Na šta pomislite kada vam neko kaže „Radim kao pas“?

S obzirom na pomalo negativnu konotaciju koju ovaj izraz ima, verovatno vam najpre pada na pamet posao „od jutra do sutra“ kod zahtevnog poslodavca, i to najčešće na nekom od minimalno plaćenih radnih mesta. Ukratko – padanje s nogu.

A sada zamislite prosečnog psa. Možda ga i sami imate; ako ne vi, onda neko od vaših prijatelja i poznanika.

Setite se kako veselo maše repom nakon što ugleda svog dvonožnog prijatelja koji se upravo vraća sa posla, ili sa koliko energije učestvuje u igri sa ostalim psima.

A kada dobije zadatak da otrči po bačenu lopticu, ushićeno se baca na „posao“ i pobedonosno je vraća svom vlasniku, uz isto ono veselo mahanje repom.

Kada bolje razmislite,  ono „radim kao pas“ u funkciji žalopojke pomalo počinje da gubi smisao. Jer, čak i kada „rade“ (slušajući, na primer, naredbe vlasnika), psi to čine uz iskreno zadovoljstvo i predanost. Da li to znači da smo mi, ljudi, pomalo zaboravili da na isti način pristupamo svojim radnim obavezama, pogotovo ukoliko su u pitanju poslovi koji nam baš i nisu suviše ugodni? I na kraju, postoje li određene sličnosti u načinu na koji se odnosimo prema radu?

Mnogi bi rekli koliko je ponekad teško naći motivaciju i zadovoljstvo ukoliko radite nešto što ne volite – što je potpuno tačno, jer u nekim situacijama nismo u mogućnosti da biramo „poslove iz snova“. Međutim, iako možda ne volimo posao koji trenutno radimo, znamo da će nam plata omogućiti da preživimo i izmirimo svoje finansijske obaveze.

Verovatno nikada niste razmišljali o takvoj analogiji, ali uprkos tome što su lišeni finansijskih briga, i psi poneke stvari rade za „platu“. Prisetite se komandi poput „sedi“ ili „daj šapu“. Teško da biste svog ljubimca naučili ovim trikovima ukoliko mu pritom ne ponudite i poslasticu. Uzgred, možda bi ponekad i pas umesto izvršavanja tuđih naredbi radije ostao u svojoj kućici i dremao (zvuči poznato, zar ne?); međutim, ni „daj šapu“ ne pada toliko teško ukoliko ga nakon toga čeka omiljeni zalogaj.

Stoga, iako smo i sami ponekad u situaciji da radimo isključivo za novac, i to je sasvim u redu dokle god imamo u vidu da nam takav posao pruža makar neophodnu finansijsku stabilnost. Ipak, ni to ne znači da s vremena na vreme ne možemo razbiti svakodnevnu poslovnu rutinu.

Vratimo se na trenutak našim četvoronožnim prijateljima. Jedna od njihovih sjajnih osobina jeste i ta što su konstantno u potrazi za novim izazovima. Da li se ponekad zapitate zbog čega se psi toliko raduju pred svaki izlazak u šetnju, iako gotovo svaki dan u isto vreme prolaze okruženjem na koje su već toliko navikli?

Stvar je u tome što su psi pri tome uvek u stanju da opaze nešto novo. To može biti toliko jednostavna stvar poput drugog psa sa kojim će poželeti da se poigraju ili golub za kojim će instinktivno potrčati. Drugim rečima, čak i ukoliko nebrojeno puta rade istu stvar, psi ne zaboravljaju da se pritom i zabave.

Iako ni pojedinim ljudima ne manjka takvog entuzijazma, dešava se da smo skloniji tome da primećujemo stvari koje nam, uslovno rečeno, smetaju. Svaki dan dolazimo u istu kancelariju i viđamo iste ljude, a neretko nam se i radne obaveze svode na ustaljenu rutinu. Zato bi, na primer, promene u rasporedu dnevnih zadataka ili izmene u izgledu radnog prostora, mogle biti neke od stvari koje će nam ublažiti monotoniju poslovnog okruženja.

Ipak, zadesi se da smo ponekad do te mere pretrpani obavezama da nam raspored fascikli ili držača za olovke na radnom stolu predstavlja najmanji problem u poređenju sa konstantnom zvonjavom telefona ili projektima koje hitno treba završiti. Ako smo pritom još skloni i da se uspaničimo zbog kratkih rokova, počinjemo pomalo da ličimo na zbunjenog psa pred koga je vlasnik odjednom istresao gomilu igračaka, te ni sam ne zna koju bi najpre odabrao za igru. S tim da, naravno, između šarenih igračaka i poslovnih obaveza ipak ima razlike.

Međutim, ukoliko posmatrate psa zatrpanog raznoraznim igračkama, primetićete da, nakon onog početnog uzbuđenja, iz te gomile izdvaja onu koja mu se u tom trenutku učini najzanimljivija. Potom se na nju u potpunosti fokusira, sve dok ne izgubi interesovanje i potraži drugu.

Iako, za razliku od pasa, često nemamo luksuz da biramo zadatke sa liste obaveza, to ne znači da u radu ne primenjujemo sličan princip. Kao što bi pas od svih igračaka odabrao najinteresantniju, tako i mi iz hrpe zadataka izdvajamo onaj koji nam je u tom trenutku najhitniji.

I još jedna stvar – ne treba zaboraviti i da nismo jedini kojima svakodnevni radni zadaci ponekad teško padaju. Kakav god posao da radimo, u prilici smo da svoje obaveze, uspehe, pa i frustracije delimo sa kolegama i saradnicima, što od nas zahteva i da dobro funkcionišemo u timskom okruženju.

I u tome svakako nismo jedini – jer poput nas, i psi se najbolje osećaju kada su u grupi. Svoj entuzijazam prema igri najpre će pokazati u društvu drugih pasa, i instinktivno će se držati zajedno upravo zbog težnje ka pripadnosti. Ukoliko slična vrsta kolegijalnosti postoji i u našem radnom okruženju, negovanje dobrih odnosa ga čini mnogo prijatnijim – što će se, na kraju krajeva, pozitivno odraziti i na našu produktivnost.

A uprkos tome što su nam radne obaveze umnogome drugačije, ponekad se ispostavi da sa ovim vernim stvorenjima zapravo delimo vrlo slične navike. Pritom, s vremena na vreme nas mogu podsetiti i da svojim svakodnevnim zadacima pristupimo na malo jednostavniji način. Zato možda i nije toliko neobično što upravo pse smatramo za svoje najbolje prijatelje.

Poslednja izmena dana 31. maja 2017. u 08:51


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »