Da je stres utkan u svakodnevnicu velikog broja ljudi – uključujući i preduzetnike – već je dobro poznato. Ništa manje nije poznata ni činjenica da postoje brojne tehnike koje nam mogu pomoći da prevaziđemo stresan period tako da iz njega ne izađemo potpuno iscrpljeni.

Međutim, kada dođe period krize, koliko zaista vodimo računa o sebi i svom zdravlju? Da li, u nameri da se umirimo sa psihičkog aspekta, zapostavljamo onaj ništa manje važan – telesni?

Šta je to što bismo mogli činiti kako naše telo, za vreme krize ili perioda povećanog stresa, ne bi ispisivalo čekove za koje nemamo pokriće?

Stres nas lako izbaci iz uobičajenog koloseka

Bilo da govorimo o hroničnom ili akutnom stresu, telo je obično prvo koje „strada” kada su nepovoljne spoljašnje okolnosti u pitanju. Tako možemo „zaboravljati” da jedemo ili, s druge strane, ješćemo više nego što nam je potrebno; odričemo se svih onih korisnih i prijatnih aktivnosti koje radimo jer sada nemamo vremena ili energije da im se posvetimo, te svu svoju pažnju usmerimo na preživljavanje krize. Međutim, kada govorimo o preživljavanju, često mislimo na preživljavanje projekta ili posla, a ne na sopstveno. I zato sebe ubedimo da sad činimo najbolje što umemo, a u stvari iz fokusa izgubimo sve ono što nam i te kako može pomoći kada dođe period krize.

Ako ne vodimo dovoljno računa o telu, onda ni sve ostale tehnike za prevladavanje stresa neće funkcionisati. Da li možete umorni i iscrpljeni trezveno da razmišljate? Da li vam je do vežbi disanja onda kada osećate da vam nešto sedi na glavi i neće da ode? Verovatno ne.

Svrha ovog teksta je da se osvrne na telesni aspekt prevladavanja stresa, u smislu da ne zaboravimo da pazimo na stvari koje su i te kako važne, a koje nam lako iščeznu sa liste prioriteta.

O čemu treba voditi računa?

Bez obzira da li govorimo o svakodnevnici ili o periodima krize, voditi računa o sopstvenom zdravlju može doneti samo pozitivne ishode. O tome, istina je, treba malo više brinuti u periodima krize, a – paradoksalno – baš smo tada skloniji da zanemarujemo potrebe tela i oglušujemo se o ono što nam poručuje.

Ovo su najvažnije stvari koje ne bi trebalo smetnuti sa uma, kada je reč o telesnom aspektu borbe sa stresom.

Spavanje je nezamenljivo.

Kvalitetan san, u šta spada i redovno spavanje u određenom trajanju, obično su prvo što leti sa spiska stvari koje radimo u periodu krize. Neki ljudi, sa druge strane, mogu spavati više i duže, jer je spavanje upravo jedna od stvari u koju možemo pobeći onda kada je realnost ugrožavajuća. Činjenica je da ništa ne može da zameni spavanje u trajanju od sedam do osam sati, a to je obično ono čega se ne pridržavamo – bilo zato što ne možemo da stignemo ili zbog nemogućnosti da zaspemo jer smo ophrvani razmišljanjem o problemu koji je izazvao krizu. Važno je imati u vidu da je našem telu san neophodan da bi mogao da funkcioniše i da ga baš ništa – nikakva količina kafe ili kojih god supstanci – ne može nadomestiti. Zato nemojte žrtvovati spavanje, već naprotiv; kad smo odmorni i naspavani, lakše se nosimo sa onim što nam servira dan, nego kad smo umorni i nervozni.

Napravite pauzu, ali zapravo.

Kada krenu rokovi i sav pripadajući im stres, prvo čega se odreknemo je odmor. Tu se ne misli na to da usred frke odete na godišnji u trajanju od dve nedelje, već uzimanje predaha u toku dana da posložite svoje misli i emocije. Pauza od pola sata u danu kada telefoni nemilosrdno zvone može se činiti kao suvišno luksuziranje. Međutim, ona to nikako nije. Napravite pauzu koja će vam omogućiti da se makar na kratko izmestite iz sadašnje perspektive. Ne samo da će vam možda pomoći da starom problemu pristupite na nov način, već će vam obezbediti da na trenutak predahnete od svega onoga što vam uzrokuje patnju, a stres upravo to i jeste – patnja. To ne znači da ćete bežati, već da ćete se zaustaviti da napunite svoj rezervoar gorivom za lakše prevaljivanje ostatka puta.

Aktivnosti koje nam prijaju nisu gubljenje vremena.

I prijatne aktivnosti – kao što su slušanje muzike, šetnja, plivanje, razgovor sa prijateljima i bliskim osobama – u trenucima krize mogu nam se činiti kao luksuz. Tačnije, kao gubljenje vremena, odnosno bavljenje nečim što ni izbliza nije tako važno kao problem sa kojim se suočavamo. To, međutim, nije tačno; aktivnosti koje sprovodimo u svrhe vraćanja energije koju smo izgubili rešavanjem problema zapravo je investicija u buduću količinu energije koju imamo na raspolaganju za nošenje sa problemom, odnosno stresom. Sat vremena koje ćete „izgubiti” na ovaj način nikako nisu gubljenje, već tajm aut. Ne zaboravite da, ne samo da na njega imate pravo, već će vam se njegovo korišćenje dugoročno veoma isplatiti.

Slušajte šta vam poručuje telo.

U periodima duže izloženosti stresu, neretko se pojavljuju telesne manifestacije našeg psihičkog stanja. To je, između ostalog, onaj osećaj da vas nešto guši, težina na plućima ili osećaj rupe u stomaku. Sve su to telesni pokazatelji da je potrebno nešto učiniti, kako se ono što danas doživljavamo kao neprijatnu senzaciju sutra ne bi pretvorilo u stvaran zdravstveni problem. Svako od nas ima određen kapacitet do kog je u stanju da se nosi sa stvarima koje procenjujemo kao visoko stresne i naporne. Taj kapacitet može biti različit od osobe do osobe, ali svima nam je zajednička jedna stvar: on ima svoje limite. Nemojte čekati da dođete do same granice da biste uvideli da ste tu. Slušajte šta vam telo govori i nemojte se oglušivati na to što čujete.

 

 *    *    *

Bez obzira da li govorimo o periodu krize (akutni stres) ili o svim onim manjim, iritantnim stvarima kojima obiluje svakodnevnica, svakako je pametno ne gubiti iz vida značaj koji telo – odnosno to kako sa njim postupamo – ima na naše celokupno funkcionisanje.

Stvari iznete u ovom tekstu nisu nikakvo „izmišljanje tople vode”: svi smo čuli za njih i znamo da su važne, zar ne? Uprkos tome, često jako lako čak i nesvesno odlučimo da su nam u kriznim periodima suvišne i zato prve „odlete” sa spiska stvari koje ćemo raditi. Neka ne bude tako, pošto rešavanje krize bez obraćanje pažnje na ono što će od nas posle nje ostati (u mentalnom i telesnom smislu), može biti ništa drugo do Pirova pobeda. Zato briga o sebi nije nikakav luksuz, već stvar preživljavanja.

Poslednja izmena dana 5. aprila 2017. u 12:05


Ina Borenović

Ina je master psihologije, sa raznolikim iskustvom: od regrutacije i selekcije vojnog kadra, konsaltinga iz oblasti ljudskih resursa, pa sve do pisanja, predavanja, bavljenja psihologijom marketinga i preduzetništva. Sertifikovani je trener asertivnosti, sa završenim edukacijama iz grupne analize (osnovni nivo)…… Saznaj više »