Kakav je vaš mentalni stav? Ova knjiga će vam pojasniti razlog zbog čega je bitan mentalni stav, za učenje, posao, sport, umetnost, ljubav. Ko ima ispravne poglede na svoje prednosti i mane? Da li je smisao uspeha u učenju ili dokazivanju da ste pametni? Pročitajte koja je uloga mentalnog stava u liderstvu i menadžmentu. Pogledajte neke nove istine o sposobnostima i postignućima.

Pisac:

Kerol Dvek (1946) je profesor psihologije na Stanford Univerzitetu, vodeća svetska naučnica u oblasti razvojne psihologije, socijalne psihologije i psihologije ličnosti. Pored Stanforda predaje na  univerzitetima Harvard i Kolumbija. Završila je Bernard Koledž, a doktorat je položila na Univerzitetu Jejl. Njeno istraživanje mentalnog stava (mindset) značajno je uticalo na savremene teorije vaspitanja i obrazovanja, ali i na teorije vođenja biznisa. Autor je nekoliko knjiga i velikog broja naučnih članaka. Dobila je preko dvadeset prestižnih priznanja i nagrada. Član je Američke akademije nauka i umetnosti. Svoj rad približava čitaocima uglednih časopisa kao što su Njujorker, Tajm, Njujork Tajms, Vašington Post.

Knjiga:

Razumevanjem vašeg “mentalnog stava” i njegove uloge u životu, možete imati dragocene koristi u poslu, menadžmentu i liderstvu. U ovoj knjizi Kerol Dvek nas upoznaje sa njenim radom i teorijom o podeli mentalnih stavova kod ljudi. Na prvu grupu koji veruju u svoje urođene sposobnosti, urođenu inteligenciju, ili prirodni talenat. U tom stavu, neuspeh znači korak unazad. Otkaz. Odbijanje. Izgubljena utakmica. Sve to predstavlja nedvosmislenu potvrdu nesposobnosti. Jer, ako se preterano naprežeš da dostigneš neki cilj, verovatno taj cilj i nije za tebe. Ovu grupu je nazvala ljudi sa “trajnim mentalnim stavom”.

Druga grupa ljudi koja poseduje “razvojni mentalni stav”, veruje da se inteligencija, ličnost, sposobnosti i rezultati usavršavaju tokom celog života, napornim radom na sebi.

Osnovna karakteristika ovih ljudi je da ih kroz život vodi strast za učenjem više nego glad za samopotvrđivanjem. Ne samo da neuspeh ne doživljavaju tragično, nego ih on u izvesnom smislu motiviše da unaprede svoje sposobnosti.

Za razliku od trajnog, razvojni stav kritiku neće doživeti kao uvredu već će pokušati da izvuče što više informacija o svojim greškama. Razvojni um ne bira za prijatelje i saradnike one koji će lažno podizati njihovo samopouzdanje, već ljude koji će biti sposobniji i pametniji, a onda podstaći i svoje i njihovo rastezanje u kojem testira sposobnosti i sagledava ograničenja. Očigledno je da kompanija koja ne može da popravi svoje greške ne može ni da napreduje. Zato je potreban “razvojni mentalni stav”. Kerol savetuje da kompaniju trebate voditi kao lider a ne kao sudija. Neprestana težnja da budete bolji. Podsticanje produktivnosti kroz mentorisanje a ne kroz teror.

Knjiga ima oko 300 stranica, podeljenih u 8 delova.

Najbitniji delovi su kako da prepoznate i promenite stavove vaše firme, vas samih i zaposlenih. Kako stavovi utiču na vas kao profesionalnog sportistu, sportska dostignuća. Isto tako u ljubavnim odnosima, kao i vrlo bitan deo o roditeljima, nastavnicima i trenerima.

U delu: Posao: mentalni stav i liderstvo, pročitajte primere o stavovima nekih od najvećih lidera poslovnog sveta, Li Ajakoka, Henri Ford, Endru Karnegi, kako i jedan i drugi stav podnose uspehe i neuspehe pojednaca, o mentalnim stavovima najvećih firmi kao sto su IBM ili Enron, Dženeral Elektrik. Da li se menadžeri, lideri kompanija rađaju ili stvaraju?

U delu: Sport: mentalni stav šampiona, pogledajte ideju o talentu, šta je uspeh a šta neuspeh za talentovane ljude. Šta znači biti zvezda i šta taj izazov nosi sa sobom.

U delu: Ljubavni odnosi: mentalni stavovi u ljubavi, saznajte kako da razumete bolje svog partnera, kako da razvijete bolji odnos sa njim. O prijateljstvu, o stidljivosti.

U poslednjem delu: Roditelji, nastavnici, treneri: odakle potiču mentalni stavovi i kako se oni ustvari formiraju od najranijeg detinjstva, usađuju nam se preko roditelja, škole, društva.

Utisak:

Zaključak je svakako ohrabrujući. Niko se ne rađa sa jednim ili drugim mentalnim stavom. On se formira od najranijeg uzrasta kroz odnos okoline prema vama.

Razvojni mentalni stav zasniva se na veri u promene, na veri u razvoj, samorazvoj, na to da osobine, navike i principi nisu na trajnom nivou određeni rođenjem, ili formirane delom života gde se zvanično obrazujete i školujete. Ništa nije unapred podeljeno, i kakva god da je vaša polazna tačka, i u koje god starosno doba ili vreme to bilo, kad shvatite da sve zavisi od vašeg angažovanja i želje za razvojem vi ste prešli iz trajnog mentalnog stava u razvojni mentalni stav. Da, svi mi krećemo sa različitih pozicija, sa različitim karakternim osobinama, naravno i sa raznim talentima, zato i jesmo raznoliki kao ljudi, ali naši rezultati i naši ciljevi, dostiženja, isključivo zavise od toga koliko i kako smo spremni da prihvatamo promene, učimo nove stvari, radimo na sebi. To je taj razvojni mentalni stav. Loše stvari će se uvek dešavati, loše stvari su svuda oko nas, ali bitan je stav kako prihvatamo stvari, poraze, neuspehe. Bez samoosuđivanja i sa iskustvom više, iz koga smo naučili pouku. Vaši uspesi u životu i inteligencija nisu unapred opredeljeni nekim testom, ne mogu roditelji, profesori ili doktori utvrditi koji je vaš maksimum, on zavisi od vašeg mentalnog stava i od vas samih.

Na vama je da odlučite da li je promena stava pogodna za vas, u svakom slučaju imajte na umu razvojni mentalni stav kada naiđete na prepreku. Uvek će vas podržati i pokazati put.

Nisu na kraju uvek najpametniji oni koji su i krenuli najpametniji.

Citati:

“Menadžeri sa razvojnim stavom nastavili su da uče. Ne brinući zbog procenjivanja – ili očuvanja – svojih trajnih sposobnosti, direktno su se suočili sa greškama, koristili su povratne informacije i prema njima prilagođavali nove strategije poslovanja. Sve su bolje i bolje shvatali kako da razvijaju i motivišu svoje zaposlene, stoga im se produktivnost povećala”.

“Rukovidioci sa trajnim mentalnim stavom, kao i uopšte takve osobe, žive u svetu u kom su, po njima, ljudi ili nadređeni ili popodređeni. Oni stalno moraju sebi da potvrđuju da su superiorni i da im je kompanija samo platforma za dokazivanje”.

“Kada šefovi uvedu strahovladu, svakoga stavljaju u trajni mentalni stav. To znači da umesto učenja, razvijanja i unapređenja kompanije, svako počinje da brine da će mu se nešto zameriti”.

“Koliko god da naša kultura govori o individualnom zalaganju i samousavršavanju, duboko u sebi, kako kaže, divimo se prirodnom talentu. Volimo da razmisljamo o našim šampionima i idolima kao o superherojima koji su rođeni drugačiji od nas. Ne volimo da mislimo o njima kao o relativno običnim ljudima koji su sebe načinili neobičnima. Čak i kada su stručnjaci voljni da prepoznaju ulogu uma, oni i dalje insistiraju da je sve to urođeno”.

“Prirodni talenti poneseni svojom superiornošću, ne nauče kako da vredno rade ili kako da se nose sa preprekama”.

“Talenat superzvezde može da dobije utakmice, ali timski rad je ono što pobeđuje na prvenstvima”.

“U ljubavi, odnos bez zalaganja jeste odnos osuđen na propast, nikako na uspeh. Potrebno je poraditi na pravilnoj komunikaciji i potrebno je poraditi na iznošenju, odnosno rešavanju suprostavljenih očekivanja i uverenja. Ne znači da ne postoji “živeli su srećno i zadovoljno do kraja života”, ali preciznije je reći “trudili su se zajedno do kraja života”.

Poslednja izmena dana 26. februara 2016. u 16:00


Nemanja Jovanović

Nemanja Jovanović je rođen 1985. godine u Beogradu, a od 2010. godine živi i radi u Minsku u Belorusiji. Počeo je da radi sa 16. godina, a danas se bavi poslovima posredništva u prodaji prema stranim klijentima u Belorusiji, Rusiji…… Saznaj više »