Nastanak CERN-a

Evropska organizacija za nuklearna istraživanja (Organisation européenne pour la recherche nucléaire) je evropska istraživačka organizacija koja predstavlja najveću laboratoriju za istraživanje elementarnih čestica na svetu, a čija svrha je istraživanje fundamentalnih pitanja u vezi funkcionisanja univerzuma. Naučni projekat CERN je jedan od najvećih i najvažnijih naučnih projekata na svetu, a sam kompleks CERN-a predstavlja najsloženije eksperimentalno postrojenje koje je ikad sagrađeno i najveća mašina koja trenutno postoji na svetu. Zbog toga se projekat CERN smatra jednim od najvećih naučnih dostignuća u istoriji.

Sedište CERN-a je u mestu Meyrin, u predgrađu Ženeve, na Švajcarsko-Francuskoj granici. CERN je nastao 1954. godine potpisivanjem konvencije o zajedničkom ulaganju od strane 12 evropskih država , kojom je osnovan Evropski savet za nuklearna istraživanja (Conseil Européen pour la Recherche Nucléaire – CERN). Ova konvencija je stupila na snagu 29. septembra 1954. godine, nakon ratifikacije od strane zemalja osnivača, što se smatra početkom rada CERN-a. Iste te godine, Evropski savet za nuklearna istraživanja je promenio naziv u Evropsku organizaciju za nuklearna istraživanja.

Članice i finansiranje

Danas CERN ima 23 zemlje članice, 3 zemlje kandidata, 5 zemalja pridruženih članica, 3 zemlje plus 3 međunarodne organizacije koje imaju status posmatrača, 36 zemalja koje su uključene u CERN programe i 18 zemalja sa kojima se obavljaju kontakti na naučnom nivou. Pored toga, CERN predstavlja i mrežu od preko 600 univerziteta i istraživačkih centara, koji ima oko 4.000 zaposlenih i koji godišnje posećuje preko 10.000 naučnika i inženjera iz celog sveta.

Ukupan godišnji budžet CERN-a u 2017. godini iznosio je oko 1,14 milijardi švajcarskih franaka, a doprinos budžetu daju zemlje članice, zemlje kandidati i pridružene članice u skladu sa svojom veličinom i učešćem u upravljanju. Najveće učešće u finansiranju od 67,5% ima pet najvećih članica – Nemačka (20,3%), Velika Britanija (15,0%), Francuska (14,3%), Italija (10,6%) i Španija (7,2%).

Zemlje osnivači su Belgija, Danska, Francuska, Nemačka, Grčka, Italija, Holandija, Norveška, Švedska, Švajcarska, Velika Britanija i Jugoslavija. Zemlje koje su se naknadno pridružile su Austrija, Španija, Portugalija, Finska, Poljska, Mađarska, Češka Republika, Slovačka, Bugarska, Izrael i Rumunija. Zemlje kandidati su Srbija, Kipar i Slovenija. Zemlje pridružene članice su Turska, Pakistan, Ukrajina, Indija i Litvanija. Zemlje koje imaju status posmatrača su Japan, Rusija i Sjedinjene Američke Države. Međunarodne organizacije koje imaju status posmatrača su UNESCO, Evropska komisija i Institut za nuklearna istraživanja (Joint Institute for Nuclear Research – JINR). Zemlje koje su uključene u programe CERN-a su Albanija, Alžir, Argentina, Jermenija, Australija, Azerbejdžan, Bangladeš, Belorusija, Bolivija, Brazil, Kanada, Čile, Kina, Kolumbija, Hrvatska, Ekvador, Egipat, Estonija, Gruzija, Island, Iran, Jordan, Litvanija, Makedonija, Malta, Meksiko, Mongolija, Crna Gora, Maroko, Novi Zeland, Peru, Saudijska Arabija, Južna Koreja, Ujedinjeni Arapski Emirati i Vijetnam. Zemlje sa kojima se obavljaju naučni kontakti su Kuba, Gana, Irska, Litvanija, Liban, Madagaskar, Malezija, Mozambik, Palestina, Filipini, Katar, Ruanda, Singapur, Šri Lanka, Tajvan, Tajland, Tunis i Uzbekistan.

CERN kompleks

CERN čini kompleksna mreža akceleratora, deakceleratora, sudarača čestica, pojačivača, sinhronizatora, prstena, kontrolnih centara i prateće infrastrukture i opreme, u kojima se vrše razni eksperimenti sa elementarnim česticama u cilju istraživanja fundamentalnih zakone prirode.

Najvažniji od svih je Veliki hadronski sudarač čestica (Large Hadron Collider – LHC) – najveći i najmoćniji sudarač elementarnih čestica na svetu. Ima veličinu od 27 kilometara u prečniku i nalazi se na dubini od 175 metara ispod zemlje. Izgradnja ovog sudarača čestica koštala je oko 7,5 milijardi evra i to je najskuplji naučni instrument koji je ikada napravljen.

Pored Velikog hadronskog sudarača čestica (LHC), kompleks CERN-a čini i mreža od 6 akceleratora, jednog deakceleratora i nekoliko pojačivača, sinhronizatora i ostalih mašina i komandnih centara. U budućem periodu planira se izgradnja dva nova akceleratora – linearnog elektron-pozitron sudarača čestica sa novim konceptom uvećanja energije (CLIC) i veća verzija Velikog hadronskog sudarača čestica (LHC), koji ima radni naziv Future Circular Collider (FCC).

Najznačajnija naučna dostignuća

U okviru CERN-a došlo se do nekoliko velikih naučnih otkrića, kao što su:

  • 1973: otkriće neutralnih interakcija „slabe nuklearne sile“
  • 1983: otkriće W i Z bozona
  • 1989: determinacija svetlosnih neutrina
  • 1995: prvi put je napravljen anti-vodonika
  • 1999: otkriće direktnog narušavanja CP simetrije
  • 2010: izolovano 38 atoma anti-vodonika
  • 2011: stabilizacija anti-vodonika preko 15 minuta
  • 2012: verovatno otkriće Higsovog bozona

Nastanak „World Wide Web-a“

Ono što je zanimljiva činjenica je to da je svetska mreža ili „World Wide Web“ nastao upravo u okviru CERN-a 1989. godine, u cilju unapređenja komunikacije, i predstavlja prvu širokopojasnu mrežu sa jednim čvorištem na svetu. Svetska mreža ili „veb“ (World Wide Web) je sistem međusobno povezanih hipertekstualnih dokumenata koji se nalaze na internetu i koja omogućava korisnicima da gledaju veb stranice koje sadrže tekst, slike, zvučne i video zapise. Ovaj servis je imao centralnu ulogu u razvoju informatičkog društva i najvažniji je alat koji milijarde ljudi upotrebljava za interakciju na internetu.

Prethodnik World Wide Web-a je bio projekat ENQUIRE, koji je osmislio i dizajnirao Tim Berners (Tim Berners-Lee) 1980. godine, za potrebe naučnog projekta CERN. Projekat ENQUIRE je bio jednostavni hipertekstualni program koji se koristio za razmenu softvera i personalnih baza podataka. Iako je bio program koji je omogućavao razmenu informacija, ENQUIRE je bio program koji je zahtevao ulaganje značajnog napora u administriranje sistema i čuvanje informacija, tako da je Tim Berners 1984. godine predložio stvaranje novog sistema koji bi omogućio naučnicima širom sveta da dele informacije na što jednostavniji način. Tako je rođena ideja o nastanku World Wide Web-a.

Ideja je zvanično predstavljena u okviru CERN-a 1989. godine kao „velika hipertekstualna baza podataka sa linkovima koji se mogu ukucavati“, a koja će povezati sve naučnike širom sveta i biti dostupna i ostalim korisnicima izvan CERN-a. U početku se razmišljalo o imenima Information Mesh, The Information Mine i Mine of Information, ali je na kraju doneta odluka da naziv bude World Wide Web. U izradi World Wide Web-a Tim Bernersu je pomogao Robert Kailiau (Robert Cailliau).

World Wide Web sistem je zvanično predstavljen 1991. godine od strane Tim Bernersa, a CERN je iste te godine ovaj sistem počeo da koristi putem interneta. Sistem je bio otvorenog tipa i postao je dostupan svima. U periodu od 1991. do 1995. godine sistem World Wide Web ubrzano raste i postaje opšteprihvaćeni globalni standard. 1992. godine se pojavljuju i prvi pretraživači. U periodu od 1996. do 1998. godine dolazi do ubrzanog rasta i komercijalizacije World Wide Web servisa i u tom periodu nastaju najvažniji svetski pretraživači i prvi veliki veb sajtovi koji su koristili milion ljudi širom sveta.

Sve ostalo je istorija.

Veličina i značaj CERN-a

CERN nije samo obična naučna laboratorija. To je multinacionalni projekat od velikog značaja za razvoj nauke i tehnologije. To je projekat koji okuplja najveće naučnike u svetu, veliki broj zemalja i veliki broj naučno-obrazovnih institucija. CERN nije toliko stvarao praktična rešenja za probleme svakodnevnice, ali je zato pomogao ljudima da dobiju odgovore na fundamentalna naučna pitanja. CERN je bio i biće uzdanica razvoja nauke u budućnosti i projekat koji će pomoći čovečanstvu da zakorači u budućnost koja će biti obojena novim naučnim saznanjima i novim tehnologijama.

Poslednja izmena dana 6. aprila 2018. u 20:25


Igor Lazarević

Igor Lazarević je po obrazovanju magistar ekonomskih nauka sa dugogodišnjim iskustvom u poslovima menadžment konsaltinga. Iza sebe ima više od 15 godina iskustva i učešće u preko 100 projekata u oblastima poslovnog i finansijskog savetovanja, M&A, organizacionog razvoja, upravljanja procesima…… Saznaj više »