Kako vam se čini ideja da odgovaranje na mejlove klijenata i saradnika prepustite jednom prosečnom osmogodišnjaku?

Zapravo, možda to već nesvesno i činite, pogotovo ako imate naviku da svakodnevno obavljate više stvari istovremeno. A ukoliko ste veštinu multitaskinga praktično doveli do savršenstva, imate dovoljno razloga i da odlučno demantujete brojne tvrdnje o njegovoj kontraproduktivnosti. Ni broj onih koji bi vas u tome podržali nimalo nije beznačajan, i verovatno biste bez problema naišli na celu svitu multitaskera koji se kunu u to da im ova navika podiže radnu sposobnost pri uspešnom završavanju gomile svakodnevnih obaveza.

Upravo je njih grupa istraživača sa nekoliko svetski poznatih univerziteta prepoznala i kao idealnu ciljnu grupu za testiranje navedenih pretpostavki. Kontinuirano ih izlažući podacima iz više različitih elektronskih izvora, naučnici su želeli da dokuče kako tačno multitasking utiče na sposobnost ljudi da održe pažnju, upamte informacije i prebace fokus sa jednog zadatka na drugi. Zakljuci izvedeni na osnovu rezultata baš i ne idu u prilog zagovornicima multitaskinga, jer osim negativnog učinka na kvalitet rada, čini se da ova navika može ostaviti ozbiljnije posledice i na pojedine moždane funkcije.

Razlog tome je činjenica da je naš mozak po prirodi dizajniran da se fokusira samo na jednu stvar u datom trenutku. Koliko god delovalo da time štedimo na vremenu, ispostavlja se da istovremenim obavljanjem više radnji ipak ne činimo sebi uslugu. Istraživači sa Stenfordskog univerziteta primetili su da su ispitanici skloni multitaskingu zapravo lošiji u ovoj disciplini od onih koji svoje zadatke obavljaju po principu jedan-po-jedan. Njihova nemogućnost organizovanja misaonih procesa za posledicu ima i otežano raspoznavanje značajnih informacija od onih manje važnih, što dalje usporava i njihovu sposobnost brzog preusmeravanja pažnje sa jednog zadatka na drugi. Umanjena efikasnost ljudi sklonih multitaskingu objašnjava se time što naš mozak naprosto ne poseduje kapacitet da izvršava dve ili više radnji istovremeno, zbog čega se nameće i pitanje da li je multitasking uopšte izvodljiv.

Studija sa Londonskog univerziteta otišla je pak, malo dalje, i dala se u ispitivanje uticaja multitaskinga na koeficijent inteligencije. Ukoliko je verovati merenjima istraživača, IQ ispitanika tokom obavljanja više kognitivnih zadataka istovremeno pada za čitavih 15 podeoka, što je rezultat koji odgovara mentalnom kapacitetu prosečnog osmogodišnjaka. Sličnu posledicu po intelektualne funkcije ima i jedna neprospavana noć ili konzumiranje marihuane, što praktično znači da nema mnogo razlike u tome da li ćete odgovarati klijentu na mejl dok ste na važnom sastanku ili, na primer, ostajati budni po celu noć, odnosno konzumirati tetrahidrokanabinol. I kao što nije baš najbolja ideja da odgovaranje na poslovne mejlove prepustite osmogodišnjem detetu, isto bi se moglo reći i za naviku da se dohvatite obavljanja više stvari u isto vreme.

Mada se dugo verovalo da multitasking izaziva samo privremeno pogoršanje kognitivnih sposobnosti, rezultati još jedne studije su i ovu pretpostavku dovele u pitanje. Treća grupa istraživača, ovoga puta sa Univerziteta u Saseksu (Engleska), rešila je da uporedi količinu vremena koje ljudi provode izloženi informacijama iz različitih izvora sa njihovim snimcima magnetne rezonance glave. Iako zadaci koji su im povereni na prvi pogled nisu suviše zahtevni (na primer, istovremeno odgovaranje na SMS poruke i praćenje TV programa), snimci magnetne rezonance pokazali su smanjenu gustinu moždane mase u njihovom prednjem korteksu.

Budući da je ova moždana regija odgovorna za kontrolu emocija i sposobnost izražavanja empatije, nameće se zaključak da navika multitaskinga nepovoljno utiče i na emocionalnu  inteligenciju. Sem toga, smanjena moždana masa u prednjem režnju često se dovodi u vezu sa fizičkim oštećenjima mozga, te se postavlja pitanje da li su posledice multitaskinga na duže staze zapravo ozbiljnije nego što se to isprva pretpostavljalo. Navedena istraživanja svakako nisu dovoljna da bi se odredilo da li ova navika može dovesti do oštećenja moždanih funkcija, mada je neurolog koji je vodio studiju Univerziteta u Saseksu pokušao da da objašnjenje:

„Mislim da je važno stvoriti svest o tome da korišćenje različitih uređaja može izazvati promene u našem načinu razmišljanja, a te promene bi se mogle odvijati na nivou same moždane strukture.“

Teško da bi se na osnovu ovakve pretpostavke mogli izvesti i neki konkretniji zaključci. Ono što je sigurno jeste da dokazi koji idu u prilog dobrim stranama multitaskinga gotovo i ne postoje, a to se svakako odnosi na zadatke koji zahtevaju povećan nivo koncentracije, organizacije i obraćanja pažnje na detalje. Čak i bez negativnih posledica na fizičku strukturu mozga, neminovno je da najpre ispašta kvalitet obavljenih zadataka – što je, na kraju krajeva, možda i sasvim dovoljan razlog za odustajanje od ove navike.

Poslednja izmena dana 9. avgusta 2017. u 02:48


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »