Mladi gospodin Petrović nedavno je pokrenuo svoj biznis. Kao i većina novopečenih preduzetnika, ubrzo se saživeo sa poslovnom rutinom; a ono što nekad beše ideja u najavi, polagano je napredovalo ka konkretnim rezultatima. To je, dakle, bilo to, i napokon se pronašao u ulozi koja mu savršeno leži.

Koju godinu kasnije, g. Petrović još uvek neumorno radi na širenju poslovanja. Sada je već poprilično uhodan, a povremeni izazovi i večito spavanje „sa jednim otvorenim okom“ i dalje ga drže u pripravnosti. Sasvim uobičajena preduzetnička priča – ali, nešto, ipak, nije u potpunosti štimalo. Tačnije, sve češće bi mu se potkrala pomalo neuobičajena misao: da li je ovo i dalje onaj savršeni posao iz snova?

I može li se u trenutnoj ulozi zamisliti i za 5, 10 ili 20 godina?

Preispitivanja ovakvog tipa imala su još manje ugodnu stranu: naime, nije bilo nimalo lako razlučiti njihov pravi uzrok. Jer, mogao ih je pokrenuti prolazni osećaj nezadovoljstva, ili pak, saznanje da preduzetnička delatnost ipak nije ono pravo. Sem toga, mladi gospodin Petrović tek je jedan od mnogobrojnih koji će se, pre ili kasnije, suočiti sa navedenom dilemom.

Za one „zelenije“ i neiskusnije, ovakav osećaj može stvoriti popriličnu konfuziju. Znate ono – pokrenuli ste sjajnu priču, sve ide kako treba, ali dosadni crvić sumnje i dalje vam ne da mira. I naravno, kvari onu savršenu sliku u kojoj su kockice napokon počele da se slažu.

I pomalo neočekivano, nađete se u situaciji da, poput mladog g. Petrovića, stanete i zapitate se – „I, šta sada?“

Da li je moguće da ste zaista promašili karijeru? Ili je, možda, sasvim dovoljno da odete na odmor i malo razbistrite misli?

Odakle uopšte početi sa (pre)slaganjem kockica?

Za početak, analizirajte situaciju.

Biti uvek korak ispred svih – a ponekad i ispred samoga sebe – sastavni je deo one preduzetničke realnosti. Kada ste u „sam svoj gazda“ ulozi, ta realnost je satkana od čestih promena planova, funkcionisanja od danas do sutra i prilagođavnja trenutnim okolnostima. U svemu tome, nije nimalo isključeno da, sasvim nehotično, precenite sopstvene mogućnosti.

Kako onda znati na čemu ste zapravo?

Za početak, zapitajte se sledeće:

  • Da li ste istinski razočarani onim što preduzetnička delatnost suštinski podrazumeva, ili je vaše nezadovoljstvo rezultat trenutnog pritiska ili doživljaja stresa?
  • Da li je uzrok vaše nesigurnosti neko konkretno (neprijatno) iskustvo, ili ste sebi postavili nerealne ciljeve?
  • Može li biti da ste odabrali delatnost koja vam iz nekog razloga ne „leži“?

Posložite najpre odgovore na navedena pitanja, jer će vam oni biti preduslov za dalje sklapanje šire slike.

Improvizujte.

Koliko god bila zahtevna, preduzetnička uloga nesumnjivo ima i dobrih strana – a to je, na prvom mestu, usklađivanje odluka sa sopstvenim potrebama i težnjama. Preduzetnička rutina, doduše, daleko je od one standardne i svima poznate – jer, iako je fleksibilnost vaš najjači adut, možda ste još uvek u potrazi za idealnim načinom da svoje poslovanje organizujete po sopstvenom nahođenju.

A kreiranje odgovarajuće poslovne klime svakako će se odraziti na produktivnost i osećaj zadovoljstva – kako vas lično, tako i tima sa kojim sarađujete. Počnite, recimo, od spiska obaveza koje vas nepotrebno opterećuju, a koje možete nekome delegirati. Podstaknite zaposlene da iznesu sopstvene predloge za unapređivanje radne atmosfere. Eksperimentišite sa uvođenjem izmena u radni proces sve dok ne uspostavite sistem koji će vama najviše odgovarati. Čak i postepene promene poput ovih mogle bi, za početak, biti sasvim dovoljne.

Možda vam je zaista samo potreban odmor.

Iako je pomenuta fleksibilnost jedna od prednosti preduzetništva, činjenica je da nećete moći uvek biti fleksibilni u meri u kojoj biste želeli. Prilagođavanje trenutnih okolnosti sopstvenim potrebama ponekad će zahtevati da pričekate „pravi trenutak“ – odnosno idealne uslove da sprovedete svoje zamisli u delo. I čak se i tada može desiti da shvatite kako vas onaj osećaj nezadovoljstva, uprkos svemu, ne napušta.

A ukoliko ste iz ma kojih razloga prinuđeni da održavate status quo, zašto ne biste iz toga izvukli ono najbolje?

Pod uslovom da vam okolnosti to dozvoljavaju, mogli biste napokon sebi priuštiti toliko potreban odmor. Zaboravite na trenutak na kancelariju. Zaboravite na mejlove i na sastanke i na klijente, i dozvolite si luksuz bega od svakodnevice. Stavite, za promenu, sebe na prvo mesto, i posvetite se brizi o svom fizičkom i mentalnom zdravlju.

Zbog čega je ovo toliko važno?

Pa, recimo zato što biste, nakon privremenog „isključivanja“, mogli zaključiti da je vaše nezadovoljstvo posledica trenutnog zasićenja.

Jer, idealna work-life ravnoteža zvuči sjajno u teoriji; ali dovoljno je prisetiti se 2 magične reči – burnout sindrom – i najednom shvatate da stvari u praksi ipak nisu toliko jednostavne.

Oprobajte se u drugačijoj ulozi.

„Znate, ja sam vlasnik kompanije te-i-te.“

Kako to sjajno zvuči! Makar u onoj standardnoj teoriji, ili dok ne shvatite da vas uloga prvog čoveka preduzeća zapravo – iscrpljuje i opterećuje.

Jer, niti su svi preduzetnici rođeni lideri, niti je marljivo usavršavanje liderskih veština garancija da će vam ta uloga po pravilu „sesti“.

Posvetiti se preduzetništvu, između ostalog, podrazumeva i neprekidni proces otkrivanja vaših jačih i slabijih strana. A pronalaženje uloge u kojoj se osećate potpuno udobno, po pravilu će zahtevati i malo prilagođavanja. Zašto ne biste, na primer, deo upravljanja biznisom prepustili još nekome? Ravnomerna podela odgovornosti značiće i ravnomernu podelu stresa, pogotovo ukoliko postoji realna potreba za pojačanjem.

A mogli biste, recimo, ulogu rukovodioca u potpunosti poveriti osobi od poverenja. U tom slučaju vi i dalje ostajete lider „iz senke“, s tim da će pritisak kome ste izloženi biti neuporedivo manji.

Na kraju krajeva, razmotrite i opciju da se nađete na poziciji zaposlenog u sopstvenom preduzeću, jer to može biti savršena uloga za sve koji bolje funkcionišu kao timski igrači.

Krenite iznova.

Koliko puta ste čitali o ljudima koji na neuspehe gledaju kao na jedinstvene putokaze?

To su svi oni koji ne odustaju tako lako, a pogreške im samo predstavljaju način da otkriju formulu uspeha. U svetu samostalnog poslovanja, često će se odazivati na ime „serijski preduzetnik“.

Ako u nekom trenutku shvatite da vaš sadašnji poduhvat nije „ono pravo“, razlog može biti i taj što ste odabrali delatnost ili nišu u kojoj vaš pun potencijal ne dolazi do izražaja. Sem toga, veliki broj preduzetnika godinama će tragati za sferom poslovanja u kojoj se napokon osećaju kao „svoji na svome“. I to ih ni u kom slučaju ne čini neuspešnima – naprotiv, to je samo dokaz njihove nepokolebljive upornosti.

Pa ipak, o prednostima serijskog preduzetništva postoje i oprečna mišljenja. Dok će pojedincima to biti način da se napokon pronađu u svojoj priči, drugi će, pak, shvatiti da preduzetništvo, naprosto, nije njihov fah. Caka je u tome što sve dok ne pokušate, nećete znati ni kojoj od ove dve grupe pripadate. Dobra vest je da vam nakon svega i dalje ostaju najmanje 2 opcije: ili ćete nastaviti tamo gde ste stali, ili ćete se odlučiti za sasvim drugačiji put.

Napuštanje preduzetničke realnosti, doduše, u početku bi vam se moglo činiti zastrašujuće, jer nije nimalo lako ponovo kretati iznova. Sve i da se vaša upornost naposletku izjalovi, u svakom slučaju stičete dragoceno iskustvo – a jednom kada se saživite sa preduzetničkom neizvesnošću, teško da će vam drugi izazovi delovati nepremostivo.

Poslednja izmena dana 11. decembra 2017. u 00:00


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »