Kada u dvadeset i prvom veku pomenemo lift, prva asocijacija su nam soliteri i višespratnice. Lift je postao sastavni deo života, i danas retko ko u zgradama pešači. Gotovo svaka veća zgrada, tržni centar ili poslovni prostor poseduje električni lift koji olakšava penjanje i spuštanje čineći da uštedimo i vreme i energiju. Međutim, pojam lifta seže još u daleku prošlost i smešten je u vreme trećeg veka pre nove ere. Kako se pod tim pojmom podrazumeva svaka platforma koja se podiže i spušta i služi za prevoz ljudi i tereta, sasvim je logičan zaključak da lift nije tekovina samo moderne civilizacije.

U sagi o “Igri prestola“ pripadnici “noćne straže“ brane kraljevstvo stražareći na zidu. Do najviših odaja vozi ih upravo lift. Baš takvi liftovi, kakvi su prikazani u epskoj fantastici, bili su deo i stvarne istorije drevnih civilizacija. Primitivni liftovi služili su da teret ili ljude podignu na veće visine. Ovim konstrukcijama upravljali su ljudi ili životinje. Opuštajući ili zatežući uže koje je držalo platformu, lift se podizao i spuštao. To je bilo daleko od lifta kakav danas poznajemo, ali je ideja kroz vekove nadograđivana.

Prošlo je mnogo vekova do trenutka kada je napravljen prvi lift za lične potrebe neke osobe. Za vreme kralja Luja XV, napravljena je velika drvena kutija koja je povezivala stan ovog kralja u Versaju sa stanom njegove ljubavnice na spratu iznad. Ni taj lift nije ličio na one koji će uslediti, ali je predstavljao pomak u odnosu na one iz ere pre Hrista. Prva ozbiljnija promena na dizajnu liftova, ali i principu funkcionisanja desila se sredinom devetnaestog veka. Pravljeni su najpre za prenos materijala u fabrikama, rudnicima i skladištima. Radili su na principu parnog pogona. Dvojica arhitekata po imenu Burton i Hormer, napravili su 1823. godine takozvanu “ulaznu sobu“. Lift je služio u turističke svrhe, a njegova namena bila je podizaje turista koji bi želeli da iz bolje perspektive sagledaju London. Dvadeset i tri godine kasnije, gospodin Vilijam Armstrong je projektovao hidrauličke dizalice. Dizalice su radile po principu hidraulične sile. Vrlo ubrzo osposobljeni su i prvi liftovi koji su radili pomoću pritiska vodene ili uljne pumpe. Ovakvi liftovi ipak nisu potpuno zamenili “kutije” na parni pogon. Razlog je bio bezbedonosne prirode. Mnogi su se plašili kvarenja hidrauličnog lifta. Pokazalo se da su razlozi bili i više nego opravdani. Niko ne bi voleo da završi kao misteriozna žena iz filma “I origins“.

Jedan pronalazač iz Amerike po imenu Elajza Otis, godinama je pokušavao da napravi sigurnosni uređaj koji bi sprečavao da se lift otkači. Godine 1853. on je patentirao novi pronalazak. Bila je to kočnica koja se aktivirala u slučaju da dođe do neželjenog kvara. Iako mnogi upravo njemu pripisuju da je izmislio lift, stvar je složenija. Njegova uloga je velika zbog toga što je stvorio sistem kočenja u slučaju nužde, koji se i danas koristi. Otis je proizvodio liftove u fabrici koja se zvala “Otis Elevator“ . Zasluga mu je i u tome što je napravio prvi javni lift u jednoj robnoj kući u Njujorku.

Uz ime Vernera Fon Simensa vezuje se priča za prvi električni lift. Nemački pronalazač je napravio prvi lift na struju 1880. godine ali ga je tek sedam godina kasnije patentirao Aleksandar Majls. Takav uređaj počeo je da radi u Baltimoru. Danas, više od sto godina kasnije, soliteri, zgrade, pa čak i privatne kuće ne mogu se zamisliti bez lifta. Liftovi su toliko unapređeni da gotovo da ne postoji bojazan od ozbiljnijih kvarova, opasnih po život.

Foto: Steve Snodgrass

Poslednja izmena dana 2. decembra 2015. u 00:15


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »