Ako ste ljubitelj reči, postoji šansa da  nite pali na navalu blogova ispunjenih slikama. Skadnih boja, divne estetike… i to bi uglavnom bilo to. Ali postoji drugi vizuelni aspekt koji na svesnom nivou ni ne prmećujemo, osim ako vam to nije posao, što verovatno znači da ste potencijalni član Kluba mrzitelja Comic Sans-a.

Ali pustimo sada to – zaista ne morate da budete strastveni ljubitelj fontova da biste znali kada vam minuti i sati gledanja u neki od njih prijaju a kada ne. Znam koliko sam vremena posvetila odabiru fonta na svom ličnom  blogu, tako da bude ugodan, a nenameteljiv i kad sam konačno bila zadovoljna zapitala sam se da li bi promena fonta zaista uticala na iskustvo čitanja i vreme zadržavanja na sajtu. Pošto je saobraćaj na mom blogu premali da bi promene bile merljive, potražila sam iskustva drugih.

Prvo pitanje glasi: Kako uopšte čitamo?

Naše oči prate ustaljeni šablon i pritom dele rečenicu na logične celine. Ako dodatno zumiramo ovaj proces, primećujemo da one uglavnom obrađuju 7-9 slova odjednom i zatim prave mikropauzu kako bi mozak procesuirao ono što je video. Dakle razumevanje pročitanog teksta je apsolutno zavisno od onoga što su oči prethodno „skenirale“. To znači da će izgled reči itekako uticati na doživljaj tog teksta u našoj glavi i da u tom smislu njihovim dizajniranjem imamo priliku da utičemo na percepciju onoga kome šaljemo svoju poruku.

Drugo pitanje je: Da li dizajn reči utiče i na emocije?

Pripremajući ovaj tekst, naoštrila sam se da pišem o dizajnu. Ali što sam dublje zalazila u teorije fontova to je nauka više zasenjivala umetnost. Psiholog po imenu Kevin Larson je posvetio godine rada istraživajući izraze lica ljudi dok kucaju i čitaju da bi na kraju napisao čitavu studiju o psihološkom uticaju fontova na nas. Ako skratimo priču, jedan od metoda bilo je proučavanje facijalnih ekspresija ljudi dok se bave čitanjem istog sadržaja ali različitih fontova. Ispostavilo se da je loš dizajn koštao čitaoce vremena (trebalo im je znatno više da završe sa čitanjem) ali i prividno smanjio kvalitet sadržaja (ocenili su ga manjom ocenom od onih koji su dobili isti sadržaj, bolje estetski rešen). To se događa zato što iza „dobrog“ dizajna stoje jednostavni kriterijumi: podsticanje kognitivnog fokusa i osećaja jasnoće. Međutim, u ovom slučaju je presudan dobar osećaj, onaj vetar u leđa i nalet inspiracije koji nas pogodi kad pročitamo nešto kvalitetno, što nam je baš bilo potrebno u tom trenutku, a da to nismo ni pretpostavili.

Treće pitanje: Da li je ovaj uticaj univerzalan?

Treba imati na umu činjenicu da su fontove kreirali ljudi. To znači da svaki od njih verovatno ima neko značenje, ili je imao za onoga ko ih je kreirao. Posle su oni korišćeni u različite svrhe – neki od njih na uputstvima za upotrebu lekova, neki na zvaničnim dokumentima, u različitoj literaturi, enciklopedijama, tužbama, sudskim presudama i čuvenim plavim kovertama. Dakle, ako nas neki font iritira, ili nam deluje preteće, vrlo je verovatno da nam je zaita i pretio u nekom trenutku.

Mi imamo specifičnu situaciju kao korisnici dva različita pisma. Na primer: Primetila sam da mi svaki tekst napisan ćirilicom deluje ili naivno i detinjasto ili mudro i studiozno, tako da želim da mu poverujem u sve što kaže.  I tek sada, kada istražujem ovu temu uviđam zašto: latinica je vremenom preovladala. Internet, knjige, novine, titl na TV-u, dok je ćirilica ostala zarobljena u detinjstvu, u bukvaru i bajkama za decu.

Četvrto pitanje je: Šta želimo od svog fonta?

Najdragocenija odlika fonta jeste dobra higijena. Zašto bi iko gubio vreme i energiju da razluči “da li je to e ili a!?” Ako su slova jasno napisana i jasno razdvojena, očima je lako da prelaze redove i ne zadržavaju se predugo na pojedinim rečima. S druge strane, ne želimo ni glomazna slova koja će nas primorati da prebrzo prelazimo na novi red i tako izgubimo ritam čitanja.  Da budemo još precizniji, istraživanja pokazuju da idealno dizajniran teskt sadrži 50-78 karaktera po redu, što je dovoljno kratko da nam zadrži fokus i dovoljno dugačko da se opet javi ona mala radost i energetski skok kada prelazimo na novi red, slično okretanju novog lista knjige ili još bolje – novog poglavlja. Ako neko želi da zađe dublje u ovu tematku, uvek je tu ovaj priručnik.

A onda dolazimo do same kompozicije. Negde sam pročitala savet koji kaže: “Nemojte pisati tekst, pišite muziku.” Kombinujte kratke i duge rečenice. Zatim taksativna nabrajanja, izlaganja i teorije sa kratkim opaskama i ponekom šalom. Dopustite čitaocu da se uvuče u priču, i kada je dovoljno duboko u njoj ne dozvolite mu da automatski prelazi redove – iznenadite ga pitanjem, podnaslovom, citatom nad kojim će se zamisliti. Jer koliko god bili vičan dizajner, nema tog dizajna koji će sakriti loš sadžaj.

It’s important to remember that while there is a science connected to how your words are designed, no amount of good design can save bad content.

Write well first. Design well second.

Foto: Taryn

Poslednja izmena dana 6. maja 2017. u 18:26


Vanja Mlađenović

Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.