U nekim od ranijih tekstova sam pisao o biranju cilja do kog želite da stignete. Svakako, na tom putu možete biti sami ili možete krenuti sa nekim. Partnerom, deoničarem, suvlasnikom – zovite ga kako želite. A možete i sami.

Posle više godina partnerstva, saradnje, sastanaka vlasnika – mogu da vam kažem da bih sledeći posao započeo sam. Ne da mi je zajednički posao stran ili da je loš, već bih koncept partnerstva drugačije organizovao.

Kreirao bih sopstveni posao sa jednim vlasnikom a zatim imao jedan ili više poslova u partnerstvima u koja bih investirao kroz svoju kompaniju. U ovo kolaborativno doba veoma je teško kreirati samostalno kompaniju koja će biti operativna a zatim je organizovati u neku vrstu matične kompanije koja investira.

Partnerstva opstaju i razvijaju se, i postaju zaista velika onda kada postoji zajednički interes vlasnika i partnera. Ako je partnerstvo započeto sa određenom idejom koja nije razrađena i jasna svima koji ulaze u partnerstvo – stvari će se vremenom raspasti. Ne zbog toga što je posao loš, već zbog toga što se lični ciljevi zbog koga su partneri ušli u posao iskristalizovali, stigli su do tačke ispunjenosti i pitanje je kuda i kako dalje.

Često u tom momentu početna (ili evoluirana) vizija kompanije počinje da se vraća na sto kao i interesi partnera. Ukoliko interesi ne evaluiraju tj stave na sto i o njima razgovara i traži način kako da se ideje svih partnera usaglase – stvari pucaju. Neophodna je spremnost traženja zajedničkog interesa i ubijanja svetih krava. U takvim razgovorima ništa nije strano ili ponižavajuće ili možda nepodobno. A u takvim situacijama – svi moraju da budu odrasli i da prihvate tuđe mišljenje i ideje.

Onda kada ste sami – ideja i vizija je samo vaša. Sami ste odgovorni sebi za sve aspekte poslovanja i upravljanja. Kao samostalni vlasnik odrastate i spremni ste da tražite odrasle partnere sa kojima možete da razgovarate, dižete glas, gložite se – kako bi stigli do zajedničkog interesa kao i do pravog cilja.

Biznis nije samo prodaja, već način života. Uzimanje stvari u svoje ruke i odgovornost prema sebi i zaposlenima. Uključite i partnere u čitavu jednačinu – morate biti sigurni da radite sa ljudima na istom nivou.

Veoma brzo ćete zaključiti sa kim imate posla – kako osećaj za posao, biznis, požrtvovanost, ozbiljan rad – se veoma brzo vidi i oseti. Onda kada radite sa partnerima koji su na istom nivou kao i vi imate zdrav posao.

Tako da je partnerstvo divna stvar koja treba da se desi između ljudi koji imaju zajednički interes, radne navike, želju a nikako između ljudi koji imaju samo dobru ideju. Dobra ideja, i dalje, nije materijalizovana i da bi postala stvarna, potrebno je mnogo rada svih partnera. Onda kada partneri ne rade podjednako, dešava se da se ljudi (kako su ljudi) loše osećaju kako nemaju isti odnos prema poslu.

Partnerstvo je kao brak. Nekada je zasnovan interesu a nekada na ljubavi a nekada na čistoj strasti. Statistike kažu da veliki broj brakova puca i ljudi se razvode, tako da početna ideja zbog koje se i ušlo u brak nije dovoljno jak razlog da se u njemu i ostane.

Previše ljudi i previše ćudi. Ako niste svesni svih elemenata ličnosti ljudi sa kojima započinjete partnerstvo imaćete veliku šansu da se iznenadite i ponovo procenjujete da li je partnerstvo i dalje dobro. Previše pitanja odvlači pažnju sa cilja i zajedničkog interesa.

Poslednja izmena dana 14. marta 2016. u 00:59


Ivan Rečević

Menadžer i operativac marketing tehnologija (marketing technologist), vodi konsultantsku kuću Gaia Consulting od 2007.godine. Do kraja 2015-te vodio je sektor analitike i bio jedan od vlasnika digitalne marketing agencije Huge Media. Sa više od dve decenije iskustva u IT industriji,…… Saznaj više »