Sigurno ste već čuli sa čuveni citat pokojnog premijera Zorana Đinđića o žabama. On glasi ovako: „Ako moraš da progutaš žabu, nemoj mnogo da je gledaš – progutaj je odmah. Ako moraš da progutaš nekoliko žaba, najveću progutaj prvu.” Ova izjava zapravo dolazi od Brajana Trejsija, ali to nije toliko važno.

I zaista, kada malo razmislimo, ovaj savet i te kako smisla. Najpre uradimo ono što nam je najneprijatnije. A svaki preduzetnik zna da mu je gutanje žaba u opisu posla. Dakle, pametno bi nam bilo da najpre gutamo velike žabe, šta god one za nas predstavljale – nešto što nam je neprijatno, bolno, nešto što nas jednostavno mrzi ili, jednom rečju, što bismo najradije izbegli.

Sve to lepo zvuči; međutim, kakvu praktičnu primenu ovaj savet može imati na naše svakodnevne živote? I kako se vi, uopšte, ophodite prema svojim žabama? Da li ih prvo gledate, merkate, procenjujete odakle početi? Da li ih izbegavate dok ne počnu da krekeću tako do buka ne postane zaglušujuća?

Velike žabe u rokovnicima

Istinsku delotvornost ovog saveta otkrila sam na sopstvenom primeru, u danima kada je posla bilo toliko mnogo da su preda mnom bile dve opcije: da potpuno sagorim u nameri da u postojećoj organizaciji izvedem sve što je potrebno ili da promenim samu organizaciju. I tako sam se upravo jednog jutra, obuzdavajući napad panike nad listom obaveza koju sam ispisala u rokovnik, dosetila saveta o gutanju žaba. I tada, umesto da sam, kao i obično, počela sa radom od najlakših zadataka, u svrhe zagrevanja, najpre sam se uhvatila u koštac sa najtežim zadatkom koji me čeka tog dana. Onim koji iziskuje najviše moje koncentracije, energije i vremena. Po principu: „Hajde da progutam ovu žabetinu, pa ću sa ostalima… lako”.

Taj posao obavila sam ujutru, za značajno manje vremena nego što bih popodne ili predveče. Ujutru smo uglavnom odmorniji, pa me to nije previše iznenadilo, ali dopalo mi se to kako sad ova žaba, kad je već progutana, više ne deluje tako veliko i zastrašujuće. Posle nje, ostali zadaci činili su se kao žabice. I kada progutate najveću, ostale klize dosta glatkije. Da se razumemo, i dalje su to žabe, i niko ne podvriskuje od sreće što mora da ih guta, ali ako je situacija takva, onda je definitivno najpametnije krenuti od najveće.

Ovaj princip, dakle, može odlično da posluži u organizaciji obaveza. Ako skinemo sa vrata tu najveću žabu, ostale deluju kao sitnica. Međutim, one nisu sitnica, i zato je važno ne pokondiriti se zbog uspeha postignutog samom činjenicom da je najveća progutana. I ostalima moramo da se bavimo, a ne da ih gurnemo sa strane jer više nema najveće. I to sam naučila na sopstvenom primeru.

Velika žaba je zapravo naš prijatelj

Činjenica da ste se najpre uhvatili u koštac sa najvećim zadatkom tog dana (ili te nedelje; princip je podjednako efikasan bez obzira na vremenske odrednice u okviru kojih imamo progutati svoje žabice, žabe i žabetine) ima odličan učinak na motivaciju. Sebi ste, upravo, na licu mesta dokazali da vi to možete. I da te žabe stvarno i nisu tako strašne. Kad ode prva i najveća, motivacija da isto bude i sa ostalima raste.

Dalje, na ovaj način se možemo efikasno boriti protiv prokrastinacije. To je ono kad odlažemo da radimo nešto, nalazeći milion izgovora (svesno ili ne), a pravi razlozi tiču se izbegavanja da radimo ono što nam nije prijatno. Možda zvuči paradoksalno, ali ako usred prokrastinacije odlučite da ćete konačno početi da se bavite svojim žabama, koje krekeću na vas iako se krijete iza tog ekrana i guglate koliko je sati u Seulu, pa onda uzmete baš tu najveću i najgrozniju žabu, događa se taj prelomni trenutak u kom shvatate da vi imate kontrolu nad tim šta ćete sa tim žabama. Kad postoji luksuz da se prokrastinira, onda postoji i luksuz da se odlučuje kad će koja žaba doći na red.

Nemojte gutati najpre velike žabe samo kad je u pitanju organizacija. Ovaj princip primenljiv je na sve situacije koje su nam mrske: na onaj neprijatni razgovor koji biste najradije izbegli, a neophodno je da se obavi; na konačno ratosiljavanje svega suvišnog u vašoj okolini, bez obzira da li govorimo o tome metaforički ili bukvalno.

Kada zasučemo rukave i gutanjem velike žabe sebi dokažemo da je to izvodljivo, onda dobijemo vetar u leđa i da se sa ostalim žabama razračunamo efikasnije. Ne da ih gledamo ili da kalkulišemo kad će koja žaba biti progutana. Nego odmah zgrabiti najveću i sam sebi pokazati kako se to radi. Sa žabama. I zato gutajte žabe. Prvo velike, pa onda male, jer samo postojanje izbora koja će biti prva progutana je određena vrsta slobode i luksuza. Šteta je da se to ne iskoristi na najbolji način, zar ne?

Poslednja izmena dana 19. oktobra 2017. u 13:51


Ina Borenović

Ina je master psihologije, sa raznolikim iskustvom: od regrutacije i selekcije vojnog kadra, konsaltinga iz oblasti ljudskih resursa, pa sve do pisanja, predavanja, bavljenja psihologijom marketinga i preduzetništva. Sertifikovani je trener asertivnosti, sa završenim edukacijama iz grupne analize (osnovni nivo)…… Saznaj više »