Evo jedne preduzetničke poluistine koja bi se lako mogla uzeti zdravo za gotovo: da bi vaš samostalni biznis osvojio tržište, jedan od uslova jeste da privučete investitore koji bi uložili u vaš tek započeti poduhvat. S obzirom na (trenutno) ograničene resurse i vreme neophodno da ih steknete, to se čini kao potpuno opravdana ideja. Sem toga, mnoge uspešne kompanije verovatno ne bi bile tu gde jesu da nije bilo pronicljivih ulagača koji su prepoznali njihov potencijal, a zatim pripomogli njihovom razvoju putem finansijskih ulaganja.

Savremena preduzetnička realnost će, pak, uspešno demantovati ovaj mit. Zahvaljujući prijemčivim uslovima pokretanja biznisa, sve veći broj malih firmi i startapova svoju delatnost razvija isključivo „iz sopstvenog džepa“. U tom smislu, mnogi se danas priklanjaju i opciji udruživanja sa pojedincima iz iste (ili slične) branše, shvatajući da im podrška u vidu tuđih ulaganja zapravo nije ni potrebna.

Štaviše, ona će se ponekad ispostaviti „skupljom“ od samostalnog finansiranja. Pre svega, dolazak do investicija nije nimalo lak, a garanciju da će se one isplatiti – kako za preduzetnike, tako i za same ulagače – često je nemoguće dati.

Dodajmo ovome još i odgovornost koju povlači odnos sa investitorima, pa i eventualno odricanje nad delom vlasništva preduzeća. Kada se sve sabere i oduzme, sigurno je da ćete dobro razmisliti pre no što krenete u potragu za ulagačima.

Druga stvar: ukoliko već razmatrate ovu opciju, definišite pre toga i razloge zbog kojih biste to učinili. Da li je to zato što želite da „prištedite“ sopstveni novac, ili znate da vaši prihodi u nekom narednom periodu ne bi mogli pokriti nabavku opreme neophodne za proizvodnju?

Sem toga, potraga za investicijama zavisiće i od delatnosti preduzeća. Na primer, ako se bavite isključivo online preduzetništvom, sva je prilika da su vam alati za razvijanje biznisa takoreći na dohvat ruke, uz (za početak) minimalna finansijska ulaganja. Ukoliko se vaše poslovanje, pak, zasniva na kompleksnijoj logistici koja iziskuje krupnije troškove, ulaganja sa strane bi se mogla ispostaviti kao jedina moguća opcija.

Kako god bilo, razlozi „za“ i „protiv“ privlačenja investitora mogli bi se, za početak, sumirati u nekoliko stavki. Pođimo redom.

Razlozi za:

  • Razrađeni planovi i ciljevi poslovanja. Precizno definisan biznis plan, razrađena strategija razvoja, ali i donekle ustaljeni prihodi od poslovanja – sve su to pokazatelji da vaše preduzeće počiva na stabilnim osnovama. Kada sa takve pozicije razmatrate potragu za investicijama, i potencijalni ulagači mogu računati na isplativost uloženih sredstava, ali i povraćaj novca u slučaju eventualnih gubitaka.
  • Neophodnost kvalitetne opreme ili skupi proizvodni procesi. Potraživanje sredstava investitora opravdano je i kada proces proizvodnje uključuje, recimo, sprovođenje skupih istraživanja ili nabavku opreme visokog kvaliteta. U tom slučaju, finansijska ulaganja rezultirala bi kvalitetom i vrednošću finalnog proizvoda ili usluge, pri čemu bi se i investitorska pozajmica smatrala isplativom.
  • Interes u vidu tržišnog uticaja ili ekspertize potencijalnih ulagača. Ne treba zaboraviti da bi znanje ili ekspertiza investitora u određenoj branši mogli predstavljati idealan način za tek osnovane kompanije da se upoznaju sa primenjivim modelima poslovanja, organizacionim strategijama, odnosno zakonima i potrebama tržišta. Prema tome, podrška ulagača čiji je uticaj već prepoznat na tržištu, biće od izuzetnog značaja za preduzeća koja su na putu izgradnje sopstvenog kredibiliteta.

Razlozi protiv:

  • Ulaganje u (nepotrebnu) infrastrukturu. Skupoceni kancelarijski nameštaj ili „ušminkani“ poslovni prostor su svakako lepi dodaci vašem preduzetničkom imidžu, ali i jedan od načina da impresionirate svoje klijente. Međutim u početnoj fazi poslovanja, ovo nisu stavke kojima je poželjno opterećivati budžet – a još manje u te svrhe koristiti sredstva potencijalnih ulagača. Za početak, impresionirajte klijente kvalitetnim proizvodom i pružanjem najbolje moguće usluge, a doterivanje odložite za trenutak kada to možete priuštiti od sopstvenih sredstava.
  • Angažovanje saradnika i proširenje timova zaposlenih. Ovo je još jedna od stavki koja će se kad-tad naći na vašem preduzetničkom dnevnom redu. Koliko god iziskivala dodatne finansijske troškove, teško da će oni opravdati potrebu za investicijama sa strane. Ukoliko već znate da svoj projekat ne biste mogli razvijati potpuno samostalno, razmislite o opciji udruživanja sa pojedincima koji dele vaše profesionalne težnje.
  • Nespremnost na ulaganje sopstvenih budžetskih sredstava. Ukoliko oklevate da u svoj biznis investirate sopstveni novac, zapitajte se da li uopšte sebe vidite kao nekoga ko želi da se bavi preduzetništvom. Nikome nije svejedno kada se suoči sa rizicima i neizvesnostima poslovanja, ali njihovo izbegavanje će navesti investitore da sa punim pravom posumnjaju u vašu posvećenost. Takođe, nedostatak sopstvenog kapitala u ovom slučaju dovešće u pitanje i vašu sposobnost strateškog planiranja, ili pak promišljenog upravljanja budžetom.
  • Želja da se odmah dokažete na tržištu. Kada po prvi put predstavljate svoj proizvod ili kompaniju, ulaganje većih sredstava u opsežne prodajne ili promotivne kampanje potpuno je besmisleno bez prethodne analize tržišta, odnosno definisanja ciljne grupe. Krenite, dakle, od malog: ispitajte najpre kako će vaš proizvod biti prihvaćan od strane manjeg dela tržišta, a zatim planirajte dalje aktivnosti u skladu sa povratnim informacijama i analizom prikupljenih podataka.

Uzmite u obzir i to da sve navedene stavke morate posmatrati u kontekstu svojih ličnih planova i ciljeva poslovanja. U današnje vreme, veliki broj preduzeća i brendova radije se odlučuje isključivo za samostalni vid ulaganja, iako možda u potpunosti zadovoljavaju sve kriterijume „za“ investitorsku podršku. Drugi će, pak, shvatiti da ih je upravo tuđe pokroviteljstvo moglo spasti potpunog kraha, i to samo zato što su potcenili ulaganja u svoje fantastične biznis ideje. Zato oslušnite s vremena na vreme i tuđa iskustva, ne ispuštajući iz vida prevashodno sopstvena preduzetnička stremljenja, ali ni misiju i viziju kompanije na čijem ste čelu.

Poslednja izmena dana 18. septembra 2017. u 00:35


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »