Kada razmišljamo o načinu na koji ljudi u današnje vreme percipiraju autoritet, jedan od utisaka koji se nameće jeste da se ta percepcija u velikoj meri promenila u odnosu na ranije. Iako ćete uvek sretati one koji pokušavaju da ga steknu strogoćom, suzdržanošću, pa i nadmenim stavom, činjenica je da, ukoliko im to i pođe za rukom, takvu vrstu autoriteta ne prati nužno i osećaj poštovanja od strane drugih. Istovremeno, postoje osobe za koje nam se čini da tuđe poštovanje osvajaju sa lakoćom i bez prevelikog truda, a mnogi će se zbog toga zapitati – na koji način se postaviti prema drugima da bismo zadobili njihovu iskrenu naklonost?

Mada će retko ko u tome zaista uspeti bez imalo truda, istina je da za sticanje tuđeg poštovanja ponekad nisu potrebne velike reči ili dela. Kada je o ovoj temi reč, često ćete čuti da ne možete očekivati da vas drugi poštuju ukoliko im najpre i sami ne ukažete poštovanje. Stoga su i ljudi koji uživaju tuđu naklonost svesni da je u odnosu prema drugima presudan stav koji zauzimaju, što najpre podrazumeva da se prema njima ophode sa uvažavanjem.

To ćete primetiti po tome što ovi ljudi prevashodno shvataju važnost upućivanja zahvalnosti i podrške ljudima oko sebe, znajući da i jedno sasvim obično „hvala“ može imati ogroman uticaj na to kako ih drugi doživljavaju. Isto tako, pozitivno ophođenje prema drugima uključuje i iskazivanje reči ohrabrenja i zasluženog priznanja za tuđe napore. Ne treba zaboraviti da će oni kojima takva vrsta podrške znači težiti da im na isti način i uzvrate, čineći tako prijatnijom i svakodnevnu komunikaciju sa okolinom.

To, s druge strane, ne znači i odsustvo potrebe da se u pojedinim situacijama izrazi neslaganje, ili da se nekome ukaže na eventualne greške. Upravo suprotno – otvorenost u iskazivanju sopstvenog mišljenja ili primedbi jedna je od glavnih karakteristika ljudi koji uživaju iskreno poštovanje, pri čemu suština leži u konstruktivnom načinu ophođenja prema drugima. Tačnije, bilo da je u pitanju pohvala ili kritika, njena glavna svrha trebalo bi da bude pružanje ohrabrenja i podstreka.

A znajući koliko pozitivno usmerenje može imati uticaja na osećaj samopouzdanja kod drugih, neko kome je stalo i do tuđeg napretka neće se ustručavati da sa tom osobom podeli sopstvena iskustva i znanja. Jer, bilo da se radi o profesionalnim ili ličnim težnjama, ljudi će se uvek osećati motivisanije ukoliko znaju da mogu računati na podršku osobe od poverenja.

Ipak, koliko god da svojim znanjem i iskustvom mogu podstaći nečiju motivaciju, svest o tome da je sopstvena znanja i iskustva uvek potrebno nadograđivati još jedna je odlika onih koje drugi istinski poštuju. Za njih same proces učenja nikada ne prestaje, i zbog toga su spremni da priznaju svoje nesavršenosti i konstantnim radom na sebi pruže pozitivan primer svom okruženju.

S te strane, prihvatanje sopstvenih nedostataka pripada karakteristikama koje, nasuprot egocentričnosti ili potrebe za dokazivanjem, imaju vrlo važan uticaj na to kako će nas drugi percipirati. Zato se može steći utisak da osobe koje uživaju naklonost i poštovanje svoje okoline često deluju nenametljivo, pa čak i skromno.

Naravno, ovde se ne misli na onu vrstu skromnosti koja isključuje ambicioznost ili težnju ka ličnom napretku. Radi se, zapravo, o stavu koji podrazumeva spremnost na prihvatanje kompromisa i učenje iz sopstvenih grešaka. Pokazalo se da su oni koji poseduju navedene osobine zapravo spremniji na usvajanje novih znanja i iskustava, ali i efikasniji u situacijama koje zahtevaju zajedničko rešavanje nekog problema.

A osim što im takav stav omogućava da „čvrsto stoje na zemlji“, svest o važnosti neprekidnog usavršavanja daje im prostora i da realno procene svoje sposobnosti i time izbegnu davanje nerealnih obećanja. Iako smo svedoci da je kompetitivnost odavno postala poželjan model ponašanja, svako ko se našao u situaciji da iz bilo kog razloga ne ispuni zadato obećanje, zna koliko to može uticati na osećaj poverenja koje mu drugi ukazuju.

Zato je ponekad mnogo bolje ostati pri skromnim obećanjima, a pritom u potpunosti biti siguran da ih je moguće ispuniti. Oni koji se vode navedenim principom češće ostavljaju utisak odgovornih i pouzdanih osoba, uspevajući zauvrat da steknu trajno poverenje i poštovanje od strane drugih.

I na kraju, važno je istaći da osobe koje uživaju tuđu naklonost isti takav odnos imaju i prema sebi. To znači da najpre umeju da odrede svoje prioritete i vreme posvete aktivnostima koje su im zaista važne. Zato će svojim obavezama pristupiti odgovorno i promišljeno, istovremeno se trudeći i da realno procene sopstveni napredak i unaprede efikasnost.

Iako će se zbog toga desiti da ponekad odbiju da učine uslugu ili usliše tuđe zahteve, takav potez će retko kad odražavati nedostatak predusretljivosti ili želje da se nekome pomogne. Svestan odabir prioriteta omogućava im da najpre ostanu usredsređeni na svoje ciljeve, a zatim i da konstantno rade na njihovom ostvarivanju. Iz tog razloga bi i njihovo „ne“ trebalo shvatiti kao izraz doslednosti prema sebi – što svakako predstavlja i jedan od osnovnih preduslova za sticanje istinske naklonosti i poštovanja drugih.

Poslednja izmena dana 6. jula 2017. u 17:19


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »