Znate li da će do kraja ove godine samo 8 procenata ljudi ostvariti svoje ciljeve?

Ukoliko vas ovaj podatak iznenađuje, možda je dovoljno da pogledate spisak stvari koje ste i sami zacrtali. Koliko je onih što su na kraju ipak ostale samo na papiru?

A radili ste neumorno, koristeći svaki slobodan trenutak. Koliko ste puta išli i preko sopstvenih granica, samo da bi vam rezultat uloženog truda i ovaj put nekako izmakao?

I naravno da ste naposletku razočarani – baš kao i onih 92% koji će snuždeno posmatrati svoje spiskove neostvarenih želja. Zapravo, jedino što ova brojka dokazuje jeste da neuspeh često nije izuzetak, već jedno od (ne)pisanih pravila života.

I ne radi se samo o tome da su vaše ambicije možda nerealistične. Po svoj prilici, nisu čak u pitanju ni istrajnost ili strpljenje. Ukoliko ste dovoljno posvećeni i spremni na sve ili ništa, onda ste verovatno ispratili i najstandardnije od svih pravila – svoje ciljeve ste definisali tako što ste ih stavili ih na papir. To vam je zasigurno pomoglo i da skrojite odgovarajuću strategiju, kako u međuvremenu ne biste poklekli pred brojnim izazovima svakodnevice.

Na kraju krajeva, kada imate sve svoje planove „crno na belo“, jedino što vam preostaje jeste da im pristupite krajnje ozbiljno i uz nepokolebljivu odlučnost. Međutim, ni sva istrajnost neće vredeti truda ukoliko je pristup koji ste odabrali pogrešan. Naime, i onih 92% ljudi sa spiskom neostvarenih ciljeva najverovatnije deli makar 2 zajedničke crte:

  1. Način na koji postavljaju ciljeve je nestruktuisan i bez jasnog fokusa;
  2. Njihovi ukorenjeni – a često i nekonstruktivni – obrasci razmišljanja i delovanja u velikoj meri rade protiv njih.

Postoji, svakako, još nekoliko faktora koje vredi pomenuti. Na primer, mnogi će sebi zacrtati previše ciljeva odjednom, sa željom da ih većinu ostvare za relativno kratko vreme. U tom slučaju, neminovno je da će bar neki od tih ciljeva – ili, što je još izvesnije, većina – ostati neostvareni.

Jer, realnost je ipak neumoljiva: vaš dan, po svoj prilici, traje samo 24 sata. Tih 24 sata stoga morate mudro iskoristiti; i to tako da, pored brojnih planova za budućnost, u njih stanu i sva vaša svakodnevna zaduženja. Nije li onda bolje posvetiti se manjem broju aktivnosti, umesto hendlovanja gomile stvari od kojih će većina ostati nedovršena?

Druga stvar: zapitajte se da li ste prilikom postavljanja ciljeva valjano definisali prioritete. Neće svi vaši planovi zahtevati istu količinu istrajnosti i truda, a ono u čemu većina greši je što, umesto dugoročnih dobiti, instinktivno teži onim kratkoročnim.

Uz takav način razmišljanja, lako je izgubiti iz vida upravo prioritete pri definisanju ciljeva. Iako tačna formula njihovog određivanja ne postoji, dovoljno je da prepoznate one ambicije koje vas suštinski vode ostvarivanju zamišljenih ideala. To je, na kraju krajeva, i ključni uslov za dalje planiranje odgovarajuće strategije – u suprotnom, gubite dragoceno vreme na nešto što će vam pružiti isključivo lažni osećaj postignuća.

U kojoj meri su vaši ciljevi zaista važni?

Završiti specijalističke studije, „skrasiti se“ do 30-i-neke, ili pak, pronaći dobro plaćen posao u struci – samo su neki od ciljeva koje većina smatra „ispravnim“. A onda, dok predano rade na tome da ih (napokon) ostvare, neki ljudi shvate da se baš i ne pronalaze u toj priči.

U tom slučaju, definisanje prioriteta ili fokusiran pristup kad-tad gube svrhu, jer se ostvarivanje pojedinih ciljeva počinje doživljavati kao nametnuto. Razume se, niko neće reći da određene ambicije nisu vredne posvećenosti ili odricanja, ali i to je slučaj isključivo ukoliko one istinski odražavaju nečije lične potrebe i težnje.

Prema tome, odaberite one ciljeve koji su vama istinski važni, a zatim usmerite svoje delovanje u pravcu postizanja rezultata. Ipak, vodite računa o tome da izbegnete još jednu zamku, a to je preterano fokusiranje isključivo na krajnji ishod vaših napora.

Pokazalo se, naime, da nezdrava opsednutost ciljevima u velikoj meri smanjuje fleksibilnost u razmišljanju. A koliko će vam ta fleksibilnost značiti, shvatićete u trenucima (neplaniranih) izazova, zbog kojh ćete biti prinuđeni da pronađete „zaobilazni put“ ili pak načinite i koji korak unazad.

A to će neretko od vas zahtevati i kreativan pristup izazovima, ili iznalaženje neobičnih, a opet jednostavnih rešenja. Zašto biste onda sebi uskratili sposobnost sagledavanja šire slike? Naposletku, postavljanje važnih ciljeva će uvek biti neizostavni deo vašeg ličnog i profesionalnog života. Neke od njih ćete ostvariti, većinu možda i ne – ali, tek uz konstruktivan način razmišljanja, kao i doslednost u delovanju, stvarate sebi mogućnost za ostvarenje ciljeva koji će vaš život učiniti ispunjenim i smislenim.

Poslednja izmena dana 2. februara 2018. u 19:36


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »