Ako su vam poznata imena kao što su: Džeki Stjuart, Džim Klark, Džejms Hant, Džon Sartis, Najdžel Mensel, Grejem i Dejmon Hil, Džensen Baton i Luis Hamilton – povezaćete niz i shvatićete da ovde nabrajam imena šampiona “najbržeg cirkusa na svetu” poreklom “sa ostrva”. Neki od njih su osvajali titulu najboljeg na svetu više puta, neki samo jednom.
Ipak, jedno ime nedostaje.

To ime je ime Majka Hotorna.

Ovaj momak bio je prvi britanac ikada koji je osvojio titulu šampiona “F1” i to daleke 1958. godine. Možda je mogao da ponovi sličan uspeh, ali to nikada nećemo saznati jer je poginuo u saobraćajnoj nesreći tri meseca nakon osvajanja prestižnog priznanja.

Šta se dogodilo?

Poginuo je trkajući se, ali ne u pravom trkačkom automobilu, na stazi. Ne, vozio je svog Jaguara od 3400 “kubika” duž puta A3, i baš kod grada Gildford, pokušavao da pretekne Mercedes 300 SL. Oba automobila bila su u odličnom stanju, uslovi puta ni po čemu nisu bili loši, šta je moglo da pođe po zlu? Ako je neko stekao zvanje šampiona “Formule 1”, možemo slobodno reći da je navikao na brzine preko 200 “na sat”. Navikao je i da pobeđuje najbolje od najboljih vozača. Šta je, za tako iskusnog “majstora volana” i “gospodara staze”, put na kome voze obični, prosečni vozači?

Ništa, naravno.

I zato je Majk pritisnuo papučicu gasa do kraja i pretekao Mercedes pri 130km/h, bez problema. Zatim je ušao u desnu krivinu, bez problema. Zatim je autom “zakačio” znak obaveznog smera kretanja, znate onaj – plavi sa velikom belom strelicom koji obično stoji na razdelnom ostrvu? Zatim je “zakačio” jedan Bedford kamion koji je dolazio iz suprotnog smera i okrenuo se. Zatim je preleteo put, pri brzini sada već nešto manjoj od 130km/h, i udario u prvo drvo pored puta. Drvo je zaustavilo automobil, ali i Hotorna, i to zauvek.

Kako je moguće da najbolji vozač tako tragično izgubi život na putu koji svakodnevno koriste hiljade drugih vozača?

Kada razmislite, veoma je jednostavno.

Hotorn je bio šampion na stazama koje su bile namenjene za trke. Navikao je da se trka tamo gde tačno znate šta će sledeće da se desi, gde je vaš posao da, jednostavno rečeno, budete brži od drugih profesionalnih vozača pored vas. Gde nema iznenađenja. Gde nema vozila koja se kreću znatno sporije od vas. Gde svi idu u istom smeru. Gde nema biciklista niti pešaka. Gde nema znakova obaveznog smera kretanja.

Hotorn je prekasno saznao da obični putevi mogu biti opasniji od trkačke staze, jer nisu napravljeni za trkanje. Napravljeni su tako da se njima kreću prosečni vozači, prosečnim brzinama, što znači da može doći do nepredviđenog ponašanja.

Odatle bi svi trebalo da izvučemo pouku.

Svet oko nas nije kao trkačka staza, pun profesionalaca koji rade ono što se od njih i očekuje. Obični, prosečni ljudi nisu obučeni da čine ono što mi mislimo da bi trebalo da čine. Ako želite da pobedite, morate prihvatiti da je to “njihov svet”, a ne vaš. Da biste bili uspešni u tom svetu, morate im posvetiti pažnju, jer oni se ne ponašaju uvek baš onako kako biste očekivali.

Zapravo, za “obične ljude” i “obične situacije”, potrebno je mnogo više koncentracije, i baš zato, pobede u realnom životu nisu uvek u rukama “profesionalaca”.

U realnom životu, morate biti spremni da razmišljate kao „oni“.

Foto: Landesarchiv Baden-Württemberg

Poslednja izmena dana 8. maja 2016. u 01:03


Miloš Maksimović

Miloš Maksimović rođen je 1979. godine u Beogradu. Od malih nogu naučio je da privlači pažnju i hipnotiše sagovornike. Amaterski se bavio glumom pre srednje škole – IX Beogradske Gimnazije „Mihajlo Petrović Alas“. Diplomu iz komunikologije još nije stekao, ali…… Saznaj više »