Pesnika Lorda Bajrona često su nazivali ludim. Tačnije, ludim, lošim i opasnim za poznavati. To je zbog njegove kreativnosti i originalnosti, koje ljudima zaista mogu delovati kao ludilo.

Kada je dobio ćerku Adu, Bajron je napustio svoju porodicu. Njegova žena nije želela da Ada, kada odraste, bude poput svog oca. Zato je njen put bio određen od malena: Ada je podučavana samo onim stvarima za koje se verovalo da su suprotne od kreativnosti. Tako je ona podučavana matematici, filozofiji, nauci… zapravo, svemu onome što je smatrano strogo logičkim.

Tako je Ada odrastala uz ljubav prema logici i mašinama. Da li je to uspelo da je „odvoji” od genetskog nasleđa svog oca? Ne baš. Zašto? I Ada je, iako podučavana „konkretnim i logičkim stvarima”, ipak odrasla u vizionara.

U ovo doba (početak 19. veka), nije bilo tipično da se žene bave stvarima kojima se bavila Ada. To nije smatrano ženstvenim. I upravo zato je njena pojava izazivala u ljudima radoznalost. Sa 17 godina, Adu su upoznali sa Čarlsom Babidžom, čovekom koji je dizajnirano tehnološki najnapredniju mašinu za računanje pod nazivom „Analitički motor”. Ova sprava mogla je da računa bez ikakvih ograničenja i kao takva, veoma se dopala mladoj Adi.

Ada nije bila impresionirana samim brojevima, već mogućnostima koje je ovakva sprava nudila. Italijanski matematičar Luiđi Federiko Menabrea napisao je naučni rad o ovoj mašini, a Ada se ponudila da ga prevede. Međutim, kada je počela da čita, bila je razočarana. Naime, Menabrea nije uspeo da shvati pun potencijal takve mašine. Tamo gde je on video digitron, Ada je videla prvi računar na svetu. Tada je Ada izmenila i proširila Menabreov rad tako da je, u konačnici, bio četvorostruko duži nego original. Dodala je algoritam za izračunavanje kompleksnog niza Bernulijevih brojeva.

Ono što je Ada dodala Menabreovom radu danas je poznato kao prvi primer kompjuterskog programiranja. Pokušala je Čarlsu Babidžu da objasni koje sve mogućnosti ima njegova sprava, ali on je u tome video samo mašinu koja se bavi brojevima. Tada je Ada, pesnikova ćerka, brojeve videla kao harmoniju univezuma. Smatrala je da, ako bi lepotu mogla da izrazi u brojevima, onda bi ova mašina mogla da napravi bilo koju formu umetnosti.

Ada nije razmišljala o brojevima kao o nečemu što izražava količinu, već o brojevima kao simbolima, koji bi mogli predstavljati bilo šta.

Mnogo godina kasnije, Alan Tjuring, koji se danas smatra utemeljivačem modernog računarstva, rekao je da je Ada Lavlejs imala presudan uticaj na pravljenje Tjuringove mašine, koja je uspela da „razbije” kod čuvene mašine za šifrovanje radio-telegrafskih poruka Enigme. Ada ga je inspirisala da napravi prvi programabilan računar na svetu. Šta nam sve ovo kazuje?

Najpre, znanje o tehnologiji je odlična stvar, ali tehnologija je uvek ograničena vizijom. A Ada je imala upravo viziju, koju u to vreme niko nije mogao da vidi na način na koji je ona to mogla. Ada je videla računare mnogo pre nego što su oni nastali. Čarls Babidž je napravio mašinu koja može da računa, a to je hardver. Ada je, s druge strane, osmislila koncept brojeva koji se danas zovu kod i koji može da prestavlja bilo šta, a to je softver. Jedno bez drugoga – hardver i softver – ne mogu da postoje.

Zato je iz ove priče jasno da su oba sastojka – i vizija i mogućnost njene izvedbe – neophodni za bilo kakav progres. Vizija nema nikakvu vrednost bez misije. Međutim, ni sama misija nema nikakvu vrednost bez vizije – bez temelja, pravca i okvira.

To je razlog zašto je Američko ministarstvo odbrane nazvalo svoj kompjuterski jezik po ženi koja je rođena pre 200 godina. On se zove Ada.

Inspiracija: Dave Trott, autor slike: Margaret Sarah Carpenter

Poslednja izmena dana 28. septembra 2017. u 02:20


Ina Borenović

Ina je master psihologije, sa raznolikim iskustvom: od regrutacije i selekcije vojnog kadra, konsaltinga iz oblasti ljudskih resursa, pa sve do pisanja, predavanja, bavljenja psihologijom marketinga i preduzetništva. Sertifikovani je trener asertivnosti, sa završenim edukacijama iz grupne analize (osnovni nivo)…… Saznaj više »