Svoju prvu sliku, na kojoj je prikazao čoveka na konju tokom borbe bikova („Le Picador“), Pablo Pikaso (1881. – 1973.) završio je kada je imao 9 godina.

Za jednog od najpoznatijih španskih umetnika 20. veka nije se baš moglo reći da je bio uzoran učenik i student. Imao je poteškoće sa prihvatanjem autoriteta i često bi bio kažnjavan zbog svog buntovnog ponašanja.

Prvi posao koji je dobio takođe nije mnogo obećavao. Prema ugovoru koji je potpisao za jednog francuskog trgovca umetničkim delima, Pikasova zarada iznosila je „celih“ 150 franaka mesečno (današnjih 750 dolara). Uprkos skromnim počecima, baveći se grafikom, slikanjem, vajanjem i poezijom, Pikaso je iza sebe uspeo da ostavi bogato umetničko nasleđe i postane jedna od najuticajnijih ličnosti u umetničkom svetu s početka prošlog veka.

Pri tome, njegova konstantna težnja za pomeranjem kreativnih granica možda ga je i najviše definisala kao stvaraoca. Čitav vek kasnije, ova osobina i dalje ostaje jedna od presudnih, i to ne samo za postizanje zapaženih rezultata u oblasti umetnosti i stvaralaštva, već i u svetu biznisa. O načinu na koji je pristupao radu, Pikaso je jednom prilikom izajvio sledeće:

„Slikam predmete na osnovu toga kako ih zamislim, a ne onako kako ih vidim.“

Iako na prvi pogled umetnost i biznis nemaju mnogo toga zajedničkog, otvorenost ka prihvatanju različitih ideja i spremnost da se iskorači izvan ograničenih mogućnosti, neretko se upravo u biznisu ispostave kao pun pogodak. A o prednosti razmišljanja i delovanja van ustaljenih granica govorio je i Stiv Džobs. Kao veliki poštovalac Pikasovog stvaralaštva, Džobs upravo njega navodi kao jednog od svojih najvećih uzora. Tokom jednog od svojih govora, i osnivač Epla se osvrnuo na izjavu koja se pripisuje čuvenom slikaru:

„Loši umetnici kopiraju jedni druge. Dobri umetnici kradu.“

Postoji, doduše, sumnja da je ovu rečenicu izgovorio Pikaso, budući da se vrlo slična fraza nalazi i u knjizi britanskog književnika Tomasa S. Eliota. U svom delu pod nazivom „Sveta šuma: eseji o poeziji i kritici“ iz 1920. godine, Eliot je izneo svoje, na prvi pogled pomalo kontradiktorno mišljenje – „nezreli pesnici imitiraju, a zreli pesnici kradu“. Smatra se da pomenuti citat ima više interpretacija, ali prema jednoj od najprihvaćenijih, suština je u tome da originalne ideje zapravo ne postoje, već da je svaka nova ideja nastala na osnovu nečega što je već osmišljeno ranije – što je „praksa“ koja se neretko sreće i u svetu biznisa.

S druge strane, poredeći kreativnost sa pojmom inovacije u preduzetništvu, Stiv Džobs bio je mišljenja da suština inovacije ne leži ni u prihvatanju svake ideje bez izuzetka. Pri tome se još jednom osvrnuo i na svog uzora, navodeći Pikasov pogled na stvaralaštvo u celini:

„Umetnost je proces eliminacije nepotrebnog.“

Naime, i u samoj težnji ka pomeranju granica, ne treba zaboraviti da se suština kvaliteta i prepoznatljivosti vrlo često krije u jednostavnosti i svedenosti – bilo da se radi o kreiranju umetničkog dela ili, recimo, osmišljavanju dizajna određenog proizvoda.

Talenat i vizija nisu svojstveni samo umetnicima

Rezultati savremenih istraživanja pokazuju da delovi dečjeg mozga u kojima se odvijaju kreativni procesi postaju sve manje aktivni tokom perioda školovanja i odrastanja. Ovaj podatak, s jedne strane, predstavlja svojevrsni dokaz o tome koliko je jedan od najpoznatijih Pikasovih navoda i danas aktuelan:

„Sva deca su umetnici. Glavi problem je u tome kako ostati umetnik i nakon što odrastemo.“

I on sam je svoj umetnički talenat ispoljio kao dete, a primeri mladih kojima ne manjka mašte, osećaja za biznis i inicijative da svoje ideje sprovedu u delo, potvrđuju koliko kreativni potencijali mogu biti presudni i za uspeh u svetu biznisa.

A jedna od glavnih odlika onih koji – bez obzira na godine – uspeju svoje ideje i da ostvare, jeste i ta što ostaju fokusirani na svoju viziju. U svemu tome, često se kao svojevrsni „moto“ prepoznaje i sledeća rečenica španskog umetnika:

„Sve što možete da zamislite je stvarno.“

S tim da je to, naravno, tek početak. Kao i u velikom broju slučajeva, ni Pikasovi skromni počeci nisu nagoveštavali da će njegovo ime postati jedno od najpoznatijih, a vrlo često situacija nije mnogo drugačija ni u svetu preduzetništva i biznisa. Na kraju krajeva, postoji samo jedan način kako od zamišljenog stići do stvarnog:

„Akcija je osnova svakog uspeha.“

A kada se talenat i jasna vizija udruže sa akcijom, i granice između kreativnosti i biznisa polako počinju da se brišu.

Foto: photographymontreal

Poslednja izmena dana 25. marta 2017. u 17:07


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »