Kako da na bolji način razmišljate o poslu i poslovanju?
Da li se nalazite pred dilemom promene u karijeri ili dilemom u ljubavnoj vezi?
Pročitajte kako da poboljšate svoj učinak i učinak zaposlenih u vašoj firmi putem treninga ili savetovanja uz pomoć metoda praktične filozofije.

Pisac:

Lu Marinof (1951) je filozof, autor i filozofski praktičar. Rođen je u Montrealu, Kanadi. Poreklom je iz Rusije.
Studirao je filozofiju na Univerzitetu Koledž London. Živi u Nju Džersiju, a profesor je filozofije na Siti Koledžu u Njujorku. Lu Marinof je osnivač i predsednik Američkog udruženja praktičara filozofske terapije.

Knjiga:

Platon, a ne Prozak! do sada je preveden na 27 različitih jezika i gde god da je objavljivan smatra se „Biblijom filozofskog savetovanja”.

Kako i na koji način u današnjem svetu sa savremenim problemima možemo koristiti filozofiju i njene drevne mudrosti. Ova knjiga će da vam bude delotvoran savetnik, u mnogim slučajevima i efikasniji od poslovnog, psihološkog ili psihijatrijskog savetnika.

Učiniće sve da vam pomogne kako da rešite različite moralne i etičke dileme, kao što je emotivni odnos, pitanja o moralnoj odgovornosti prema roditeljima ili deci, obaveze prema porodici ili firmi, prava na poslu, ugrožavanja zaposlenih kroz mobing ili neki drugi način vršenja pritiska na njih, pa sve do obuke u etici poslovanja i organizacije radnog mesta. Sva ova pitanja uključuju brojne konflikte i moralne dileme koje narušavaju funkcionisanje i na individualnom i na organizacionom nivou.

Kada je reč o preduzećima, svako srednje ili veliko preduzeće ima potrebu da propiše i reguliše odnose među zaposlenima, a „najmekši“ i istovremeno, najefikasniji način da se to učini je da se propiše etički pravilnik ili da se zaposlenima pomogne da rešavaju etičke dileme i međusobne konflikte putem pojedinačnog ili grupnog konsaltinga. Ta praksa je već izuzetno razvijena širom sveta, i postepeno se uvodi i kod nas.

Kod nas je za to zaduzeno “Srpsko udruženje za filozofsku praksu”.

Knjiga ima 354 stranice i podeljena je u 4 dela. Prva dva dela su osnovna za praktikovanje filozofije:

U prvom delu Marinof se bavi povratkom filozofije, i na koji nacin, odnosno kojim pristupom u ovom savremenom vremenu filozofija može da nam služi.

U drugom delu opisano je praktično korišćenje filozofije u rešavanju svakodnevnih problema. Korisne teme u ovom delu su: problemi na poslu, konkurencija, posao koji ima smisla, timski rad itd. Takodje, Marinof se bavi i obradom drugih tema kao što su: u potrazi za idealnom vezom, održavanje veze, iskušenja porodičnog života, pronalaženje svrhe i smisla.

Najkorisnija tehnika u ovoj knjizi je Lu-ov osmišljen proces u 5 koraka za rešavanje bilo kog problema na filozofki način. On je taj proces detaljno opisao u knjizi. Ovde vam dajem kratak uvid u svih 5 koraka:

Korak 1 – Problem. Određuje se šta je problem i određuje se okvir vašeg problema.
Korak 2 – Emocije. Morate napraviti popis emocija koje problem izaziva.
Korak 3 – Analiza. Utvrđuju se i procenjuju opcije za rešavanje problema.
Korak 4 – Kontemplacija. Uzmičete korak unazad da bi ste dobili bolji i širi pregled problema i situacije. Razvijate filozofski stav i sagledavate koja opcija i koji pristup pruža najidelnije rešenje vašeg problema.
Korak 5 – Ekvilibrijum. Shvatate suštinu problema i činite ono sto je primereno i pravično.

Utisak:

Iako se za filozofiju smatralo da nije za praktikovanje u svakodnevnom poslovnom ili emotivnom životu, svaki čovek pa i svaki preduzetnik u svom poslu se susretne sa filozofskim problemima, kao što je smisao i svrha toga čime se bavi, šta je dobro a šta loše, ispravno ili pogrešno, etičke i moralne dileme posla koji obavlja. Na ove odgovore treba da imate ustanovljene svoje moralne i etičke stavove. Ponekada vam za to treba novo, a ustvari staro filozofsko mišljenje, filozofski stav. U ovoj knjizi Marinof opisuje primere svojih klijenata sa savremenim problemima u svim životnim oblastima i kako bi možda na te probleme reagovali drevni filozofski mislioci. Napokon filozofija nečemu služi.

Citati:

“Svako ima neku životnu filozofiju, ali malo je onih koji su dovoljno privilegovani ili dokoni da mogu sesti i posvetiti se njenim finesama. Obično je dograđujemo u hodu. Iskustvo je sjajan učitelj, ali o iskustvu se mora razmišljati. Da bi smo otkrili obrasce ponašanja i sastavili celovitu sliku o sopstvenom životu moramo razmišljati kritički. Razumevanje lične filozofije može nam pomoći da sprečimo, otklonimo ili razrešimo mnoge probleme.”

“Pre nego što filozofiji date primat u rešavanju problema, morate biti sigurni da to odgovata vašoj situaciji. Ako ste uznemireni zbog kamička u cipeli, nije vam potrebno savetovanje. Potrebno vam je da se rešite kamička.”

“Pronaći životnog partnera u društvu uznapredovale tehnologije neuporedivo je teše nego u nekom zaostalom selu gde se svi poznaju između sebe i gde izbor nije tako veliki. To naravno ne garantuje srećan ishod, ali intimnost koju takva zajednica poseduje pruža određenu podršku onima koji izbor nisu napravili.”

“Jedina stvar komplikovanija od ljubavne veze dvoje ljudi jeste složena mreža interakcija unutar porodice. Svako manifestuje sopstvenu ličnost, prioritete, standarde, stavove, vrednosti i neki filozofski pogled na svet.”

“Posao nam mora pružiti zadovoljstvo u radu i zadovoljstvo u saznanju da je svetu potrebno ono što radimo.”

“Iz filozofske perspektive, to što dobro obavljate svoj posao ne mora značiti da ga radite savršeno ili bolje od svih drugih. To što ste pobedili ili izgubili u trci nema moralnog značaja. Pobednik može biti najbrži trkač ali to nema veze sa tim da li je u pitanju dobra osoba. Vrednost je u posvećenom radu i davanje svog maksimuma.”

“Raditi posao koji nam se ne dopada ne mora nužno biti loše. Ponekad je neophodno da probamo neki posao da bi smo znali da nismo za njega. Ne može se sve otkriti samo razumom, kao što su racionalisti verovali. Neke stvari se moraju naučiti kroz iskustvo. Pa ipak ni iskustvo nije jedini učitelj. Potrebno je da svoje iskustvo promislimo.”

“Velika filozofska kuga dvadesetog veka, koja nas prati i u naredni vek, jeste rašireno osećanje besmislenosti. Toliko je ljudi bez cilja i svrhe u životu da se njihovo odsustvo već smatra nečim normalnim. Malobrojni su oni koji na takav način mogu voditi srećan život. Obično nismo zadovoljni idejom da su naši životi i naš svet u celosti proizvod slučajnosti, bez nekog dubljeg smisla. Što duže gledamo u tom pravcu bez pronalaženja nekog drugog objašnjenja, takvu ideju je sve teže podneti.”

Poslednja izmena dana 19. juna 2017. u 00:31


Nemanja Jovanović

Nemanja Jovanović je rođen 1985. godine u Beogradu, a od 2010. godine živi i radi u Minsku u Belorusiji. Počeo je da radi sa 16. godina, a danas se bavi poslovima posredništva u prodaji prema stranim klijentima u Belorusiji, Rusiji…… Saznaj više »