Sigurno ste se pitali kada je i kako nastao usisivač. Odgovor na ovu nedoumicu nije baš jednostavan. Pouzdane činjenice govore da se usisivači koriste tek malo više od jednog veka. Ipak, ideja o usisivaču traje mnogo duže, pa se ne može sa sigurnošću utvrditi kada je i kako nastao onaj prvi nacrt usisivača. Postoji nekoliko tvrdnji, a kroz istoriju su zapamćena imena više ljudi koji su patentirali nešto nalik usisivaču. Krenimo redom.

Ljudi su oduvek posvećivali pažnju higijeni podova u kući, a za to je najpre vekovima bila zadužena metla. Početkom devetnaestog veka došlo je do potpune revolucije, najpre u razmišljanju, a kasnije i u delanju. Krajem osamnaestog veka Levi Dikenson je bio zaslužan za omasovljenje proizvodnje metli. To ipak nije bio presudan momenat u promeni načina čišćenja, ali nikako nije bio zanemarljiv. Ovaj potez skrenuo je pažnju pojedinim umnim ljudima da se načini čišćenja domova moraju menjati. Prvi pomak napravio je izum Daniela Hesa tokom 1860. godine. On je u saveznoj državi Ajovi osmislio preteču usisivača. Njegov uređaj imao je kružne četke koje su uz pomoć vode čistile površinu skupljajući na svojim čekinjama prašinu. Princip vakuuma još uvek nije bio upotrebljen. Hesov usisivač radio je na manualni pogon pa je tek minimalno bio praktičniji od metle.

Sledeći čovek koji je zadužio potomstvo svojim pronalaskom bio je Ajvs MekGafi. Iako ni njegov proizvod nije bio motorizovan, pružio je osnovu za dalje projektovanje usisivača. Taj usisivač bio je nešto većih dimenzija, a radio je na principu pedaline. Sprava koju bi čovek vozio okrećući pedale, uvlačila je prašinu u vreću pomoću vakuuma koji bi se stvarao okretanjem pedala. Njegov pronalazak nije bio potpuno praktičan ni ekonomičan pa su tražena bolja rešenja.

Dalju evoluciju usisvača pomogao je Sesil But. Ingeniozna ideja nastala je tokom putovanja vozom. But koji je po zanimanju bio inženjer, došao je na ideju da napravi uređaj koji će sa sedišta u vozu rasprašivati prljavštinu, otresajući je u vazduh. Ovakav uređaj je brzo prihvaćen, ali But nije bio potpuno zadovoljan. Smatrao je da postoji način da se smer okrene. Razmišljajući danima o tome došao je do korisnog zaključka. Okrenuti smer motora i napraviti filter za prašinu bilo je njegovo rešenje problema. Iako je uređaj radio uz pomoć motora sa unutrašnjim sagorevanjem i bio preglomazan, može se reći da je upravo But postavio temelj usisivačima kakve danas poznajemo. On je zbog svog izuma imao probleme i sa policijom jer je crevo koje je izvlačilo prljavštinu iz stanova bilo dugo preko 20 metara. Uređaj je pravio i nepodnošljivu buku pa je dalja evolucija bila neminovnost.

Nakon Buta na scenu stupa Džejms Spangler. Džejms je radio u robnoj kući u Ohaju kao čuvar. Pošto je bolovao od astme, često se klonio prašine i smišljao načine kako da je se reši. Svega šest godina od Butovog “zmijolikog čudovišta“, Spangler je izumeo dosta manji usisivač. Godine 1907. upotrebio je stari motor od fena. Motor je zakačio na kutiju od sapuna i u nju zabio dršku od metle. Vreća u koju je prašina odlazila bila je čista improvizacija. Bila je reč o najobičnijoj jastučnici. Naravno, on je svoj izum kasnije unapredio. Dodao mu je i filter vrećicu, a već sledeće godine pronalazak je i patentirao. “Electric Suction Sweeper Company“ je bila prva kompanija koja je proizvodila prenosiva usisivače. Nudeći pre svega ljudima usisivač na desetodnevnu probu, kompanija je stekla poverenje.

Prodaja uređaja je naglo porasla nakon Prvog svetskog rata, kada se stanje u čitavom svetu donekle stabilizovalo. Godine tehnološkog napretka ponudile su svetu čitavu paletu različitih usisivača, počev od najobičnijih sa kesom, do onih koji rade na vodu ili paru. Za sve ove usisivače potreban je čovek koji njime upravlja, pa se i dalje radi na usavršavanju. Trenutno se radi na pravljenju robota koji bi odmenio manualnu snagu čoveka i potpuno sam obavljao proces čišćenja. To je,morate priznati, odličan pomak u odnosu na metlu koja nostalgično negde iza vrata, čeka priliku da nestane struja, i opet zapleše svoju igru.

Foto: Geoff Peters

Poslednja izmena dana 1. januara 2016. u 23:28


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »