Ushićeni dolazite kod prijatelja sa pričom o svojoj novoj ideji. Sve ste skockali i sigurni ste da je baš ovo ta priča koju ste čekali toliko dugo.

I onda sledi pitanje. A kako to do sada niko drugi nije uradio?

I ako to niko drugi nije uradio, da li si ti baš taj blistavi um koji to može da uradi?

Pitanje se, doduše, i vama vrzmalo po glavi, ali ste razvejali sve sumnje na tu temu u vrlo živom dijalogu sa samim sobom. Ipak, šta ako je pitanje na mestu?

Svesni ste da vaš prijatelj nema lošu nameru niti da vas ne razume. Možda samo želi da bude objektivan i to što ste mu prijatelj ne znači da ste automatski u pravu. Možda vam samo postavlja jedno logično pitanje.

Bilo kako bilo, ne sviđa vam se kako se priča razvija. Početni balon entuzijazma polako se prazni i vi ostajete blago razočarani. Ideja koja je trebalo da vas oslobodi izgleda da ipak nije baš tako dobra.

Na ovom portalu svakog ponedeljka možete da pročitate intervju sa nekim ko je danas uspešan, ali ko je sigurno u nekom trenutku pomislio: hm…možda ovo i nije bila dobra ideja.

Internet je pun priča o uspešnim ljudima. I koja je razlika između nas i njih?

Ništa revolucionarno.

Osoba o kojoj čitate prosto nije prestala da ide napred.

Da li to znači da svako ko krene, istraje i dovede neku priču do kraja i uspe?

Odgovor već znate. Naravno da ne. I taj strah od potencijalnog neuspeha nas drži u šaci i stiska. Uporno i jako. I to je naš prvi veliki problem.

Možda treba da promenim delatnost? Evo, ja sam ekonomista. Rad u banci, ništa uzbudljivo.

Programeri zarađuju dobro i imaju zanat u rukama. Pisci imaju priliku da svoju kreativnost izraze rečima koje ostaju i za buduće generacije. Sa bilo kojim od ova dva posla mogu da radim i sa plaže na Arubi. Šta ćeš više od života?

A da li sam spremna da satima sedim i gledam u ekran u nerazumevanju toga koja je linija koda dovela do čistog belog ekrana? Ili da provodim dane trudeći se da iz sebe stalno izvlačim nešto novo i  kreativno. Uz večito pitanje, da li će moje pisanje neko prepoznati kao vredno čitanja? Nedostatak istrajnosti je drugi, ništa manji problem.

Treći nećemo ni tražiti. Ova dva su sasvim dovoljna.

Ako zanemarimo bogate naslednike i nelegalne radnje niko ko je self-made man nije to postao preko noći. A šta se dešavalo tokom dana?

Ništa romantično.. brdo pokušaja, brdo grešaka, brdo razočarenja i opet brdo pokušaja. I jedino tako.

Ne mora svako da bude preduzetnik. To nije i ne treba svima da bude cilj. Ako je neko zadovoljan svojim poslovnim statusom on uživa u tome i ne postavlja sebi ova pitanja. A ako nismo zadovoljni? E pa, onda nam nema druge nego da stvarno zasučemo rukave i oznojimo čela.

Ja sam svoj iskorak napravila. Njime sam dozvolila da bankar i pisac u pokušaju počnu da sarađuju i žive u funkcionalnoj simbiozi. Bankar zna da mu je zadatak da, za sada, izdržava i podržava pisca, a pisac zna da mora bankaru da ostavi prostora i da njegov kreativni duh nekada mora da sačeka svoj red.

Jedno je sigurno. Ako odustanete nikada nećete saznati gde biste bili da niste odustali. Ili kako bi rekao Alan Ford: Ako kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti.

Poslednja izmena dana 26. novembra 2016. u 15:33


Tamara Đenadić

Rođena je 1980. godine u Beogradu. Osnovne studije završila je 2003. godine na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a kao dobitnik stipendije italijanskog ministarstva spoljnih poslova i master studije iz oblasti finansija na Univerzitetu Tor Vergata u Rimu. U bankarstvu…… Saznaj više »