Šta ako, u borbi sa Davidom, Golijat nije bio toliki favorit kakvim se, već vekovima, predstavlja? Iako golem rastom, div koji je bio strah i trepet za mnoge vojske drevnog sveta, možda i nije bio ono što se činio. Samo je izgledao opasno.

Drevni mit o Davidu (slabijem, potcenjenom, autsajderu) i Golijatu (snažnijem, opremljenijem, favoritu) postaje jedna od ideja okosnica Gladvelove knjige David i Golijat: priča o umetnosti borbe sa divovima. Kako autor navodi, ovo je “…knjiga o onome što se zbiva kada se obični ljudi suoče s divovima – od vojske moćnih ratnika do bolesti, loše sreće i tlačenja.” Da li su oni koje tretiramo kao slabije, kao autsajdere zaista manje moćni od onih koji se tako ne čine ili ne, saznaćete kroz deset priča o ljudima koji nisu dozvolili da ih neuspeh, nedostatak, nemoć ili bilo šta drugo što ih stavlja u poziciju “potcenjenih” određuju. Ova knjiga predstavlja uzbudljivo putovanje kroz živote onih običnih ili odbačenih koji nisu imali nikakve šanse da uspeju ni u čemu, ali su, ipak, uspevali.

O autoru

Malkolm Gladvel (1963) je britanski novinar, pisac i govornik. Od detinjstva je pokazao izuzetno interesovanje prema knjigama. Zahvaljujući ocu koji je bio univerzitetski profesor, imao je pristup biblioteci sa vrhunskom literaturom. Njegova majka, psihološkinja, poreklom sa Jamajke, imala je ključan uticaj na Gladvela kao pisca. Pošto nije mogao da nastavi studije zbog prilično niskih ocena, Gladvel je započeo karijeru u advertajzingu, da bi postepeno prešao u novinarstvo. Od 1996. godine piše za časopis Njujorker.

Autor je pet knjiga, od kojih su dve prevedene i na srpski jezik (druga knjiga nosi naslov Natprosečni: priča o uspehu). U svojim knjigama, Gladvel je zainteresovan za neočekivane rezultate i posledice socioloških i psiholoških istraživanja, a njegov stil je prepoznatljiv po čvrstom oslanjanju na naučna istraživanja iz domena psihologije, sociologije i sociološke psihologije.

Ko je favorit ili – da li su svi osuđeni na (ne)uspeh i pre nego što borba počne?

“Da li da igram prema pravilima ili da postupim prema svom instinktu? Da li da istrajavam ili da odustnem? Da li da uzvratim udarac ili da oprostim?” Ovo su samo neka od pitanja koja pokreću Gladvela na razmišljanje. U osnovi svakog od njih nalazi se, u stvari, dilema o odnosu između onoga što jeste i onoga što mislimo da jeste, a koje se prenosi na sve sfere života. Prema autorovom mišljenju, “…veliki deo onoga što smatramo važnim u našem svetu potiče iz neravnopravnih konflikata, jer čin suočavanja sa nepovoljnim izgledima stvara veličinu i lepotu.” A mi takve konflikte ne razumemo i pogrešno tumačimo. Zato Golijat uvek izgleda kao neko koga je nemoguće pobediti.

Uspeh je, kao i većina pojmova, duboko ukorenjen u kulturi – ono što se čini uspešnim u Sjedinjenim državama ili Nikaragvi nije nužno uspeh u Japanu ili Gruziji. Naše gledanje i razumevanje sveta uslovljeno je onim što smo naučili dok smo odrastali.

Gladvel odlazi i korak dalje od ove teze, pokazujući da naše razumevanje uslovljava način na koji mislimo, na koji radimo i na koji se ostvarujemo. Onda kada su svi digli ruke od nas, kada smo dobili etiketu “onoga koji nikada ništa neće postići u životu”, kada se čini kao da ne postoji način da prevarimo život i pronađemo svoje mesto pod suncem – baš tada naše shvatanje onoga što su uspeh, moć i prednost dolazi u prvi plan.

Svi smo se, barem jednom u životu, suočili sa Golijatom. Sa onim naizgled toliko moćnim, strašnim, nezaustavljivim. Sa onim sa kojim je uspeh svake borbe unapred određen – našim gubitkom. Pa, ipak, svi smo uspevali da barem jednom pobedimo baš u toj borbi, u kojoj niko – pa ni mi sami – nismo verovali da je moguće pobediti. Ono što se nama čini mogućim ili nemogućim upravo je ono što Gladvel pronalazi u svakoj od priča koje izlaže u svojoj knjizi.

Deset priča podeljeno je na sledeći način:

Uvod – Golijat. Ovde, zapravo, upoznajemo suštinu neravnopravnosti borbe između jačeg i slabijeg. Autor razotkriva onu najdublju stranu ljudske percepcije – da od straha, nedostatka samopouzdanja ili pogrešnih uverenja vidimo ono što nije stvarno. U drevnoj borbi između Davida i Golijata sve se činilo da će pobediti onaj koji je veći, jači, snažniji, a ispostavilo se da je pobedu odneo onaj koji, na prvi pogled, nije imao nikakve šanse.

Prva glava – Vivek Ranadiv. Kako izgleda pobediti najjačeg protivnika samo zahvaljujući usavršavanju svoje najveće slabosti? Priča o jednom košarkaškom treneru koji je, igrom slučaja, završio na tom mestu. Uspeo je da tim 12-godišnjakinja povede do uspeha, uprkos tome što devojčice nisu bile ni preterano talentovane ni preterano umešne u košarci. Njegova tajna? Upoznaj svoje slabosti i igraj na njih.

Druga glava – Tereza Debrito. Da li se uspeh bolje meri u većoj ili manjoj grupi? To je jedno od glavnih pitanja koje zaokuplja Gladvelovu pažnju u ovom poglavlju. Začuđujuće, uvreženo mišljenje da je rad u manjim grupama produktivniji za učesnike i nastavnike biva oboreno vrlo detaljnim istraživanjima koja su rađena u nekoliko škola širom Sjedinjenih država. Problem “suviše velikih”, “suviše jakih” ili “suviše moćnih” je u tome što ta prednost, u određnom trenutku, postaje slabost.

Treća glava – Kerolajn Saks. Biti velika riba u maloj bari ili mala riba u velikoj bari? Teška odluka, a najteži deo je što se posledice odluke ne mogu sagledati u trenutku odlučivanja. I kada se ispostavi da ste doneli pravu odluku, da li biste krenuli istim putem? Da li se treba zauzeti za svoj put, uprkos tome što izgledi nisu povoljni? Oni koji su odlučili da budu svoji i kada su sve karte bile uperene protiv njih – uspeli su.

Četvrta glava – Dejvid Bois. Imati poremećaj poput disleksije a biti najbolji advokat, filmski producent ili broker? Čini se kao nemoguća misija. I za većinu nas, običnih, koji nikada nismo imali poteškoće da razumemo pročitano i mogli smo nesmetano da uživamo u svim mogućima informacijama – ali tu mogućnost, u većini slučajeva, nismo tretirali “ozbiljno” – ovakva poteškoća predstavlja onu gornju granicu sopstvenih potencijala koju teško da bismo mogli da prevaziđemo. Međutim, za one koji žive sa neprijatnošću, sa osećajem odbačenosti, sa osećanjem nepripadanja celog svog života, nemoguće, jednostavno, ne postoji. Oni mogu sve, jer su naučili da žive sa nemogućim izgledima.

Peta glava – Emil Džej Frajrajh. Smrt je bolno iskustvo, bez obzira na to u kom trenutku našeg života se suočavamo sa njim. Međutim, kada se susretnemo sa smrću roditelja u najranijem dobu, to je definitivno nešto što nas oblikuje i protiv čega ne možemo. Međutim, ishod je dvojak: smrt roditelja može biti razlog našeg neuspeha, ogorčenosti, osakaćenosti, ali može biti i inicijalna kapisla za promenu, za uspeh i ostvarenje ciljeva. Jer, ono što nas ne ubije, definitivno nas ojača, pokazujući nam da smrt i nije tako strašna.

Šesta glava – Vajat Voker. Još jedna priča koja potvrđuje da snaga ne leži u veličini, već u umeću i sposobnosti da se igra najbolja igra sa onim čime raspolažemo. U trenucima koji nose veliki teret, što psihički, što emotivni, važno je biti spreman na sve – i više od toga. Pobeda je izvesna ukoliko rizikujete, a oni koji se ne vide, koji stoje u senci događaja, obično snose najveći rizik. Ali, zato ostvaruju i najslađu pobedu.

Sedma glava – Rouzmari Lolor. Biti drugačiji oduvek se smatralo nedostatkom, barem u odnosu na prosek. Sigurno ste i sami slušali dobronamerne savete tipa “nemoj da se ističeš”, “nemoj da privlačiš pažnju”, “budi kao i drugi”. Kada odrastate u sredini koja nema toleranciju prema drugosti, ovakvi saveti kreiraju barijeru između drugačijeg i moćnog. Međutim, granica moći je tek relativna stvar u odnosu između podređenog i nadređenog, jer zatezanje granice može u svakom trenutku dovesti do haosa. U ovom poglavlju, autor se bavi pitanjem šta se događa kada ta granica popusti i na koji način se uloge između podređenog i nadređenog menjaju u skladu sa promenama u odnosu moći između njih.

Osma glava – Vilma Derksen. Najgora noćna mora svakog roditelja je smrt deteta. A ako se ta smrt desi nasumice i nasilno, bol i očaj se beskrajno umnožavaju. Roditelji koji dožive smrt deteta mogu zauvek da ostanu na strani pravde, pokušavajući da osvetom delimično zadovolje svoj očaj zbog gubitka koji su pretrpeli. Ne, to nije odraz nemoći – u tom momentu, to je jedini ispravan način da se stvari vrate na svoje mesto. Međutim, postoje i oni koji prigrle drugačiji pristup, pa umesto osvete potraže spas u ljubavi. Da, zvuči strašno da iko može voleti ili razumeti ubicu svog deteta. Kroz redove ovog poglavlja, Gladvel nas uči da šira slika i perspektiva mogu imati drastičan uticaj na tok naših života.

Deveta glava – Andre Trokme. Kada izaberete put koji nije nimalo lak za savladati, obično nailazite na veliki otpor. I to ne samo zbog puta koji ste odabrali, već i zbog sredine koja ne gleda sa odobravanjem na vašu različitost. Beskompromisno gaženje po neutabanim stazama ne prolazi nenagrađeno, ali koliko volje i istrajnosti čovek treba da ima da bi stigao do one krajnje tačke svog puta?

Veoma inspirativne priče, priče od kojih na momente zastaje dah i kroz koje se provlači niz provokativnih pitanja i zaključaka čine ovu knjigu vrednom pažnje. Neka opšta mesta koja smo prihvatali zdravo za gotovo veoma ubedljivo bivaju odbačena i razgrađena do suštine, koja nam često izmiče. Ali ne i Gladvelu. Stvarnost u kojoj živimo ima višestruke oblike, a od naših pogleda, uverenja, ideala i fleksibilnosti našeg uma zavisi koji oblik će poprimiti.

Citati

“Divovi nisu ono što mi mislimo da jesu. Osobine koje im naizgled daju snagu često su i izvor velike slabosti.”

“Činjenica da je neko autsajder može da promeni ljude na način koji često ne primećujemo i ne cenimo: može da otvori vrata, i da stvori prilike, i da nas nauči nečemu, i da nas prosvetli, i da nam omogući ono što bi nam inače delovalo nezamislivo.”

“Pobede autsajdera obično smatramo malo verovatnim: zato je priča o Davidu i Golijatu ostala toliko živa svih ovih godina.”

“Postoji skup prednosti koje se svode na materijalna sredstva i postoji skup prednosti koje se svode na nepostojanje materijalnih sredstava – a razlog tome što autsajderi toliko često pobeđuju jeste to što je ovo drugo ponekad jednako vredno kao ono prvo.”

“Strategije autsajdera su teške.”

“Da biste igrali po Davidovim pravilima, morate biti očajni. Morate biti toliko loši da nemate izbora.”

“Kao ljudska bića, programirani smo da tražimo odobravanje od ljudi oko sebe. Ipak, radikalna ideja koja mnogo može da promeni neće se razvijati ako nema spremnosti da se dovedu u pitanje uobičajene konvencije.”

Promašaj za dlaku ostavlja vas traumatizovane. Promašaj ni blizu vas navodi da pomislite da ste neuništivi.”

Poslednja izmena dana 14. februara 2018. u 21:11


Mina Božanić

Možda je poznajete i kao Madamme Mimi – voli da iskače iz jedne kože u drugu. Zaljubljenik u pisanje ali više u efekat koji ono izaziva u čitaocu. Kopirajtingom i kontentrajtingom ozbiljno se bavi dve godine. Na osnovnim, master i…… Saznaj više »