Idilični reklamni spotovi u kojima porodice na okupu nakon zajedničkog obroka užitak nalaze u omiljenom desertu ili rashlađenoj, penušavoj čaši Coca-Cole, ponekad će vas navesti da se prisetite nekih opuštenijih vremena. Vremena u kojima su porodična okupljanja minimum jednom nedeljno skoro pa predstavljala imperativ, i kada je laganiji životni stil još i omogućavao tu vrstu „luksuza“.

U današnjim uslovima, mnogi će takvu idiličnu sliku podvesti pod kategoriju ideala koji se neretko čini nedostižnim. Čak i kada ugrabe priliku da ga makar povremeno dostignu, pitanje je u kojoj meri ostaje prostora za ono istinsko opuštanje i uživanje. U svemu tome, ironija je što fraza „užitak za celu porodicu“ zaista više predstavlja izuzetak nego pravilo – jer, bilo da je u pitanju neka zabavna i opuštajuća aktivnost ili, pak, zajednički nedeljni obrok, uvek će se naći neko kome ponuđeni izbor baš i nije po volji. Stoga se i nastojanje da se u potpunosti ugodi svakome vrlo često ispostavi kao nemoguća misija.

I nije samo porodično okruženje jedino u kome se navedena krilatica pokazuje kao nerealistična – štaviše, identičan slučaj odnosi se i na proces brendiranja proizvoda i oblast marketinga.

Institucija porodice bi ovde, doduše, trebalo da predstavlja slikovit primer manje zajednice u kojoj potrebe pojedinačnih članova ne zavise samo od generacijskih razlika među njima, već i socioloških, kulturoloških, pa i ekonomskih faktora kojima su izloženi. U takvim okolnostima, neko ko bi pokušao da vas uveri u to da postoji proizvod koji će bez izuzetka odgovoriti na potrebe svakog člana porodice ponaosob, verovatno nema baš najjasniju predstavu o tome kako funkcioniše jedna prosečna porodica.

Postoje, svakako, i izuzeci, a jedan od njih je već pomenuta Coca-Cola. Jer, bez obzira na generacijske, sociološke ili demografske razlike, teško da ćete sresti osobu koja baš nikada nije žeđ utolila ovim slatkim, gaziranim napitkom. Ali, ne treba zaboraviti da Coca Cola pripada onoj kategoriji brendova koji su svoju popularnost gradili decenijama i, kao takva, predstavlja i jedan od najpoznatijih primera uspešnog brendiranja proizvoda. U mnogim drugim slučajevima, pitanje je koliko bi ovakav pristup imao smisla, i to iz krajnje jednostavnog razloga – većinu proizvoda bilo bi gotovo nemoguće svesti pod „biti sve za svakoga“ kategoriju.

Drugim rečima, malo ko će uspeti da parira Coca-Coli i svojim proizvodom udovolji potrebama cele jedne porodice. Stoga bi, za početak, bilo dobro pokušati udovoljiti bar jednom njenom članu.

Istini za volju, lako je isprva pomisliti da će vaš proizvod želeti da koristi veći broj ljudi od onih kojima je zaista potreban. Štaviše, nerealne procene pri analiziranju obima tržišta ili nejasno definisanje karakteristika grupe potrošača kojima se proizvod plasira, neke su od klasičnih zamki sa kojima se proizvođači susreću – a to često bude i razlog zbog koga se rezultati promotivnih i prodajnih kampanja u nekim slučajevima pokažu kao prilično obeshrabrujući.

Upravo zato je odabir odgovarajućeg tržišta i ciljne grupe toliko važan. Celokupan proces kreće od definisanja nekih osnovnih pojmova, kao što su identitet samog brenda, fokusiranje na njegove glavne karakteristike, a zatim i specifičnosti po kojima se vaša ponuda izdvaja u odnosu na druge. Na osnovu toga stičete i jasnu sliku o tome šta sve vaš brend konkretno može predstavljati i za koga, što mu ujedno daje i tačno definisanu svrhu i vrednost.

Prema tome, umesto što biste uporno pokušavali da svoj proizvod podvedete pod kategoriju „sve za svakoga“, izdvojte nekoliko ključnih elemenata koji ga čine jedinstvenim. To će vam, naposletku, omogućiti i da mnogo lakše odredite ciljno tržište kome biste ga namenili.

A usmerenost na određenu grupu potrošača zahtevaće i ciljani odabir klijenata čija očekivanja i potrebe ste u mogućnosti da ispunite – baš kao što biste iz one porodice sa početka priče izdvojili jednog ili dva člana kojima bi vaš proizvod u potpunosti odgovarao. Za početak, ukoliko on postane nezamenljiv makar tom jednom članu, i dalje ste postigli mnogo više nego da ste po svaku cenu (bezuspešno) pokušali da udovoljite svima.

I upravo iz razloga što odgovor na zahteve baš svakog potencijalnog klijenta predstavlja toliki izazov, nužno je da najpre odredite onu „podgrupu“ za koju znate da vam može pružiti odgovarajuće povratne informacije i postati baza vaših najvernijih korisnika. A nakon što dobro upoznate karakteristike svog tržišta, znaćete i šta je sve potrebno da biste svoj proizvod usavršili i, po principu finog podešavanja, nastavili da prilagođavate svoju ponudu zahtevima potrošača. Na osnovu toga će vas i oni prepoznati kao nekoga kome mogu uzvratiti poverenjem i odanošću.

Na kraju krajeva, u tome se krije i ključni momenat uspešnog brendiranja – kada je vrednost vašeg proizvoda savršeno usklađena sa zahtevima tržišta i ciljne grupe.

Poslednja izmena dana 19. oktobra 2017. u 13:50


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »