odlukom suda da Trolovi ostanu nešto poput javnog vlasništva, na taj način uskrativši njihovog originalnog tvorca za preko 4 milijadre dolara profita.

Koliko je ovo negativno uticalo na proizvodnju pokazuje i činjenica da je ona drastično smanjena. Iako je Dam pokušao da svoj proizvod zaštiti makar u rodnoj Danskoj, do kraja ‘60ih godina izrada Trolova potpuno je prekinuta. Prema rečima Kalea Ostergarda, današnjeg direktora kompanije Dam Things, Tomas je prvenstveno bio umetnik, a ne biznismen – što je, na kraju, i uticalo na njegov poslovni krah.

Tako su Trolovi pali u zaborav sve do početka ’90-ih godina, kada su ponovo proglašeni za igračku godine. Tokom 1991. i 1992. godine njihova prodaja ponovo je naglo skočila, da bi do kraja poslednje decenije 20 veka rezultirala zaradom od ukupno 1,2 milijadre dolara.

Kompanija Tomasa Dama, zbog pomenutog nepostojanja zaštite brenda, ponovo nije osetila veći finansijski priliv od prodaje. Ipak, nakon višedecenijskih sudskih zavrzlama, njegova porodica je 2003. godine ipak uspela da dobije novčanu odštetu zbog kopiranja brenda i proizvodnje i prodaje igračaka od strane drugih kompanija. S druge strane, samom Tomasu Damu ova pobeda malo je značila budući da je preminuo 14 godina ranije, a pomama za veselim Trolovima već se odavno po drugi put stišala.

Pomenuta animirana serija Trollz iz 2005. godine takođe nije doživela dugoročniji uspeh; međutim, to nije sprečilo sadašnje čelnike kompanije Dam Things da se nakon toga udruže sa produkcijskom kućom DreamWorks.

2010. godine, dve kompanije su se dogovorile da ponovo vrate Trolove na bioskopska platna, i to u dve verzije – kao animirani film i TV serija. Rezultat ovog partnerstva publika će moći da vidi od 4. novembra ove godine, kada je zakazana i premijera animiranog 3D filma.

Ipak, Damovi naslednci će još jednom ostati uskraćeni za veći profit. 2013. godine kompanija Dam Things je odlučila da za nepoznatu sumu proda brend DreamWorks-u, zadržavajući za sebe isključivo prava koja poseduje u skandinavskim zemljama.

A da li će animirana verzija ponovo vratiti ova vesela stvorenja u prodavnice igračaka – ostaje da se vidi nakon njenog prikazivanja.

Foto: Valerie Everett

Poslednja izmena dana 17. oktobra 2016. u 00:23


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »