Zamislite situaciju u kojoj, umesto da izvadite svoj pametni telefon i na brzinu ovekovečite neki zanimljiv prizor ili važan događaj, morate uz sebe imati fotoaparat veličine mikrotalasne pećnice. Koliko selfija, fotki ukusnih obroka i smešnih ili dosadnih klipova nikada ne bi ugledalo svetlost društvenih mreža samo zato što vam sama ideja o nošenju tako kabaste skalamerije deluje krajnje sumanuto.

Upravo o tome je razmišljao i čovek po imenu Džordž Istman. Iako njegov izum nema veze sa pametnim telefonima i ultra HD slikama i snimcima koji se njima mogu napraviti, itekako je zaslužan za brojne inovacije koje su proces fotografisanja i snimanja u ogromnoj meri učinile jednostavnijim i pristupačnijim.

Iz mračne komore na svetlost dana

Džorž Istman rođen je 1854. godine u Votervilu, u državi Njujork. Nakon smrti oca bio je prinuđen da napusti školovanje da bi finansijski pomogao porodici, te se sa 14 godina zaposlio kao kurir jedne osiguravajuće kuće.

Uoči planiranja odmora u Dominikanskoj Republici 1877. godine, kupio je foto kameru veličine već pomenute mikrotalasne pećnice, a stalak koji je uz nju išao takođe je bio sličnih dimenzija.

Frustriran činjenicom da je za nastanak fotografija, pored mnogo vremena, potrebna i kabasta oprema, naredne tri godine najpre je proveo u osmišljavanju i pravljenju emulzije za suve ploče koje bi ovaj proces olakšale. Sa porodičnim prijateljem je 1881. godine osnovao kompaniju Eastman Dry Plate, a dve godine kasnije napravio je rol film na kome je moglo da se zabeleži i do 100 fotografija.

Ovakva tehnologija omogućila je bržu i masovniju izradu slika. Naime, nakon što se film iz fotoaparata slao u postrojenje za izradu fotografija, u uređaj bi se stavljao novi film, i fotoaparat je ponovo bio spreman za upotrebu.

Nakon predstavljanja prvog providnog negativa kakav se koristi i danas, sledeći važan trenutak u Istmenovoj preduzetničkoj karijeri bilo je osnivanje kompanije Kodak 1888. godine. Brojne inovacije koje je firma tokom godina predstavila, omogućile su da se fotografisanjem počnu baviti i tzv. amateri.

Zbog mogućnosti pravljenja većeg broja slika uz pomoć jednostavnijeg procesa njihove izrade i manjeg aparata, fotografija je postala pristupačnija sve većem broju ljudi. Od tog trenutka, Kodak imperija polako počinje da osvaja svet. U neke od najvažnijih izuma koji su promenili istoriju fotografije i videa ubrajaju se:

  • 3,5-milimetarski format filma,
  • prva traka za snimanje video sadržaja,
  • Brownie kamera, čija pristupačna cena je omogućila bavljenje fotografijom iz hobija,
  • Kodakova mašina za razvijanje filmova, zbog koje više nije bilo potrebe da se ovaj proces vrši u mračnoj komori,
  • fotoemulzija na bazi soli sirćetne kiseline, koja je zamenila zapaljivu emulziju na bazi nitrata,
  • prvi džepni fotoaparat širine 2,5 cm, i težine svega 300 grama.

Sve ovo nastalo je u Kodakovim laboratorijama tokom prve dve decenije prošlog veka. Prateći uzlaznu putanju do uspeha, kompanija je 1923. godine predstavila prvu kameru za kućno snimanje videa, a 1929. nastala je i prva filmska traka optimizovana za zvučne filmove.

Džordž Istman, pak, nije još dugo uživao u plodovima Kodakovog uspeha. Nakon borbe sa degenerativnom bolešću kičme zbog koje je imao poteškoća u hodanju, izvršio je samoubistvo 1932. godine.

Tragična smrt njenog osnivača ipak nije zaustavila kompaniju u osvajanju fotografske industrije. Do ’70-ih godina ju je, između ostalog, obeležila pojava prvog filma u boji i prvog negativa na osnovu koga su se mogle izrađivati kolor-fotografije. Pri tome, Kodak je po prvi put ostvario prihod od preko 4 milijarde dolara i zapošljavao preko 100 hiljada ljudi u celom svetu.

„Vi pritisnite dugme, a mi ćemo uraditi sve ostalo“

Ipak, pojava prve digitalne kamere koju je 1975. godine dizajnirao Stiv Sason, jedan od inženjera zaposlenih u Kodaku, predstavlja možda i najvažniji momenat u radu kompanije. Sistem koji je crno-bele slike prikazivao na ekranu bez upotrebe filma uključivao je električni seznor osetljiv na svetlo, pretvarajući pri tome optičke informacije u digitalne podatke.

Ova naprava veličine tostera u početku je morala konstantno biti povezana sa TV projektorom da bi prikazivala slike, što ju je činilo pomalo nepraktičnom za upotrebu. Takođe, kvalitet snimaka rezolucije 0,1 megapiksela bio je lošiji u odnosu na snimke koji su se pravili uz pomoć filma. Uprkos tome, predstavljanje digitalne tehnologije zauvek je promenilo industriju filma i fotografije.

Od inicijalne ideje Džordža Istmena da napravi „kameru koja bi bila jednostavna za upotrebu poput obične olovke“, kompanija je do 1996. godine, tokom više od veka postojanja, narasla u ogromnu imperiju čija vrednost je dostigla basnoslovnih 31 milijardi dolara. U tom trenutku, Kodak je imao vlasništvo nad oko 70 procenata globalnog tržišta filma, a osim prihoda od 16 milijadri dolara, posedovao je i akcije u vrednosti od 90 milijardi dolara.

Prilagodivši upotrebu fotoaparata i kamere milionima, uz pristupačnu cenu, modernu tehnologiju i čuveni slogan „Vi pritisnite dugme, a mi ćemo uraditi sve ostalo“, Kodak je zaslužan za to što je praktično jednim klikom postalo moguće zabeležiti i sačuvati sve one neprocenjive trenutke koji čine život. Zbog svega toga, bilo je potpuno logično pomisliti da će ovaj gigant zauvek ostati čvrsto usidren na samom vrhu.

Foto: Takayuki Miki

Poslednja izmena dana 25. septembra 2016. u 16:57


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »