Ovaj članak bi mogao imati i naziv “kako prepoznati aktivne radnike koji proizvode ništa”.

“Ne možeš upravljati nečim što ne možeš izmeriti” – Piter Druker

Prethodna rečenica se pripisuje gospodinu Drukeru, ali nije tačna, a saznaćete kasnije i zašto.

Prvo bih se osvrnuo na problem sa kojim se susreću mladi, ali i stari preduzetnici, rukovodioci državnih i javnih kompanija, kao i stečajni upravnici propalih preduzeća.

Prokleto velika masa ljudi je prisutna na lokaciji posla, ali ne radi tj. nije produktivna – ne stvara ništa, itekako je prisutna, izvrdava isporuku vrednosti, ali je itekako zauzeta, opterećena i nadasve preokupirana poslom.

Mnogi rukovodioci/menadžeri/direktori će se samo nelagodno osmehnuti i svoje neodobravanje i nedostatak sankcionisanja opravdati unutrašnjim rečima – ah, tako je kako je, ne mogu svi biti na nivou zadatka, a ja se ne mogu boriti sa svima; radiću sa onima koji žele da rade; ovi neradnici mi bar neće mnogo smetati, a možda nešto i urade. Spomenuti nadređeni je ili kukavica ili firma po svim svojim vertikalama ima takvu maržu i prodaju koju 10-20% neproduktivne populacije kompanije neće okrnjiti i sebi može da dopusti takav balast.

Cilj svakog uspešnog preduzetnika, direktora ili menadžera nije da cedi svoje zaposlene kao suvu drenovinu, već da pametno upotrebi sposobnosti, iskustvo, znanje zaposlenih da urade posao koji on kao predvodnik može da proda daleko bolje i više ili organizuje skup individualaca na pametniji način – tj. da stvaraju novac i vrednost. Krajnji rezultat su ljudi koji ne rade od jutra do sutra za minimalnu zaradu već zadovoljni ljudi koji dolaze svakog sledećeg dana po još.

Kako možete prepoznati ljude koji su aktivni, ali nisu produktivni:

  • nikada nećete saznati kada će zadatak/posao biti gotovo iako je do sada on/ona tu stvar radio/la toliko puta da može da proceni vreme i stane iza svoje tvrdnje
  • kalendar im je tako zgusnut da ne postoji mogućnost bilo kakve izmene – svaki poziv od šefa ili menadžera je obznanjen okolini kao božanska intervencija koja itekako remeti njihove detaljno razrađene planove; verovatno možete zakazati sastanak sa njima za 3 do 4 meseca kada prave efemeride budu na položaju
  • uvek imaju razlog zašto nešto nije urađeno, koji indirektno upućuje na šefove, loše planiranje, položaje zvezda
  • ne umeju da vas gledaju u oči i prihvate odgovornost za svoje postupke, planiranje, rezultate
  • pored njih imate osećaj da vas leraju, tj očigledno ne umeju, ne znaju ili ne žele (mrzi ih, realno znaju da se neće desiti) nešto da urade i traže različite razloge da prolongiraju konačan datum realizacije

Rečenice koje ćete čuti od ljudi koji su itekako zauzeti, ali koji ne isporučuju rezultate tj. merljive elemente posla…

  • „sedim do 10 u kancelariji“,
  • „crkao sam od posla, ne diraj me“
  • „ne stiźem da završim sve – koliko posla ima“
  • ”danas sam se ubio od sastanaka“

Nadasve fatalne izjave koje treba da stvore osećaj samilosti nad tužnom sudbinom zaposlenog ili poslovnog partnera. U ovom trenutku najbitnija stvar koju osoba treba da čuje je pitanje odrasle osobe ili autoriteta: “Onda tebe maltretiraju – šta ćeš da uradiš povodom toga? Mobing? Nema problema – prijavi ih!”, praćeno sa “A šta si zaista to uradio danas i koliko ti je zaista vremena trebalo za to?” i finalom “Zašto se samo praviš aktivan? Zar nešto ne treba da napraviš?”

Neproduktivni ljudi su pošast od koje treba bežati ili ih sklanjati iz okoline koja je okrenuta rezultatima. Veoma često takve osobe napuste okolinu koja ne toleriše neradnike. A nekada, okolina postane zatrovana leranjem, pogotovo ako rukovodilac prećutno prelazi preko “posebnosti” toksične osobe.

Da se vratimo početnoj tvrdnji, koja nije tačna i verovatno je nastala i malo duže izjave.

“Sam rad implicira da neko nije samo odgovoran da uradio posao, već i da stoji iza istog (odgovorno), uradi ga na vreme i na kraju njegov rad bude procenjen i ocenjen – tj. dobije informaciju nazad o rezultatu svog rada i procesa samog planiranja” je ono šta je Druker napisao u knjizi “Menadžment: zadaci, odgovornost, praksa”.

Nemojte misliti da su neradnici ili “aktivni” radnici proizvod sistema u kome živimo – oni su prisutni svuda. Od najvećih svetskih multinacionalki do trafike u kraju. Stvar je u tome kako očistiti žito od kukolja. Jer – ko radi, ne boji se gladi.

Poslednja izmena dana 25. novembra 2015. u 14:43


Ivan Rečević

Menadžer i operativac marketing tehnologija (marketing technologist), vodi konsultantsku kuću Gaia Consulting od 2007.godine. Do kraja 2015-te vodio je sektor analitike i bio jedan od vlasnika digitalne marketing agencije Huge Media. Sa više od dve decenije iskustva u IT industriji,…… Saznaj više »