U koje igre ste “uvučeni” a da toga niste ni svesni? Koji skriveni motivi stoje iza tih igara?
Saznajte više o igrama koje vi igrate. Zašto i na koji način ste ih započeli.
U ovoj knjizi pročitajte koje sve igre postoje, njihove analize, i motive koji stoje u pozadini.

Pisac:

Erik Bern (1910-1970) je bio psihijatar i psihoanalitičar koji je rođen u Montrealu, Kanadi. Upisao je medicinu koju je diplomirao sa dvadesetjednom godinom, a magistrirao sa dvadesetpet godina na Makgil univerzitetu. Po završetku studija odlazi u Ameriku na specijalizaciju psihijatrije i psihoanalize. Erik je utemeljivač “transakcione analize” kao pravca u psihijatriji. Analizu i načine na koji se izražavaju određene pojave u međuljudskim odnosima.

Knjiga:

Bern je u svojoj knjizi “Koju igru igraš?” većinu socijalnih odnosa između ljudi opisao kroz “igre”, igre koje su nam porodično, kulturološki, demografski, pa i psihološki, nametnute, usađene ili programirane u nas kroz vaspitanje od malena. Zanimljivo je da svaka igra krije neki motiv, koji na prvi pogled nije očigledan.

Iako je on te odnose nazvao igre, a sama reč igra zvuci bezopasno, u ovoj analizi to ne treba da nas navede na pogrešan smisao, šta više, većina Bernovih zapažanja je da igre među ljudima mogu biti vrlo opasne po igrače koji učestvuju. Reč “igra” prosto najkreativnije opisuje to stanje odnosa. Mnoge igre igramo i svesno i nesvesno. Neke započinjemo sami, a u neke smo upleteni bez svoje volje i saznanja. Mnoge od njih su destruktivne po nas, a neke su i dobre, odnosno konstruktivne. Kroz svoje posmatranje, psihijatriju i psihoanalizu on je ustanovio i izolovao dosta igara koje igraju odrasli, ali svakako, kako vreme odmiče pojavljuju se nova zapažanja i nove igre.

Samo analizom tih igara možemo da vidimo prave motive koji se kriju iza njih.

Svrha analize je postizanje lične autonomije, odnosno u najboljem slučaju, svrgavanje i skidanje tereta i kalupa kojima je čovek zasut i koji mu smetaju da doživi svesnost, spontanost i bliskost u društvu.

Knjiga ima oko 200 stranica, i štampana je u preko dvadeset pet miliona primeraka, na dvadeset jezika. Ovo je Bernova najpoznatija knjiga, “Kojiu igri igraš”, i postala je internacionalni bestseler koji je uticao na način kako ljudi misle i razumeju međusobne odnose.

Knjiga je sastavljena od 3 dela:

U prvom delu je obrađena analiza igara po strukturi, definiciji i njihov nastanak.

U drugom delu su opisane sve do sada utvrđene igre od strane autora. On ih je podelio tematski na sledeći način:

  • Životne igre
  • Bračne igre
  • Društvene igre
  • Seksualne igre
  • Igre iz podzemlja
  • Igre iz ordinacije
  • Dobre igre

U trecem i završnom delu je obrađena tema značaja tih igara, modeli igrača koji ove igre igraju i kako se osloboditi opasnih igara i izboriti za autonomiju.

Utisak:

Knjiga će vam pružiti nešto zabave ali i pomoći da bolje i uspešnije komunicirate, imate bolje odnose sa drugim ljudima, na poslu, u braku, sa decom, da bolje razumete sami sebe. Zanimljiva i jednostavna analiza ljudskih odnosa, opisana kroz igre.

Roditelji, hteli ili ne hteli, uče svoju decu od rođenja kako da se ponašaju, misle, osećaju i opažaju.  Deca to nose kroz život i nadograđuju svojim iskustvom. Oslobodjenje od ovih uticaja nije nimalo lako, jer su duboko ukorenjeni.

Stoga stalno igramo neke igre, problem je što su neke igre destruktivne po nas i odmažu nam u normalnom funkcionisanju. Razumevanjem i analizom možemo otkriti koji motivi stoje iza toga.

Citati:

“Jedinicu socijalne komunikacije nazivamo transakcija. Kad se dvoje ili više ljudi nađe negde na okupu, pre ili kasnije, neko od njih progovoriće ili na neki drugi način pokazati da prima k znanju prisustvo drugih. To nazivamo transakciona stimulacija.”

“Igre su zamena za stvarno zivljenje u stvarnoj bliskosti sa drugim ljudima. Stoga na njih možemo gledati kao na neku vrstu napipavanja, više nego spajanja, sa drugim ljudima.”

“Igra je niz komplementarnih skrivenih transakcija koje se približavaju vrlo određenom, predvidljivom ishodu. Na površini je vidljivo da je u pitanju skup transakcija koje se obnavljaju, često na identičan način, uz prividnu verodostojnost iza koje se krije prava motivacija. Jednostavnije rečeno, to je serija poteza koji kriju u sebi zamku ili štos. U njima se folira i neko uvek ućari.”

“Glavni deo vremena koji provodimo u ozbiljnom društvenom životu odlazi na igranje igara. Nešto zbog toga što nema mnogo prilika za bliskost među ljudima u svakodnevnom životu, a nešto i zbog toga sto su neki vidovi bliskosti psihološki nepodnošljivi za većinu ljudi.”

“Podizanje dece je prvenstveno stvar poduke o tome koje igre da igraju. Razne kulture i socijalne klase imaju svoje vrste omiljenih igara.”

“Društvo popreko gleda na iskrenost, sem u četiri oka, zdrav razum nas uči da je iskrenost uvek moguće zloupotrebiti.”

“Ljudi biraju sebi za prijatelje, saradnike ili intimne partnere one koji igraju iste igre.”

“Postizanje autonomije se, dakle, sastoji od svrgavanja svih onih bezveznosti koje vladaju čovekom…zatim treba zbaciti uticaj pojedinačnih roditelja i društvenog i kulturnog porekla. Isto treba učiniti i sa zahtevima savremenog globalnog društva. Posle svega toga, jedinka mora da preuzme ličnu i socijalnu kontrolu. Tek onda je jedinka spremna za odnose očisćene od igranja igara. Tek u ovoj tački jedinka može biti u stanju da razvije svoje mogućnosti za autonomiju.”

Poslednja izmena dana 29. decembra 2016. u 22:49


Nemanja Jovanović

Nemanja Jovanović je rođen 1985. godine u Beogradu, a od 2010. godine živi i radi u Minsku u Belorusiji. Počeo je da radi sa 16. godina, a danas se bavi poslovima posredništva u prodaji prema stranim klijentima u Belorusiji, Rusiji…… Saznaj više »