Kasni večernji časovi. Sedite za računarom zadubljeni u izveštaje, evidencije i mejlove koji još čekaju vaš odgovor. Presabirate sve što ste danas uspeli privesti kraju, i onda shvatate da vam nešto posebno „bode oči“.

To su, naravno, sve one stvari koje ste planirali da odradite, ali iz raznoraznih razloga jednostavno niste stigli. Da li zbog neplaniranih obaveza, ili aktivnosti koje su vam oduzele više vremena od planiranog – tek, vaša revizija današnjeg dana ponovo se svodi na „Zašto dan ne traje makar 50 sati?!“.

Ukoliko ste još uvek u kategoriji mladih preduzetnika (pod „mladih“ ovde mislimo na preduzetnički staž u začetku), onda vam je pomenuti scenario više nego poznat. Šta sam sve danas odradio – a šta me sve tek čeka je začarani krug u koji upadate gotovo od samog početka. Zato je pravilna organizacija vremena i odgovarajuća raspodela dužnosti jedna od najvažnijih veština koje ćete savladati.

Ono što većina ispusti iz vida jeste da obrati pažnju i na tzv. kradljivce vremena. To su sve one radnje i navike za koje i niste svesni da vam uzimaju veliku količinu energije. Na primer, sigurno ste se uhvatili kako često tokom dana bez preke potrebe proveravate svoj e-mail ili naloge na društvenim mrežama. A ukoliko se pak, politika vašeg preduzeća zasniva na kontaktima sa saradnicima i klijentima „uživo“, onda je izvesno da se tokom nedelje zateknete bar na jednom od sastanaka na kome vaše prisustvo i nije toliko nužno.

Razume se, redovni sastanci su svakako preduslov dobre komunikacione politike u bilo kom preduzeću. Međutim, problem nastaje ukoliko se oni, umesto rešavanja suštinski važnih pitanja, vremenom svedu na puko zadovoljenje forme. I kao što je učestalo proveravanje e-mailova praktično idealan način da sebi odvučete pažnju sa važnih zadataka, tako vam i „nepotrebni“ sastanci mogu pojesti popriličnu količinu dragocenog vremena.

Rešenje je u tome da, po mogućstvu, redovno planirate raspored važnih sastanaka, kao i da unapred znate kojim pitanjima ćete se na njima baviti. Takođe, izdvojte, recimo, 15 minuta na početku ili kraju radnog vremena za odgovaranje na e-poštu, a ukoliko vaša zaduženja podrazumevaju i vođenje naloga na društvenim mrežama, precizirajte koliko ćete tačno vremena posvetiti online komunikaciji.

S druge strane, za neke od kradljivaca vašeg vremena možda nikada ne biste ni pomislili da se nalaze na listi „osumnjičenih“. Tako će biti i sve dok ne primetite njihove posledice po vašu produktivnost i radne navike.

Na primer, izvestan broj preduzetnika će, usled fleksibilnog radnog vremena ili nepredviđeh angažovanja, izbegavati da unapred isplaniraju svoj dan. Određena količina improvizacije, doduše, u preduzetništvu se uvek podrazumeva, ali ukoliko nemate makar okvirni raspored dnevnih aktivnosti, teško ćete se u potpunosti posvetiti trenutnim prioritetima.

Prema tome, potrudite se da izbegnete zamku (preterane) improvizacije. Samo 15 minuta koje posvetite planiranju najvažnijih obaveza, zasigurno će vam uštedeti vreme koje gubite pri grozničavom „skakanju“ s jedne obaveze na drugu.

Isto se odnosi i na zadatke koje možete delegirati svojim saradnicima i zaposlenima. Za očekivati je da ćete na početku preduzetničke karijere svaku novu ideju ili projekat želeti da u potpunosti odradite samostalno. Međutim, sa povećanjem vaših svakodnevnih zaduženja, shvatićete da je delegiranje ipak najbolji – a često i jedini – način da rasteretite svoj raspored i posvetite se dužnostima koje zaista niko osim vas ne može obaviti.

A takvih okolnosti svakako će biti napretek, pogotovo ukoliko one u nekom trenutku budu zahtevale i promenu vaših inicijalnih planova ili prilagođavanje organizacije poslovanja vašim trenutnim i budućim ciljevima. Činjenica je da ćete većinu stvari biti prinuđeni da rešavate u hodu, što će vam u početku zaista oduzimati mnogo vremena – i to dok su kapaciteti kojima raspolažete (recimo, visina budžeta ili mogućnost angažovanja većeg broja (sa)radnika) još uvek poprilično ograničeni.

Sve vas to dovodi u situaciju u kojoj neminovno funkcionišete na više različitih strana. To će se, posledično, najpre odraziti na vašu produktivnost i rezultate koje želite da postignete, i stoga je korisno da od samog starta utvrdite u kojim segmentima poslovanja – i zbog čega – najčešće nailazite na izazove. Dakle, „evidentirajte“ i adresirajte potencijalne probleme istog trenutka kada se oni pojave, a zatim preduzmite odgovarajuće mere kako bi ublažili njihove eventualne (neželjene) posledice.

Sa tim u vezi, postoji još jedna stvar koja bi se, iako suštinski poželjna, vremenom mogla pokazati kao (donekle) problematična. Naime, rešavanje postojećih izazova i razmatranje prilika za unapređenje poslovanja neretko zahteva i sposobnost „outside the box“ načina razmišljanja. Na kraju krajeva, to je jedan od razloga zašto ste i započeli svoj poslovni poduhvat – imali ste dobru ideju i našli ste način kako da je sprovedete u delo.

Međutim, kreativan pristup izazovima ponekad bi se i sam mogao pretvoriti u izazov – na primer, onda kada vas saleti bujica novih ideja, ili uočite mnoštvo primamljivih mogućnosti koje biste istog trenutka želeli da primenite u praksi. Ipak, velika je verovatnoća da će većina njih samo u teoriji zvučati fantastično. Upravo je zato važno prepoznati one mogućnosti i prilike kojima zaista vredi posvetiti vreme i pažnju, odnosno uočiti njihov potencijal u vidu konkretnih dobiti koje bi mogle doneti.

Prema tome, koliko god vam neka nova ideja delovala primamljivo, uvek razmislite o tome da li se (i kako) ona uklapa u vašu inicijalnu viziju. U suprotnom, svaki pokušaj da svom radnom danu dodate još koji „ekstra sat“ neminovno pada u vodu, a vi ćete se – gle čuda – ponovo zapitati na šta ste to izgubili silno dragoceno vreme.

Poslednja izmena dana 1. marta 2018. u 00:03


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »