Johannes Gutenberg se bavio raznim delatnostima. Bio je kovač, zlatar, izdavač i pronalazač. Iako nije izmislio štampanje, često se pominje kao otac ovog značajnog izuma. I pored toga što nije bio prvi, zahvaljujući njemu ispričano je na hiljade priča koje su opismenile generacije ljudi širom Evrope. Svetli primeri tih generacija, služeći se knjigama odštampanim zahvaljujući njemu, dobijali su nove ideje koje su unapređivale kvalitet života velikog broja ljudi.

Kao i mnogi drugi veliki pronalasci tako i štampanje potiče iz Kine. Prvobitna tehnika, kreirana oko 600. godine naše ere, radila je pomoću drvenih blokova koji su sadržavali više reči za prebacivanje teksta na papir. Nekoliko stotina godina kasnije kinezi su dalje usavršili tehniku uz pomoć pokretnih blokova sa slovima koja su bila posebno uređivana za svaku novu stranicu.

Da se vratimo u Evropu početkom 15. veka. Svaki tekst koji bi neko napisao morao je biti kopiran ručno da bi se dobio dodatni primerak. To je bio dug i mukotrpan proces sa jako malom produkcijom. Zbog ovakve ograničenosti, knjige su bile prilično redak i prilično skup artikal. Srednji slojevi društva mogli su sebi da priušte bar neki ograničen pristup dok su niži slojevi ostajali uskraćeni za bogatstvo pisane reči.

Iako je za života imao brdo loših investicija i finansijskih problema, Gutenberg je imao i osećaj da prepozna potencijal zarade u masovnoj štampi knjiga.

Priča o Gutenbergovoj izuzetnoj mašini se brzo proširila iz Nemačke preko kontinenta. Njegova štamparija je po prvi put omogućila širenje književnosti na efikasan i dugorajan način i tako odigrala ključnu ulogu u uvođenju Evrope u prvobitno informaciono doba – renesansu.

Ubrzo nakon što je uspostavio štampariju potražio je i partnera za preko potrebnu finansijsku pomoć. Bogati plemić Johann Fust imao je viziju pa je pristao da učestvuje u ovom poduhvatu sa 8000 guldena koji su omogućili nastavak štampanja uglavnom latinskih gramatika, nemačke poezije i crkvenih knjiga. Za najveći poduhvat i najveće štamparsko dosignuće tog vremena, Gutenbergovu Bibliju, Fust je obezbedio dodatnih  8000 guldena.

Partnerstvo koje mu je omogućilo da uđe u istoriju je i ono koje ga je odvelo u propast. Između partnera je ubrzo došlo do nesuglasica oko dugovanja. Zbog izgubljenog spora ostao je bez svoje ušteđevine, ali je njegov sistem bez obzira na to postao komercijalni uspeh.

Prvo štampanje velikih razmera, set od 200 ilustrovanih latinskih Biblija izašlo je iz štampe 1455. godine. Svaka kopija je bila prodata i pre nego što su postavljena slova za poslednju stranicu. Procenjuje se da je najmanje pola miliona knjiga, od klasičnih grčkih tekstova do Kolumbovog izveštaja o Novom Svetu, bilo u prometu do 1500. godine.

Pokretno tipografsko štampanje je smanjilo cenu knjiga i drugih štampanih materijala i učinila ih dostupnim za veliki broj ljudi. Na još uvek niskom nivou pismenosti, opšta populacija u Evropi bila je željna knjiga.

U to vreme stvorili su se uslovi i za pojavu sajmova knjiga kao redovne godišnje manifestacije u većim gradovima u ranim godinama renesanse. Pristup naučnim radovima do kojih se sada lakše dolazilo stimulisao je i širio nove ideje brže nego ikada.

I pored uspeha i opšte prihvaćenosti, Gutenberg je tek 1465. godine, tri godine pred smrt, dobio priznanje za svoja postignuća i titulu Hofmann (gospoda suda). Ova čast i nagrada koja mu je tom prilikom pripala ublažila je finansijsku krizu poslednjih godina njegovog života.

Osim što je pokrenuo renesansu, jedno od intelektualno i umetnički najplodonosnijih perioda u Evropi, svojim izumom uticao je i na pokretanje Reformacije, Prosvetiteljstva i naučne revolucije.

Možda sam Gutenberg nije bio finansijski uspešan koliko je priželjkivao svaki put kada je pokretao neki od projekata, pionir sigurno jeste bio.

I to kakav.

Koliko je Gutenbergova mašina bila jedan zaista revolucionarni poduhvat govori i činjenica da je, iako nastala u srednjem veku, ostala praktično nepromenjena sve do 19. veka dok je u širokoj upotrebi bila sve do druge polovine 20.veka.

Poslednja izmena dana 6. februara 2018. u 10:45


Tamara Đenadić

Rođena je 1980. godine u Beogradu. Osnovne studije završila je 2003. godine na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a kao dobitnik stipendije italijanskog ministarstva spoljnih poslova i master studije iz oblasti finansija na Univerzitetu Tor Vergata u Rimu. U bankarstvu…… Saznaj više »