Strah od neuspeha je nešto što nam je svima u izvesnoj meri poznato. Ako ulažemo ne samo svoje resurse, već i nade u nešto što radimo, onda je prirodno da strepimo nad tim kako će stvari, u konačnici, izgledati. Strah od neuspeha mnoge ljude sprečava čak i da pokušaju nešto novo, da rizikuju ili da načine korak bliže onome što istinski žele od svog života.

Međutim, nije retkost da sami sabotiramo svoj uspeh, zato što ga se plašimo. Toga možda nismo svesni dok upražnjavamo ta ponašanja, ali ona mogu biti dosledan obrazac koji postizanje uspeha čini gotovo nemogućim.

I dok za strah od neuspeha postoji mnoštvo smernica o tome na koji način se sa njim suočiti i ne dozvoliti da nam stoji na putu, strah od uspeha je nešto što se na prvi pogled čini nelogičnim, pošto podrazumeva da smo uplašeni od postizanja onoga što želimo. Ovaj koncept odlično je objasnio Džejms Sudakov, autor knjige „Picking the Low-Hanging Fruit… and Other Stupid Stuff We Say in the Corporate World”, a mi ćemo se oslanjati na njegova objašnjenja u nameri da vam predstavimo i približimo ovaj koncept.

Evo nekoliko stvari koje mogu biti od pomoći za razumevanje onoga što stoji u osnovi straha od neuspeha.

Uspeh nužno znači promenu

Kada pokušavamo nešto novo, moramo da izađemo iz svoje zone komfora. To nikada nije lak zadatak, čak i onda kad nam je zona komfora zapravo neudobna (na primer, mnogi ljudi ostaju na lošim poslovima, jer ma koliko da su loši, makar su poznato okruženje).

Ako nešto ne uspemo, vratićemo se u svoju zonu komfora. Međutim, ako uspemo, nema povratka; tačnije, sve se menja.

Kako uspeh može da utiče na ljude ilustruju primeri sportista, muzičara ili glumaca koji su odjednom postali popularni. Iako to za većinu njih jeste ispunjenje dugo sanjanog sna, mnogi od njih ne budu u stanju da se sa time nose. Ono na šta oni nisu računali – ili jesu, ali ne dovoljno – jesu društveni pritisci, odnosno očekivanja od njih, gubitak privatnosti, promena životnog stila i tako dalje. Više ne pričamo o jednoj, već o nizu promena koje je doneo uspeh, a svaka pojedinačno donosi zahtev za prilagođavanjem, a samim tim i – stres.

Uspeh može da nas promeni veoma duboko, u smislu da sebe doživljavamo kao drugačije osobe. Pitanja koja se ovde nameću nisu nimalo naivna pitanja: da li će mi se dopasti osoba koja postajem? Da li će pritisak rasti? Da li sam dovoljno jak/a da podnesem sve ono što uspeh donosi, sve one pozitivne i negativne strane?

Ovo su pitanja sa kojima se susreće veliki broj preduzetnika, bez obzira na to da li prepoznaju da u imaju jedan zajednički imenilac, a to je strah od uspeha.

Uspeh donosi odgovornost i uticaj na živote drugih

Kada postignete uspeh u poslovnom svetu, ljudi drugačije gledaju na vas, te pažljivije slušaju i gledaju šta to vi radite i govorite. Osim što raste vaš uticaj, povećava se i stepen odgovornosti – ne samo za to što radite i govorite, već i za druge ljude na najdirektniji mogući način: za njihova radna mesta i sve ono što rad sa nekim donosi.

Veći uticaj donosi i više izloženosti i ranjivosti, pošto više ljudi zna za vas i motri vaše poteze i (ne)uspehe. To je za mnoge preduzetnike previše stresno, jer se ne osećaju udobno kad su na ovaj način izloženi. Isto tako, svest da radna mesta drugih ljudi zavise od nas samih mnogima je zastrašujuća, pa je to još jedna od stvari od koje možemo želeti da se sakrijemo tako što ćemo sami sebe osujećivati u postizanju cilja, odnosno uspeha.

Možemo se sabotirati sami sebe, a da toga ne budemo svesni

Ako pokušamo da postignemo neki uspeh – ostvarimo neki cilj – i u tome ne uspemo, možemo povodom toga osećati mnoge emocije. U slučaju da procenjujemo da smo istinski dali sve od sebe i, uprkos tome, nismo uspeli, uopšte ne moramo osećati ogorčenje ili neke druge neprijatne pratioce neuspeha.

Međutim, šta ako u stvari nismo uložili sve svoje resurse, već samo sebe ubeđujemo u to? A negde duboko znamo da to nije tačno. Ili toga uopšte nismo svesni.

Iako može zvučati kao neuverljivo objašnjenje, činjenica je da mnogi preduzetnici baš ovako žive svoj strah od uspeha, a da toga nisu svesni. Stručnjaci u oblasti biznisa su to prepoznali, a najčešće izgleda tako što ubedimo sebe da je cilj koji pokušavamo da postignemo previsoko postavljen ili da možemo da se zadovoljimo osrednjim rezultatima. Ušuškaćemo se u obilje izgovora zašto je baš tako moralo biti i vatreno ćemo u njih verovati. Zato je pravi izazov u ovoj situaciji biti sa sobom surovo iskren i uočavati kada sebe u nešto ubeđujemo samo zato što nam najviše odgovara da u to verujemo, a ne zato što nas u to uverava realnost.

Šta se povodom straha od uspeha može učiniti?

Kao i kod brojnih drugih problema, tako i kod ovog ne postoji čarobno rešenje. Najpre je potrebno biti realan i proceniti da li svojim ponašanjem sabotiramo postizanje uspeha, odnosno dostizanje zacrtanog cilja.

Niko ne voli neuspeh, niti mu se raduje, ali znamo da on nije kraj igre, da se on može ne samo preživeti, već da nam može biti najbolji učitelj. I zato, kada razmišljamo o strahu od neuspeha, potrebno je to učiniti i za njegovog brata blizanca, veštijeg u skrivanju, a to je – pogodili ste – strah od uspeha.

Poslednja izmena dana 28. septembra 2017. u 02:18


Ina Borenović

Ina je master psihologije, sa raznolikim iskustvom: od regrutacije i selekcije vojnog kadra, konsaltinga iz oblasti ljudskih resursa, pa sve do pisanja, predavanja, bavljenja psihologijom marketinga i preduzetništva. Sertifikovani je trener asertivnosti, sa završenim edukacijama iz grupne analize (osnovni nivo)…… Saznaj više »