Kompanija Domino’s Pizza su osnovala braća Tom i Džejms Monagan, u gradu En Arbor u Mičigenu. Ovo nije bio običan grad na američkom srednjem zapadu. Veliku većinu njegovih 110.000 stanovnika čine studenti i postdiplomci Univerziteta Mičigen koji je tu preseljen pre dvestotinak godina. Nakon avanture u Marincima, Tom se vraća u svoj rodni grad i upisuje fakultet sa željom da postane arhitekta. Zajedno sa bratom, naredne, 1960. godine, odlučuje da pozajmi 900 dolara i otkupi malu piceriju DomiNick’s sa ciljem da im to bude pasivni prihod, koji će pomoći da školovanje prođe bezbolnije. Nije bilo tako. Posao je išao jako loše i zahtevao je previše vremena, pa na kraju fakultet nikad nije završio. Neko vreme su se mučili, da bi posao konačno krenuo, a oni se uigrali, kada je Džejms odlučio da izađe iz priče. Nije želeo da odustane od posla poštara, a bilo mu je teško da uz to radi u piceriji, i dogovorili su se da svoj deo vlasništva trampi sa bratom za Volkswagen Bubu, kojom su radili dostavu. Tom je odlučio da izbaci sendviče i ostale proizvode i fokusira se na picu, i dostavu.

Posao je polako rastao, a novac koji bi stekao Tom je čuvao sa željom da dalje proširi biznis. Kada je skupio dovoljno, kupio je još dve male picerije. Želeo je da sve njihove radnje nose isti branding, imaju enterijer u istom stilu i slično, ali vlasnik originalne DomiNick’s nije želeo da se brend koji je stvorio širi. Tako je nastao Domino’s Pizza brand. Logotip je imao sliku domine na kojoj su bili brojevi dva i jedan, koji reprezentuju prvu prodavnicu, i nove dve. To se ni do danas nije promenilo, ali sve ostalo jeste.

Monagan je razmišljao kako da unapredi posao, pa je tako jedna od velikih novina koje je uveo bio novi dizajn kutije za pice sa čvsrtim zidovima, koja je omogućavala da se više pica slože jedna na drugu, bez da se zgnječe, a to je automatski značilo i bržu i lakšu dostavu. Inovacija je bilo mnogo, pa su tako oni bili prvi koji su garantovali da pizza stiže za 30 minuta, ili ne morate da je platite. Takođe, shvativši da postoji velika ciljna grupa među studentima koji su u kampusima, svoj biznis je polako širio po univerzitetskim gradovima. Razmišljao je i da kroz franšizing proširi dodatno svoj brend i ostvari dodatni prihod. I tako, malo po malo, 1978. godine došao je do dve stotine objekata u SAD. Naredni korak je bio širenje van granica Amerike, i prvi korak u tom smeru napravio je 1983. godine – prva Domino’s Pizza u Kanadi, u Vinipegu. Sledili su Britanija i Japan, a 1995. kompanija je imala više od hiljadu picerija širom sveta. U naredne dve godine, novih pet stotina objekata.

A onda 1998. godine, Tom odlučuje da svojih 93% vlasništva proda investicionom fondu Bejn Kapital, koji je do danas kupio vlasništvo i u Burger King-u, Dunkin’ Donuts-u, lancima prodavnica Sports Authority, Staples, Toys „R“ Us, kao i kompaniji Warner Music Group.

Novi menadžment je vremenom proširio poslovanje, pa je tako od lokala koji prodaju pizzu na parče i za poneti, uz brzu i besplatnu dostavu, počeo otvarati i restorane, a asortiman proizvoda je ponovo proširen i danas podrazumeva i piletinu, sendviče i slično. Sa ciljem da to promovišu, kompanija Domino’s Pizza 2012. menja ime u Domino’s, a danas zapošljava više od 220.000 ljudi u 73 zemlje, u 5.700 gradova, u više od 11.000 picerija.

A što se tiče našeg junaka sa početka, iako je jasno da su nemački automobili najbolji na svetu… Džejms, da li je bilo vredno toga?

Foto: the_progressive

Poslednja izmena dana 1. septembra 2015. u 03:04


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »