Jedna od stvari koju većina nas ima svrstano pod pojam uspeha je novac. Ako uzmemo u obzir da novac zaista donosi brojne načine na koje možemo uživati, a da ne spominjemo činjenicu da je život bez novca u savremenom svetu teško zamisliv, onda to i nije iznenađujuće. Međutim, većina nas pogrešno pristupa pitanju novca u ličnoj definiciji uspeha.

Bob Proktor, jedan od najpoznatijih motivacionih govornika na svetu i čovek koje je izgradio impresivnu karijeru kao biznis guru, nudi nesvakidašnje ali veoma uverljivo viđenje novca u kontekstu sticanja bogatstva i blagostanja. Proktor kaže da novac nije cilj, tek tako. Šta to konkretno znači?

Ljudi često uspeh ne samo da definišu kroz novac, već ga sa njime i poistovećuju. Što više novca, i uspeh je veći. Šta ne valja u ovakvoj postavci stvari? Proktor kaže da oni koji teže poslovnom uspehu zapravo uopšte ne tragaju za novcem. Ono što njima treba je sve ono što se novcem može kupiti i – možda još važnije – sloboda da sa svojim vremenom čine šta god žele. Razlika, iako se može činiti kao minorna, zapravo je od suštinskog značaja i upravo njeno nerazumevanje je jedan od ključnih razloga zašto mnoštvo ljudi nikada ne ostvari svoj cilj definisan na ovaj način.

Većina nas je naučena da je zapravo cela svrha imanja novca da ga negde skladištimo i tako sagradimo svoju sigurnu bazu, barem kad su finansije u pitanju. Na taj način verujemo da obezbeđujemo svoju budućnost, posebno „crne dane” ili period starosti kada više nećemo moći da radimo (ili bar ne tempom kojim smo mogli). Međutim, ono što bogate razlikuje od onih koji to nisu jeste znanje da novac vredi samo dok je u pokretu, ne kada lenjo leži na bankovnom računu. Tako je novac zapravo živa, uvek pokretna i dinamična stvar.

Jedna od prepreka u poslovnom uspehu jeste zapravo sve ono što verujemo, mislimo i osećamo u vezi sa novcem, kaže Proktor. Većina nas se vodi parolom, kada je reč o novcu, koja glasi: „Ne verujem dok ne vidim”, što je stav obojen nepoverenjem i skepsom. Ipak, ne odustajemo od ovog principa i vremenom od postane sastavni deo naših misaonih procesa na koje kasnije i ne obraćamo pažnju. Ne preispitujemo, već nam se podrazumeva. Ljudi koji su sami stekli bogatstvo znaju da je stvar zapravo sasvim suprotna: najpre moramo verovati u ono što radimo, kako bi to se to i ostvarilo. Vera, naravno, sama po sebi nije dovoljna, ali je nužna. Suštinska razlika između nekoga ko je bogat i nekoga ko nije jeste u tome što ovaj prvi ima specifičan mentalni sklop, odnosno stav prema novcu, a u osnovi tog stava je vera.

Da li to onda znači da bogati ljudi poseduju neka specijalna znanja i veštine koje su ih načinile bogatim? Ne nužno, ali svakako poseduju neke od ključnih odlika koje su im pomogle da postanu to što jesu. Bob Proktor kaže da je reč o trima ključnim stvarima koje dele uspešne od neuspešnih.

Prva od tih karakteristika je spremnost da slušaju svoje instinkte. Ako bi iko od nas mogao da stekne novac i poslovni uspeh tako što sluša šta mu govore drugi, onda bi i ti drugi bili bogati i uspešni. Ali nisu. Prirodno je da ljude od poverenja pitamo za mišljenje kada se nađemo u nekoj situaciji gde nam je potreban još jedan pogled na problem. Međutim, često ih slušamo nemajući u vidu da je njihovo mišljenje pod snažnim uticajem njihovih misaonih obrazaca, koji neretko oblikuju njihove živote. I često odlučimo da ih slušamo samo zbog toga što smo im privrženi – volimo ih ili poštujemo – a ne zato što su možda baš oni prava adresa na koju bi trebalo da se obratimo. Kako bi, uostalom, neko ko nije postigao uspeh kakvom mi težimo, mogao da nam kaže na koji način mi možemo postići nešto što oni sami nisu postigli?

Druga karakteristika uspešnih ljudi – pri čemu je neophodno na umu imati da u ovom kontekstu izjednačavamo poslovni uspeh sa novcem, što nikako nije i ne treba da bude univerzalna definicija uspeha – je njihova sposobnost da iskoriste pogodne prilike. Često priliku zamišljamo kao nešto što se prosto stvori pred nama, pa je nemoguće da je ne vidimo. Međutim, to i nije baš u potpunosti tačno; prilika je često samo šapat koji čujemo u periodima izazova ili krize. Ako ste ikada čitali biografije poslovno uspešnih ljudi, verovatno ste primetili da su one i te kako prožete neuspesima u vidu otkaza, napuštanja škole ili ličnih tragedija i teškoća koje bi se većini drugih ljudi činile katastrofalnim. Ti ljudi su, međutim, takve događaje videli kao izazove i prilike da porastu i postanu, modernim jezikom koučinga, „bolja verzija sebe”.

Uspešni ljudi takođe znaju da je sticanje poslovne reputacije i materijalnog bogatstva proces koji traje; to nije destinacija na koju stignemo i onda se zaustavimo. Isto tako, u zanemarljivo malom broju slučajeva se desi preko noći. Problem može da nastane onda kada steknemo bogatstvo pre nego što smo naučili da razmišljamo kao bogati ljudi. To se često desi kod onih koji relativno brzo – posredstvom sreće ili drugih faktora – dođu do bogatstva. Oni često ne znaju šta da rade u takvim okolnostima, jer nisu naučili da razmišljaju na goreopisan način. Svi smo čuli za primere kada neko osvoji premiju na lutriji i posle nekog vremena proćerda sav novac. To je upravo demonstracija ovog principa na delu.

Ljudi koji imaju već pomenut „uspešni” mentalni sklop najčešće rade ono što vole, odnosno ono u čemu su dobri i od toga naprave biznis. Drugi pomisle kako to deluje kao jednostavan zadatak, pa počnu da tragaju za istim tim za sebe. Greška koju oni prave je što to nešto traže u spoljašnjem svetu, a ne u sebi – u sopstvenim interesovanjima, talentima, veštinama, željama, vrednostima… Sve to može postati inicijalna varnica ne samo za uživanje u poslu, već za plodonosan rad. Kada se unutrašnji pokretač nalazi u nama samima, onda novac nije ono čemu stremimo, već je prirodan sled stvari – posledica naših dela, a ne njihov ultimativni cilj.

I zato, bez obzira da li smo odrastali u groznim okolnostima ili nas neke – spoljašnje ili unutrašnje – stvari koče u postizanju onoga što želimo, možemo postati uspešni u svom poslu i možemo sebi kreirati život kakav želimo. Svako od nas ima taj potencijal, ali ga ne osvesti i ne realizuje svako. I ono što često nedostaje, ta gradivna materija između želje i realnosti, upravo je vera. Vera da možemo, ako se jako trudimo i ne žudimo za prečicama koje će uspeh učiniti brzim i lakim.

*        *        *

Bob Proktor će 5. novembra u Sava Centru održati seminar „Od razmišljanja do rezultata“, a za sve posetioce našeg portala omogućili smo 10% popusta na ulaznice. Više informacija možete videti na sajtu, a za pitanja i porudžbine možete se obratiti e-mailom organizatoru: preducom021@gmail.com

Poslednja izmena dana 20. oktobra 2016. u 10:39


Ina Borenović

Ina je master psihologije, sa raznolikim iskustvom: od regrutacije i selekcije vojnog kadra, konsaltinga iz oblasti ljudskih resursa, pa sve do pisanja, predavanja, bavljenja psihologijom marketinga i preduzetništva. Sertifikovani je trener asertivnosti, sa završenim edukacijama iz grupne analize (osnovni nivo)…… Saznaj više »