Da li ste znali da kompanija Lenovo, jedan od najvećih svetskih proizvođača desktop računara, laptopa, tableta, mobilnih telefona i opreme poput superkompjutera, danas ima više od 60.000 zaposlenih? Osim toga, oni posluju u više od 60 zemalja sveta, dok se proizvodi ovog brenda mogu naći u još 120 zemalja. Lenovo takođe poseduje više od 6.500 internacionalnih patenata. Impresivne brojke, zar ne?

Zadržite tu sliku sa jedne strane. Sa druge, zamislite sadašnjeg izvršnog direktora ove kompanije koji na svom prvom poslu, baš u ovoj firmi, kao dvadesetpetogodišnji pripravnik biciklom dostavlja računare u kineske domove. Jer to je slika s početka poslovanja ove kompanije. Šta se desilo u međuvremenu?

Krenumo redom. Osnivač Lenovo kompanije Liu Čuanzi 1984. godine okupio je grupu od deset inžinjera. Prvi naziv novoformirane firme bio je New Technology Developer Inc, a ubrzo je preimenovan u Legend Holdings. Sav dostupan novac poticao je od Kineske naučne akademije, koja je obezbedila 25.000 dolara kako bi se osnovala kompanija koja bi bila deo ranih eksperimenata kineske vlade o firmama u privatnom vlasništvu. Posao se obavljao u malom bungalovu u Pekingu, a sastojao se od distribuiranja i instalacije računara proizvedenih u inostranstvu u kineska domaćinstva.

Jang Juanking, današnji CEO ove kompanije, pridružio joj se 1989. godine kao 25-ogodišnji pripravnik. Kao što već znate, njegov posao bio je da biciklom dostavlja računare. Međutim, njegov talenat brzo je primećen i on je veoma brzo napredovao, da bi postao izvršni direktor četiri godine kasnije i na tom mestu ostao do danas.

Legend je od početka imao mnoštvo izgubljenih bitaka. Prva je bila neuspeo pokušaj da uvozi televizore i digitalne satove. Nepokolebana takvim ishodom, firma prvi uspeh ostvaruje istovremeno sa razvojem štampanih ploča. One su omogućile da IBM-ovi personalni računari prepoznaju kineske karaktere.

Li Čuanzi, osnivač, otkrio je da se tada ova kompanija sastojala isključivo od naučnika koji nisu ništa znali o marketingu. Tim je bio primoran da uči metodom pokušaja i greške. O tome kakva je bila njihova tadašnja finansijska situacija govori činjenica da su Čuanzi i svi ostali zaposleni na posao, umesto gradskim prevozom, dolazili peške, kako bi uštedeli novac.

Vlada je 1988. godine dozvolila da se u Hong Kongu osnuje još jedno odeljenje ove kompanije. Dve godine kasnije stvari se menjaju i Legend postaje prepoznat od strane najpre domaćeg tržišta. Prelomni momenat bila je prodaja kompjutera na kineskom tržištu pod sopstvenim imenom. Prvi brendirani kompjuter – Legend PC – počinje da se prodaje 1988. godine. Do 1996. zabeležena je odlična prodaja, što je ovoj kompaniji omogućilo da postane lider na domaćem tržištu personalnih računara. Iste godine Legend je predstavio i prvi laptop računar. Do 1998. godine napravljen je milioniti primerak. Linija proizvoda je rasla sve do 2002. godine, kada se pojavio njihov prvi superkompjuter, nazvan DeepComp. On je reklamiran kao najbrži kompjuter dostupan u Kini za civilnu upotrebu.

Godinu dana kasnije, Legend predstavlja Lenovo brend i logo za svoje proizvode, sa namerom širenja na tržište Azijsko-pacifičkog regiona. To je prvi korak ka tome da Lenovo (čije ime se sastoji od „le“ koje označava nekadašnji naziv firme „Legend“ i „novo“ što na latinskom jeziku znači potpuno isto što i na srpskom) postane globalno prepoznata firma.

Još jedan ključan trenutak za ovu firmu jeste preuzimanje Personal Computing odeljenja u IBM-u. Popularni IBM-ovi ThinkPad laptop računari postali su Lenovo ThinkPad. Kada je preuzimanje završeno 2005. godine, Lenovo je zvanično postao treći najveći proizvođač personalnih računara na svetu. Zatim je usledilo proširivanje – ne samo proizvodne linije, već i dospevanje na tržiše Evrope, Južne Amerike i Japana. Ostalo je istorija, a podatak o tome da prihod ove kompanije za 2015. godinu iznosi više od 46 milijardi dolara sasvim dovoljno govori sam za sebe.

Ono što Lenovo prevashodno izdvaja od konkurencije jeste organizaciona kultura. To se lako može videti na sledećem primeru. Naime, središta ove kompanije su u Kini i u SAD. Međutim, u oba se govori isključivo engleski jezik. Razlog? Da bi se radnici koji nisu iz Kine osećali kao kod kuće.

Evo još jednog primera. Ranije su zaposleni izvršnog direktora Janga Juankinga zvali po tituli, što je uobičajena praksa u brojnim formalno uspostavljenim organizacionim kulturama. Ali on je bio protiv takvih strogih pravila. Verovao je da one ne priliče jednoj globalnoj kompaniji. Stoga je zaposlenima rekao da mogu da ga zovu samo po imenu, što oni, naravno, nisu počeli da čine. Međutim, Jang i njegovi najbliži saradnici tokom nedelju dana su organizovali susrete sa svim zaposlenima, gde su se rukovali i predstavljali jedni drugima samo po imenu, bez prezimena i pozicije. Iz straha da ne budu doživljeni kao nepristojni, mnogi zaposleni mrmljali bi svoja i izbegavali da izgovaraju imena svojih nadređenih. Kako bi im se stavilo do znanja da ne bi trebalo da im bude neprijatno da ih zovu po imenima, Jang i saradnici su im u šali govorili da će otpustiti svakoga ko se i dalje pridržava starih pravila oslovljavanja. Trebalo je vremena, ali ova politika uspešno je implementirana.

Vizija ove kompanije je da promeni svet kroz upotrebu inovativne tehnologije. Ako znamo kako je nastala i koliki je put prevalila do svojih sadašnjih brojki, onda je jasno da je ova vizija i te kako ostvariva.

Poslednja izmena dana 7. marta 2016. u 21:54


Ina Borenović

Ina je master psihologije, sa raznolikim iskustvom: od regrutacije i selekcije vojnog kadra, konsaltinga iz oblasti ljudskih resursa, pa sve do pisanja, predavanja, bavljenja psihologijom marketinga i preduzetništva. Sertifikovani je trener asertivnosti, sa završenim edukacijama iz grupne analize (osnovni nivo)…… Saznaj više »