Da li vam je poznat onaj osećaj nelagode i blage anksioznosti kada razgovor u kome učestvujete zapreti da preraste u konflikt? Po pravilu, situacije poput ovih svi ćemo se se truditi da izbegnemo. U suprotnom, u nama se aktiviraju odbrambeni mehanizmi poput bori se ili beži stava, tendencije da podignemo glas ili pak, impulsivne reakcije na reči naših sagovornika.

Sve su ovo posledice trenutnog naleta adrenalina – u trenutku ćemo izgovoriti nešto što možda ne mislimo, a nećemo se ustručavati ni da „udarimo“ na tuđe emocije. Kako god bilo, za konflikte važi ono čuveno izbegavati po svaku cenu; pogotovo ako oni zaprete da naruše naše kolegijalne odnose.

Osim, naravno, ukoliko nismo svesni i njihovih pozitivnih strana. Jer, sukob mišljenja ne mora nužno podrazumevati agresivnu ili neprimerenu komunikaciju. Naprotiv, upravo bi nas konflikti mogli naučiti kako da postanemo dobri lideri ili veštiji pregovarači.

Ono što je potrebno jeste da, za početak, promenimo ugao posmatranja. A evo i kako da iz konflikata izvučemo ono najbolje.

Konflikti nas uče prilagođavanju.

Pod uslovom da pažljivo slušamo sagovornike, konflikti nam otvaraju mogućnost da stvari sagledamo iz drugačije perspektive.

To što će druga strana iskomunicirati svoja (suprotstavljena) uverenja, dozvoljava nam da joj se prilagodimo po principu finog podešavanja. Drugim rečima, ne možemo uvek insistirati da se samo drugi prilagođavaju nama. Na taj način možemo ili sagledati sopstvena ograničenja, ili pak odlučiti da ostemo dosledni svojim idejama. U svakom slučaju, važno je da shvatimo da konflikt ne znači uvek svađu ili raspravu; pogotovo ako smo svesni prednosti asertivne komunikacije. Rezultat bi, naopsletku, trebalo da bude postizanje kompromisa, koji će nas dalje odvesti u pravcu konstruktivnih rešenja.

Konflikti nam dozvoljavaju da iskažemo svoje potrebe.

Znate li zašto nam se ponekad čini da nikako ne uspevamo da dobijemo ono što želimo?

U pojedinim slučajevima, razlog tome može biti nemogućnost da svoje potrebe izrazimo na pravi način. Ukoliko u tome ne uspevamo, vremenom dolazi i do nagomilavanja frustracija – a one potom izbijaju upravo u vidu konflikta. Osim što predstavlja odliku razvijene emocionalne inteligencije, neometano izražavanje naših potreba ili stavova pomaže nam, između ostalog, u ostvarenju profesionalnih i ličnih ambicija. Stoga nas konflikti uče i da se izrazimo na konstruktivan i prihvatljiv način, vodeći istovremeno računa o tome da ne budemo suviše agresivni ili snishodljivi.

  • Konflikti nas uče fleksibilnosti.

Još jedna od pozitivnih strana konflikata je u tome što nas uče da je s vremena na vreme u redu popustiti. Hteli to da priznamo ili ne, svi smo ponekad skloni da skrajnemo tuđe argumente i tvrdoglavo branimo sopstvena uverenja. A tvrdoglavost i rigidnost svakako nam ne idu u prilog, pogotovo ako ih ispoljavamo u profesionalnim relacijama.

Nije, dakle, dovoljno da se zauzmemo isključivo za sebe. Štaviše, što smo fleksibilniji i otvoreniji, to će nas i drugi više uvažavati i poštovati.

Konflikti nas uče veštini pažljivog slušanja.

Često će nam se učiniti da je sposobnost pažljivog slušanja postala pomalo zaboravljena veština. Pritom, aktivno slušanje je ono što čini suštinsku razliku između konstruktivnog rešavanja konflikata i diskusije koja, takoreći, ne vodi nikuda (ili pak, vodi ka još većem sukobu). Ostaviti za trenutak svoja uverenja po strani i zaista razumeti šta nam druga strana govori, ključna je odlika pažljivih sagovornika i učesnika u konfliktu.

Strpljenje i promišljanje, nasuprot brzopletih i ishitrenih odgovora, presudni su za umeće slušanja. A upravo su konflikti ti koji nam omogućavaju da „uvežbamo“ ovu veštinu.

Konflikti nam pomažu u prepoznavanju različitih obrazaca ponašanja.

Mudriji i iskusniji imaju običaj da kažu: „Ne možeš nekoga upoznati sve dok se pošteno sa njim ne posvađaš“. I to je potpuno tačno, jer ponekad zaista ne možemo predvideti koliko se ponašanje drugih može naglo promeniti. Izrazito defanzivan stav, neprimereno ili nezrelo ponašanje – ili, pak, tendencija potpunog povlačenja – samo su neke od reakcija kojima bi nas sagovornici mogli iznenaditi. U tom smislu, ljudi su u konfliktnim situacijama skloni ispoljavanju određenih (često naučenih) obrazaca ponašanja. Konflikti nam, dakle, pomažu i da upoznamo i predvidimo reakcije naših sagovornika, a zatim i sami prilagodimo svoj stav.

To će nam svakako pružiti i određenu prednost u komunikaciji. Naučićemo da funkcionišemo u okviru tuđih granica, vodeći pritom računa da ne ugrožavamo bilo čiji integritet. Znaćemo kada je vreme da se i sami povučemo, ali i kada se, i do koje mere, možemo (uslovno rečeno) forsirati svoja uverenja.

Konflikti nas vode ka kreativnim i konstruktivnim rešenjima.

Evo jedne situacije koju često srećemo u biznisu: strategije i planovi poslovanja koji se u početku pokažu uspešni, vremenom postaju prevaziđeni i zahtevaju drugačiji pristup. Ukoliko, međutim, postoji otpor prema promenama i inovacijama, ovo se može pokazati kao pravi izazov. Na primer, problem sa prihvatanjem promena bi mogli imati zaposleni ili naši bliži saradnici, najčešće zbog toga što im je mnogo lakše da se zadrže u svojoj zoni komfora.

Neslaganja po tom pitanju svakako bi u nekom trenutku mogla rezultirati konfliktom. Međutim, sukobi mišljenja mogli bi predstavljati upravo neophodnu prekretnicu u dolasku do konstruktivnih rešenja, ali samo pod uslovom da svi učesnici imaju zajednički interes i želju za postizanjem kompromisa.

Konflikti nam pomažu da poboljšamo komunikacione veštine.

Strpljenje, disciplina, samokontrola i asertivnost – samo su neke od odlika ljudi sa razvijenim veštinama komunikacije. Oni koji toj veštini baš i nisu vični, trudiće se, sasvim prirodno, da izbegnu konfliktne situacije.

Naime, ni malo nije prijatno kada vas „nadjača“ veštiji i elokventniji sagovornik. Bojazan od iskazivanja sopstvenog mišljenja – ili pak tendencija ka popuštanju – stoga su i prirodna i očekivana reakcija na konflikt. Međutim, koliko god nam teško pali, konflikti nam upravo zbog toga omogućavaju da postanemo veštiji pregovarači. To znači da ćemo verbalne sukobe sagledati kao šansu da steknemo samopouzdanje, odnosno da ne „bežimo“ ukoliko se kojim slučajem zateknemo u konfliktnoj situaciji.

Konflikti nam pomažu da naučimo da kontrolišemo emocije.

Način na koji doživljavamo konflikte, kao i reakcije koje će oni u nama izazvati, u velikoj meri zavise od naše sposobnosti da kontrolišemo emocije. Ukoliko smo skloni burnim ili impulsivnim ispadima, ne možemo očekivati ni da nas suprotna strana shvati ozbiljno. Zato je važno da svakoj diskusiji pristupimo staloženo i „hladne glave“.

A uz pažljivi odabir reči, staloženost i samokontrola ključni su ukoliko želimo da druga strana čuje, razume, i uvaži naše argumente. Isto tako, kombinacija doslednosti s jedne, i fleksibilnosti sa druge strane, pokazaće našim sagovornicima da smo spremni da konflikt razrešimo u interesu svih strana koje u njemu učestvuju.

Konflikti nas uče da ostanemo dosledni sebi.

Koliko god mislili da se sa nekim dobro slažemo, trenutak kada se nađemo u konfliktu pokazaće nam koliko smo, u stvari, različiti. A upoznajući razlike između nas i drugih, shvatićemo i koliko je važno da se založimo za sebe, čak i kada drugi otvoreno iskazuju svoje protivljenje i podozrenje.

S te strane, sposobnost da jasno iskažemo svoje gledište – uvažavajući istovremeno i one koji misle drugačije – znaci su koji ukazuju na našu emocionalnu inteligenciju. To svakako ne znači da su emocionalno inteligentnim osobama konflikti prijatniji. Upravo suprotno: oni će prvi težiti tome da situaciju reše na konstruktivan način, tako da se nijedna strana ne oseti nelagodno ili izopšteno.

Međutim, baš kao i emocionalna inteligencija, i uspešno prevazilaženje konflikata je nešto što se uči. Neće uvek biti lako smiriti strasti, jer ishod konflikta zavisi i od spremnosti druge strane da se prilagodi situaciji. Zato je ponekad potrebno da se i sami nađemo između dve vatre – a to je, naposletku, možda i najbolji način za savladavanje veštine uspešnog rešavanja konflikata.

Poslednja izmena dana 24. marta 2018. u 10:26


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »