Nije loše učiti na tuđim iskustvima, posebno kada je posao u pitanju. Taj pristup nam omogućuje da iz udobne udaljenosti uočimo sve dobre i loše strane nekog poduhvata, projekta i da pokušamo da tuđa iskustva prenesemo na naš sopstveni slučaj. Ovo nije muzički portal, većina nas nisu muzičari, ali cilj ovog teksta je skeniranje poslovnih aktivnosti multiplatinastog hip-hop benda iz New York-a, Wu-Tang Clan-a. Klan je desetočlana grupa emsijeva, koja je u muzički svet uplovila 1993. godine albumom Enter The Wu-Tang (36 Chambers), da bi kroz narednih 20 godina svog postojanja pored velikih uspeha  u muzici prelazila u filmsku, modnu industriju,  kao i IT sektor. Čine je RZA, GZA/Genius, Method Man, Raekwon, Ghostface Killah, Inspectah Deck, U-God, Masta Killa, Cappadonna i Ol’ Dirty Bastard (1968-2004), a grupa je, pored toga što je jedna od retkih u američkoj hip-hop muzici koja je uspela da se kroz šest uzastopnih godina održi u platinastom i zlatnom RIAA statusu, poznata po tekstovima specifične socijalne i političke sadržine, sirovom humoru i terminologiji paraislamske sekte Nation of Gods and Earths. Bend  je tokom svoje dvodecenijske istorije prevazišao okvire klasične muzičke grupe i za trenutke pomerao granice, a sa druge strane svojim katastrofalnim potezima često ugrožavao sopstvenu reputaciju i brend. U sledećim redovima ćemo izložiti najznačajnije i najzanimljivije poslovne poduhvate ove grupe, ali i greške kako bismo pokazali šta bi trebalo naučiti iz ovog, poprilično neobičnog primera.

Poslovni model

Još od prvog albuma, grupu su krasili specifičan poslovni model i unutrašnja organizacija. Naime, ugovor koji je grupa sklopila sa izdavačkom kućom LOUD omogućio je članovima da potpisuju ugovore sa drugim kućama, a da pri tom kao kolektiv ostanu vezani za matičnu kuću i poznatog preduzetnika i mogula Steve-a Rifkind-a koji je u njima i prepoznao kvalitet. Iz današnje perspektive, takav ugovor je nezamisliv, budući da cela mainstream muzika praktično počiva na „360„ ugovorima koji od muzičara suštinski stvara radnika izdavačke kuće. Sa druge strane, unutrašnji odnosi su se bazirali na de facto diktaturi izvršnog producenta i lidera grupe RZA-e koji je praktično u potpunosti držao sve muzičke i poslovne konce tokom pet godina. RZA ne negira sopstvenu diktaturu i smatra da se ovakvi uspesi nisu mogli ostvariti na drugačiji način. Suštinski, ovo je redak primer kvazistaljinističkog petogodišnjeg plana  kome je ceo jedan kolektiv u potpunosti podređen jednom vođi. Dakle, ne dajući vrednosni sud o ovakvoj poslovnoj praksi, jasno je da je kvalitetan team leader jedan od temelja ili lokomotiva uspeha.

Black and White, Shaolin style i Wu-Wear

Naravno, sa višemilionskom bazom fanova na svim kontinentima, grupi nije bilo teško da  svoj muzički uspeh upotrebi ka prisvajanju novih tržišta. Film Black and White, iako prosečno ostvarenje, pored većine članova benda, sadrži impresivnu plejadu glumaca i poznatih ličnosti (Claudia Schiffer, Robert Downey Jr, Elijah Woods, Ben Stiller, Brooke Shields, Mike Tyson, Allan Houston, Joe Pantoliano), a scenario je improvizovan na licu mesta, pred snimanje scena. Shaolin style  je video igra za Sony Playstation napravljena za četiri igrača, a specijalno izdanje igre se dostavljalo sa posebnim džojstikom u obliku njihovog „The W„ znaka.  Wu-Wear je modna kuća posvećena tzv. urbanoj modi i jedna je od pionirskih modnih projekata u hip-hop muzici i model koji je kasnije praćen od svih značajnijih ličnosti kao što su 50 Cent, Puff Daddy, Jay-Z i tako dalje.

Once Upon A Time In Shaolin

Once Upon A Time In Shaolin je unikat, album snimljen u jednom primerku od strane jednog iz niza Wu-Tang producenata – Cilvaringz-a. Originalno spreman za njegovo solo ostvarenje, album sadrži vintage Wu zvuk iz sredine devedesetih,  a svi članovi su snimili makar po strofu. Master snimak je planski uništen, a album je bio namenjen aukcijskoj prodaji zajedno sa specijalno napravljenim kutijama od zlata i srebra koje je izradio Yahya, kao i sa knjigom koju je dizajnirao izvesni umetnik iz Srbije koji se zove Aleksandar. Iako nije prvi album ovakve prirode, svakako je u pitanju ostvarenje koje je privuklo neverovatnu pažnju medija, a bilo je i predmet rasprave u američkom kongresu. Naime, na online aukciji, album je za 2 miliona dolara kupio kontroverzni Martin Shkreli, farmaceutski magnat albansko-hrvatskog porekla koji je poznat i po tome što je povećao cenu leka Daraprim sa 13.5 na 750 dolara po tableti što ga je učinilo najomraženijim čovekom u Americi. Shkreli je bio pozvan pred komitet Kongresa zbog svojih poslovnih praksi, ali se konstantno pozivao na Peti amandman. Bilo kako bilo, jedno od pitanja komiteta se odnosilo i na Wu album, što je grupu automatski stavilo u sve medijske platforme zapadnog sveta. Dakle, pored činjenice da su prodali najskuplje muzičko ostvarenje svih vremena, grupa je nekoliko meseci zauzimala centralne naslove svih značajnijih medijskih kuća.

Boombotix Rex

Svetska muzička industrija dobrih desetak, pa i više godina pati od hroničnog pada prodaje fizičkih kopija albuma, dok digitalna prodaja ne može nadoknaditi nekad astronomske profite koji su ostvarivani devedesetih. U skladu sa tim trendovima, grupa je sa kompanijom Boombotix realizovala jedinstveni projekat Boombotix Rex. Projekat je počivao na bluetooth zvučniku ograničenog tiraža koji ne sadrži nikakav output za kablove ili dodatke bilo kakve vrste, ali koji je u sebi sadržao pesmu Big Horn koja nije plasirana ni na fizičkim kopijama ni u digitalnom formatu. Zvučnik ima utisnuto čuveno „The W„, a pesmu je nabavilo 3000 fanova. Najznačajnija stvar kod ovog projekta je da pesma do današnjeg dana nije iscurela na internet. Kompanija Boombotix (kojoj se u međuvremenu pridružio i RZA) je potom imala niz projekata baziranih na ovakvom modelu, a velike izdavačke kuće su na tragu ovih saznanja stidljivo počele da kuju sopstvene planove po pitanju poslovnog modela kojim će se (možda) spasiti muzička industrija.

Tamna strana meseca

Pored pomenutih sjajnih i inventivnih ostvarenja, grupu povremeno odlikuje i jako sporna poslovna praksa. Naime, istoriju ovog benda često karakterišu i loši potezi kao što su konstantno odlaganje izbacivanja albuma, reklamiranje nepostojećih projekata, izbacivanje albuma bez ikakve promotivne pripreme i što je najgore, međusobna konkurencija između samih članova benda.  Čak i na vrhuncu komercijalnog uspeha, grupa je imala bizarne greške tehničke prirode, kao šo su nepostojeći internet sajtovi i generalno neverovatna aljkavost u konačnoj pripremi proizvoda. Kredibilitet grupe konstantno je rušen velikom nepoznanicom po pitanju zvaničnog članstva u grupi budući da su razni likovi živopisnih načina života pripisivali sebi povezanost sa bendom.  Wu je poznat po lošoj zaštiti intelektualne svojine. Iako ćemo logo grupe naći na svakoj relevantnoj listi deset najatraktivnijih i najpopularnijih oznaka pop muzike, grupa je sa ili bez svoje krivice bila i jeste suočena sa talasom kopiranja i falsifikovanja na svim kontinentima i to u pogledu svih proizvoda na koje je slavni znak bio utisnut. Pored toga, za grupu se vezuje jedna od najvećih misterija u istoriji muzičke elektronike- takozvani Replicator, odnosno, mogućnost „skrečovanja„ pesama u .mp3 formatu, u realnom vremenu koje je danas industrijski standard i zamena je za vinil ploče. Naime, kako RZA tvrdi, investirao je nekoliko miliona dolara u napravu koju je video kod nekog lokalnog di-džeja  tokom svog putovanja Švajcarskom. U skladu sa tim osnovana je i kompanija Wu-Electronics. Međutim, neznanjem ili pohlepom, sprava je nespretnom demonstracijom na sajmu AES postala poznata mnogo većim proizvođačima muzičke opreme i par godina potom je postala opštepoznati deo muzičke opreme. Iako postoje poprilično veliki znaci pitanja u ovoj legendi, pre svega na području patentnog prava, u arhivama švajcarskih i nemačkih sudova se mogu naći tragovi o likvidiranoj Wu-Electronics i o sporovima koje je ta kompanija vodila.

Zaključak

Uprkos svim lošim potezima i spornim odlukama, grupu su oduvek krasile dve vrline, a to su originalnost i inventivnost. Odskakanje od drugih i konstantno pomeranje granica u korporativnom svetu surove konkurencije su nešto što je potrebno u svim vremenima i svim industrijama, bilo da ste muzička grupa iz Amerike, softverska kompanija iz Subotice ili proizvođač sokova iz Čačka. Biti crna ovca ili bela vrana u generičkom copy-paste svetu je nešto što ne garantuje, ali svakako može doprineti poslovnom i drugom uspehu. Wu-Tang to potvrđuje.

Foto: brownpau

Poslednja izmena dana 3. jula 2016. u 02:18


Stefan Lakićević

Rođen 1987. godine u Beogradu. Stefan je diplomirani pravnik i master Prava intelektualne svojine sa dvogodišnjim iskustvom u advokaturi. Između ostalog, gaji interesovanja za pravo konkurencije, pravo informacionih tehnologija, pravne aspekte profesionalnog sporta, a i sam ima preduzetničkih sklonosti. U…… Saznaj više »