Do pre nekih desetak godina, internet je bio poprilično mirno mesto. Onda se pojavio Facebook i napravio revoluciju u virtuelnoj zajednici – i to tek tako, preko noći. A pre nego što su SpaceX i Tesla postale vodeće kompanije na polju vazdušnog i drumskog transporta, ime Ilona Maska bilo je poznato uglavnom ljudima iz iste branše. A ostatak planete? Pa, znate i sami – do juče niste ni znali za „nekog tamo“ Ilona Maska, a već sutradan ste shvatili da je reč o osobi koja je prihodovala onoliko koliko vi verovatno ne biste zaradili za tri života.

I to tek tako, preko noći.

Virgin Records, Uber, Wallmart ili AirBnb – još neki su od članova ove odabrane ekipe. Eto i ideje za holivudski blokbaster koji bi zabetonirao (lažnu) predstavu o instant uspehu kao nečemu što se dešava svaki dan. Jer, ko bi se usudio da pomisli kako Mark Zakerberg ili Ričard Brenson (vlasnik giganata Virgin Records i Vigrin Atlantic) ipak nisu čudotvorci koji su svoje imperije sagradili tek tako, kao od šale? I to samo zato što se između onog juče i danas (iliti, biznis ideje u najavi i realnog, opipljivog uspeha) protežu godine, pa i decenije nimalo idiličnih trenutaka.

Zapravo, niko ne zna koliko je ljudi, potpuno obeshrabreno i poraženo, u tim momentima jednostavno odustalo od svega, nikada ne dočekavši to danas i nikada ne posvedočivši svom ličnom uspehu preko noći. Tek kad u ovaj prigodno servirani mit umešate kašičicu realnosti, dobijate frazu koja je već odavno zaštitni znak većine „instant-pobednika“:

Za uspeh preko noći potrebno je (najmanje) 10 godina.

I samo nekoliko takvih primera dovešće u pitanje i koncept onog holivudskog blokbastera u najavi.

Ilon Mask (Space X/Tesla) i Ričard Brenson (Virgin Records/Virgin Atlantic)

Iako iz različitih branši, Ilon Mask i Ričard Brenson imaju više zajedničkog nego što se čini. Na prvom mestu, to je svakako neosporan uticaj njihovih kompanija na tržištu, ali i ugled koji im je samostalni biznis doneo. Čini se da ovu dvojicu svakodnevni izazovi poslovanja zaobilaze u širokom luku, ili da se sve čega se dohvate pretvara u zlato – međutim, obojica dele i pregršt onih manje svetlih trenutaka.

Pre svega, i Mask i Brenson slažu se u tome da su im treća i četvrta godina poslovanja bile ubedljivo najteže – i to ne samo u onom smislu danas je malo teško, ali sutra će već biti bolje. U njihovom slučaju, to „ubedljivo najteže“ značilo je kritičnu tačku gde ih je od potpunog kraha delilo svega 24 sata.

U čemu je bio problem?

Pa, u tome što su obojica u jednom trenutku ostali kratkih rukava – tačnije, bez dolara budžeta kojim bi finansirali svoje poslovanje. Uz gotovo nikakve šanse da za samo 24h dođu do odgovarajućih investicija, i jedan i drugi bili su na dobrom putu da izgube apsolutno sve.

I to tek tako, preko noći.

Teško je poverovati da je reč o ljudima koji su danas na listi najbogatijih na svetu. Još teže ih je zamisliti u višegodišnjem survival mode-u, dok očajnički pokušavaju da iznađu bilo kakav način da vrate svoj biznis na pravi kolosek. Sve u svemu, noć koja ih je čekala pre onog sutrašnjeg uspeha, bila je sve samo ne ispunjena mirom i spokojem.

Sem i Bad Volton (Walmart)

Kada odlučite da prodate svoju prvu firmu, a zatim stavite i kuću pod hipoteku – a sve zarad ulaganja u ozbiljniju poslovnu priču – onda ste sigurno od onih koji veruju da se rizici kad-tad isplate. Iako ćete se često uveriti u to da sreća prati hrabre, u slučaju Sema i Bada Voltona, osnivača trgovinskog lanca Wallmart, sudar sa realnošću ipak nije bio prijatan.

Naime, u potrazi za kreditnim pozajmicama namenjenim razvoju poslovne ideje, potpuno je normalno da vas banka „počasti“ jednim odlučnim Ne. A braća Volton su to „ne“ čuli mnogo puta zaredom. Čuveni Wallmart, danas jedna od najvećih svetskih korporacija, našao se u nezavidnoj poziciji koja se, poput Tesle ili Virgin Atlantica, lako mogla završiti krajnje neslavno.

Ne samo da su se našli na korak od bankrota, već bi on, u slučaju Voltonovih, išao u paketu i sa gubitkom krova nad glavom. Srećom, nakon nebrojenih odbijanja i nailaska na zatvorena vrata, napokon su pronašli banku koja je bila dovoljno velikodušna da im odobri zajam. Iako je ostatak priče manje-više istorija, ni ta istorija nije prošla bez turbulentnih momenata.

Tim Vestergren (Pandora Internet Radio)

Vlasnici Wallmarta bi definitivno imali prostora za podugačku ispovest o svakodnevnim izazovima rvenja sa bankarskim investicionim sistemom. Međutim, apsolutnu pobedu u ovom biznis poglavlju ipak je odneo čovek po imenu Tim Vestergren.

Jedan od osnivača i današnjih suvlasnika radio striming servisa Pandora, sa onim odlučnim „ne“ susreo se ni manje ni više nego preko 300 (slovima: tri stotine) puta. Dakle, više od 300 (pretpostavljamo, iskusnih i pronicljivih) investitora nije verovalo u isplativost Vestergrenovog projekta.

A isti taj projekat, uzgred budi rečeno, danas prihoduje preko milijardu dolara na godišnjem nivou.

Razmislite samo – koliko bi ljudi odustalo „već“ nakon trećeg, četvrtog, pa i desetog Ne? Priča Tima Vestergrena stoga je i odličan primer ne samo istrajnosti i posvećenosti, već i spremnosti da se za ideju u koju verujete borite do poslednjeg daha.

Brenson, Mask, braća Volton i Tim Vestergren ni nakon desete (odnosno, tristote) prepreke jednostavno nisu prihvatali poraz. Noć koja ih je delila od današnjeg uspeha ponekad bi trajala i predugo – i to samo zato što je neko ispustio da uoči vrednost njihovih ideja. Ukoliko, dakle, i postoji kakav recept za „uspeh preko noći“, on bi najverovatnije mogao zvučati otprilike ovako: budite spremni na to da ćete se do svitanja poprilično načekati.

Poslednja izmena dana 18. decembra 2017. u 19:17


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »