Zašto bi minimalna cena rada u Nemačkoj i Francuskoj bila važna za privrednike iz Srbije?

Ne, nije samo da bi uporedili iznos zarada sa jednim od vodećih zemalja Evrope i ovaj tekst ne bi trebao da služi kako bi nam ukazao koliko su nam zarade zaista male. Minimalna cena rada u Francuskoj i Nemačkoj je važna sa aspekta nastavka trenda koji ozbiljno može da ugrozi poslovanje privrednih subjekata u našoj zemlji. Taj trend se odnosi na minimalnu cenu rada koju morate garantovati svom zaposlenom ukoliko on obavlja rad u jednoj od ovih zemalja. Da, dobro ste pročitali. Prema zakonima Nemačke i Francuske koji su stupili na snagu u 2015. i 2016. godini imate obavezu ispate minimalne cene rada u skladu sa ovim zakonima ukoliko vaši zaposleni obavljaju poslove na teritoriji navedenih zemalja. Činjenica je da zvuči nerealno i otvara mnoga pravna pitanja, ali zakoni o minimalnoj ceni rada u Francuskoj i Nemačkoj su već uveliko na snazi i kaznene odredbe za nepoštovanje istih su previsoke.

Nemački zakon o minimalnoj ceni rada (Mindestlohngesetz)

Nogu su prvi povukli Nemci donošenjem zakona o regulisanju minimalne cene rada (Mindestlohngesetz) avgusta 2014. godine. sa početkom primene od 01.01.2015. godine. Minimalna bruto cena rada u skladu sa ovim zakonom u 2017. godini iznosi 8,84 evra što u dinarskoj protivvrednosti iznosi oko 1100 dinara ili oko 8 puta više koliko iznosi bruto minimalna cena rada u Srbiji. Dva prateća zakona, jedan koji se odnosi na sprečavanje rada na crno i drugi koji se odnosi na iznajmljivanje radnika definisali su delatnosti ne koje se zakon o minimalnoj ceni rada ima primenjivati. Između ostalog ovim zakonom su obuhvaćeni drumski prevoz tereta, usluge špedicije, prevoz putnika, ali i građevinarstvo, održavanje zgrada, raznošenje pošte, odnošenje smeća i sl. Zakon se primenjuje na sve zaposlene za vreme obavljanja poslova na teritoriji Republike Nemačke, nezavisno od sedišta poslodavca, a kada govorimo o prevozu tereta i putnika zakon prepoznaje jedino isključenje kada se tranzitira kroz Nemačku. Obaveza naših poslodavaca, a ovim zakonom su najviše obuhvaćeni oni koju pružaju usluge transporta robe i putnika, jeste da na posebnom obrascu najave zaposlene koji će obavljati poslove na teritoriji Republike Nemačke pre nego što oni uopšte uđu na njenu teritoriju i isti obrazac (obrazac plana angažovanja) dostave nadležnom organu u Nemačkoj. Podnošenjem ovog obrasca poslodavac se obavezuje da će poštovati odredbe zakona o minimalnoj ceni rada i da će dostaviti sve neophodne podatke ukoliko zarada njegovog zaposlenog bude predmet kontrole. Ukoliko se desi da zaposlenog kontrolišu u Nemačkoj po osnovu ovog zakona, poslodavac iz Srbije će morati da dokaže da se zaposlenom za vreme boravka u Nemačkoj isplaćuje minimalna cena rada u skladu sa nemačkim zakonom. Poslodavac ovo dokazuje ugovorom o radu, izvodima iz banke i obračunskim listom zaposlenog. Kazna za nepoštovanje zakona o minimalnoj ceni rada je dosta visoka, a ako kojim slučajem pomislite da „prevarite“ Nemce tako što ćete dostaviti lažirane podatke, imajte na umu da Vam ukoliko se utvrdi da niste dostavili tačne podatke preti kazna u iznosu do 30.000 evra. Izuzetak je da se ovaj zakon ne primenjuje na preduzetnike. Važno je još pomenuti da i „nemačka“ zarada bukvalno znači samo zarada i ne obuhvata dodatke na zaradu i naknadu troškova.

Francuski zakon o minimalnoj ceni rada

Sličnim korakom su krenuli i Francuzi. Favorit za predsednika Francuske, a u to vreme ministar ekonomije i finansija Emanuel Makron, uspeo je da u Francuskoj sprovede iste mere koje se odnose na minimalnu cenu rada i njenoj prostornoj primeni kao u Nemačkoj. Zato je i zakon, da kažemo narodski nazvan Loi Macron (Makronov zakon). Zakon je stupio na snagu 01.07.2016. godine i njime se mora garantovati minimalna cena rada od 9,76 evra po satu za sve zaposlene u Francuskoj i one obavljaju poslove na teritoriji Republike Francuske. Administativni deo je nešto drugačiji i donekle komplikovaniji. Zakon predviđa da ukoliko postavljate radnike koji obavljaju poslove na teritoriji republike Francuske morate imati svog predstavnika u Francuskoj koji će nadležnim dati sve neophodne podatke ukoliko zarada vašeg zaposlenog bude kotrolisana. Predstavnik može biti firma koja pruža usluge zastupanja, a može biti i svako fizičko lice koje ima prijavljeno prebivalište u Francuskoj. Umesto one najave koja se radi prema nemačkom zakonu, francuski zakon predviđa obavezu poslodavca da zaposlenom izda propisanu potvrdu (attestations de détachement) koja traje najduže šest meseci i koju je zaposleni dužan da poseduje i nosi sa sobom. Potvrda sadrži podatke o preduzeću, odgovornom licu, predstavniku vaše firme u Francuskoj, kao i podatke o zaposlenom i zaradi zaposlenog. Kazna ukoliko zaposleni nema potvrdu kod sebe iznosi do 750 evra, a ukoliko nema ugovor o radu do 450 evra. Kazna ukoliko zaposlenom uopšte nije izdata potvrda iznosi do 2000 evra. Što se tiče dokazivanja isplaćene zarade, koriste se ista dokumenta kao i u Nemačkoj. Dakle, ugovor o radu, pay slipovi iz banke, obračunski listići i dr.

Zašto je ovo sve ovo loše za nas?

Jednostavno zato što nismo i teško da možemo biti konkurentni. Da se ne zavaravamo, bilo bi lepo kada bi minimalna cena rada bila 8,5 ili 9 evra, ali koliko god bili oštri prema našim poslodavcima, ne postoje reane mogućnosti da oni mogu da izmire ovako visoke cene rada, a da posluju pozitivno. Poređenje Francuske i Nemačke sa Srbijom jednostavno nije realno u ovom smislu. Posledica može biti da zbog nemogućnosti da ispunimo obaveze o minimalnoj ceni rada, jednostavno postanemo totalno nekonkurentni i prestanemo da obavljamo poslove u ovim zemljama. Izjednačavanje minimalne cene rada sa vodećim ekonomskim zemljama podrazumeva stvaranje drugačijih uslova na nacionalnom nivou i to ne zavisi od poslodavaca kao pojedinaca i njegove želje da li će platiti nemačku cenu rada već od realnih mogućnosti i sveukupnog stanja u privredi. Na žalost stvaranje takvih uslova će na žalost kod nas teško ugledati svetlost dana.

Trend koji plaši

Zastrašujući trend jeste da još neke zemlje evropske unije žele da krenu ovim putem. U ovom trenutku prvi sledbenik je Austrija, a pominje se čak i ujednačavenje minimalne cene rada u celoj Evropskoj uniji, što ponavljam za nas može postaviti stepenik koji na putu ka pridruživanju verovatno nikada nećemo moći da preskočimo. Unija verovatno nikada neće dozvoliti pristup zemlji koja trenutno posmatrano ni u dalekoj budućnosti neće moći da ispoštuje minimalnu cenu rada od 9 evra, jer je sadašnja jedva 1 evro. Povećanje cene rada sa jednog na devet evra je ravno naučnoj fantastici, a stvaranje veštačkih uslova bi ekonomoju zemlje urušilo u samu sebe.

Svetlo na kraju tunela

Evropska komisija je pokrenula prekršajni postupak protiv Nemačke i Francuske zbog uvođenja minimalne cene rada koja obavezuje i druge koji obavljaju poslove na teritoriji tih zemalja. Stav komisije jeste da se na taj način smanjuje konkurentnost i sloboda kretanja ljudi. Na žalost ceo postupak ide previše sporo, a ishod je isuviše neizvestan, kao i to da li će se postupak uopšte provesti do kraja. Možda svetlo na kraju tunela bude i to da će jednostavno morati da se „izmisle“ načini i uslovi radi drastičnog povećanja cene rada u Srbiji, ali budimo realni, realnije je da će se pre toga desiti da nas Terminator poseti iz budućnosti.

Poslednja izmena dana 15. maja 2017. u 12:02


Miljan Ćupurdija

Diplomirani pravnik, zaposlen u privrednim društvima Polet i Belica kao menadžer za pravne poslove i ljudske resurse. Obavlja funkciju predstavnika rukovodstva za IMS (QMS, EMS i OHSAS). Uređivanje poslovanja i funkcionisanja preduzeća shodno sistemu kvaliteta mu predstavlja poseban izazov i…… Saznaj više »