Zašto bi morala da postoji delotvornost? Šta doprinosi efektivnosti rukovodioca u jednoj organizaciji?

Vreme je da naučite gde se krije veština delotvrnog direktora. Kako da postignete efektivnost na radnom mestu. Saznajte koji su razlozi zašto većina organizacija kao i njihovi rukovodioci ustvari nisu delotvorni koliko bi morali da budu.

Pisac:

Piter Draker (1909-2005) rođen je u Beču 1909. godine. Obrazovao se u Austriji i Engleskoj. Odbranio doktorat u Nemačkoj u oblasti javnog i međunarodnog prava na Univerzitetu u Frankfurtu. Od 1937. živeo je i radio u SAD. Umro je u novembru 2005. uoči svog 96. rođendana. Bio je profesor društvenih nauka i upravljanja preduzećima u Klermontovoj (Claremont) visokoj školi za postdiplomske studije u Kaliforniji koja je svoj centar za proučavanje upravljanja nazvala po njemu. Tokom svoje šezdesetogodišnje profesionalne karijere, vešto je identifikovao poslovne trendove i beležio svoja vizionarska zapažanja. Zahvaljujući studijama koje su poslovno obrazovanje pretvorile u nauku smatra se ocem savremenog menadžmenta. Poseduje šesnaest počasnih doktorata.

Draker je napisao 39 knjiga, prevedenih na preko 36 jezika. Svojevremeno je pisao kolumne za Vol Strit Žurnal u periodu od 10 godina. Često je pisao za Harvard Biznis Revju, Ekonomist.

Njegovo ime zabeleženo je u istoriji društvenih nauka i po tome što je najavio uspeh novih tehnologija, rast globalne ekonomije, novi svet obrazvovanih pojedinaca, postkapitalističko društvo kao društvo znanja, upozorio na ključne demografske promene u razvijenim zemljama.

Knjiga:

Tema ove knjige se zasniva na dve činjenice:

  1. Posao direktora je da bude delotvoran
  2. Delotvornost se može naučiti

Delotvornost se može naučiti, a takođe se i mora naučiti. Direktor je plaćen za svoju delotvornost, dakle, bitno je da ona bude isporučena.

U suštini delotvornost se krije iza vrlo jednostavnih stvari, od malog broja postupaka, koji treba da se uvežbavaju dok vam ne postanu navika. Odavno je centar poslovanja prebačen sa fizičkog radnika na stručnog radnika, radnika znanja. To su rukovodioci i direktori koji upošljavaju mozak. Dobro planiranje se podrazumeva, kao i posedovanje inteligencije, mašte i znanja. U praksi mnogi ljudi imaju ove tri osobine a ne poseduju delotvornost. Samo delotvornost u kombinaciji sa ovim osobinama stvara željeni rezultat. Važno je da usavršite upravljanje samim sobom da bi se postigla efektivnost, kako u rukovođenju ljudima, tako i doprinosu rezultata organizacije.

Piter Draker je imao dugu karijeru iza sebe kao konsultant visokog menadžmenta, u ovoj knjizi je izolovao pet osnovnih postupaka iza kojih se krije veština delotvornog direktora.

Ovde pročitajte kratak uvod u svih pet postupaka:

Prvi postupak: Umeće raspolaganja vremenom. Vreme je jedinstven resurs koji je nemoguće nadomestiti ili dokupiti. Zato se pozabavite analizom svog vremena i oslobodite vremenskih gutača.

Drugi postupak: Zapitajte se koji doprinos mozete da date svojoj kompaniji da značajno utiče na rezultate? Usredsređivanje na doprinos i rezultat, na krajnje ciljeve, pomaže da se prevaziđe jedan od osnovnih problema rukovodioca, zbrku i haos događaja. Događaji sami po sebi nisu u stanju da odvoje šta je važno od onoga šta nije. Samo vaš fokus na doprinos će održati jasan kurs ka ciljevima.

Treći postupak: Kako da snaga postane produktivna. Ovo je postupak analize i usmeravanja na ljudske potencijale koji su na raspolaganju. Na snagu a ne na slabosti pojedinaca. Kako da prepoznate i uposlite snagu svojih saradnika, snagu nadređenih, ali i sopstvenu snagu.

Četvrti postupak: Najpre najvažnije. Delotvorni ljudi rade prvo najvažnije stvari i rade poslove jedan po jedan. Zato treba odlučiti koji poslovi zaslužuju prioritet, a koji su  manje značajni. Ovde je bitna koncentracija, uvek ima više mogućnosti nego raspoloživih sredstava. Postoji i problem kod odlučivanja prioriteta, odnosno činjenica je da sve ono što odbacite u drugi plan, velika je verovatnoća da se to neće ni uraditi. A to je rizik, jer sve ono što je potisnuto u pozadinu može da se pretvori u trijumf konkurenta.

Peti postupak: Elementi za donošenje odluka. Iza svake odluke stoji i jasan proces odlučivanja.

Pročitajte koji su elementi bitni u procesu odlučivanja, i šta sve delotvorne odluke treba da nose sa sobom da bi se i održale.

Knjiga sadrži 186 stranica, po stilu pisanja može da se zaključi da je namenjeno za sve menadžere kao pomoć ka većoj delotvornisti i poslovnom razvoju.

Utisak:

Piter Draker, otac menadžmenta, je prvu verziju ove knjige napisao 1967g. Ova verzija, koja je dostupna nama je iz 1985g. Verovatno će vam se učiniti po primerima i po sadržaju da je pristup malo pregazilo vreme. Čini se da je biznis mnogo napredovao od momenta pisanja ove knjige. Međutim, ako ste već čitali ranije knjige na ovu temu, sigurno ćete shvatiti pravu vrednost ovih prostih i osnovnih navika u menadžmentu. Videćete da svi savremeni poslovni konsultanti grade svoju filozofiju na Drakerovim istraživanjima i teorijama. Ipak je on prvi probio led i odavno najavio nove poslovne trendove ali i to da potrebe velikih organizacija moraju da zadovolje obični ljudi koji postizu odlične rezultate.

Zato je potrebno da se svaki pojedinac razvija samostalno. Takav razvoj je ključan i za razvoj svake organizacije.

Citati:

“Da bi bio efektivan, svaki radnik znanja, a posebno rukovodilac, mora da bude u stanju da raspolaže vremenom u prilično velikim  “komadima”. Nije dovoljno imati na raspolaganju rascepkane komadiće, čak iako je broj sati, kada se sabere, impresivan.”

“Pitati sebe: Kakav doprinos mogu da dam?, znači tražiti neiskorišćene mogućnosti na svom radnom mestu. Jer, ono što se smatra izvrsnim radom u priličnom broju poslova, često je samo bleda senka punog potencijala tog radnog mesta da ostvari doprinos.”

“Delotvorni izvršni rukovodioci vode druge ljude na osnovu snage u spopstvenom radu. Oni čine produktivnim ono što umeju da rade.”

“Koncentracija, odnosno hrabrost da se vremenu i događajima nametne sopstvena odluka o tome šta je zaista važno i šta dolazi na prvo mesto, je jedina nada onome ko je na odgovornom položaju, da će postati gospodar svog vremena i događaja, umesto da bude njihov žrtveni jarac.”

“Delotvorni menadžeri ne donose veliki broj odluka. Usredsređuju se samo na one važne. Pokušavaju da razmisljaju u kategorijama onoga što je strateško i generičko, a ne u kategorijama rešavanja problema.”

“Hirurg koji je izvadio samo pola krajnika ili polovinu slepog creva, izlaže pacijenta istom riziku od infekcije ili šoka, kao da je uradio kompletan zahvat. A bolest nije izlečio, samo je još pogoršao. Ili operiše ili ne operiše. Slično tome, delotvoran donosilac odluka ili deluje ili ne preduzima ništa. Ne upušta se u polu akcije.”

Poslednja izmena dana 19. marta 2016. u 19:58


Nemanja Jovanović

Nemanja Jovanović je rođen 1985. godine u Beogradu, a od 2010. godine živi i radi u Minsku u Belorusiji. Počeo je da radi sa 16. godina, a danas se bavi poslovima posredništva u prodaji prema stranim klijentima u Belorusiji, Rusiji…… Saznaj više »