Odlučiti se na pokretanje sopstvenog biznisa nije nimalo lako, i toga su svesni svi koji su, nakon detaljnih kalkulacija i premišljanja, napokon prelomili i opredelili se za samostalno poslovanje. Takvu odluku ubrzo sustižu i sledeće nedoumice – na koji način postaviti sigurne preduzetničke temelje da bi jedan biznis u začetku uopšte imao održivi potencijal?

One koji su još uvek u fazi premišljanja, taj prelomni trenutak mogao bi podsećati na momenat kada nestrpljivo iščekuju na kom broju će se zaustaviti točak ruleta koji su upravo zavrteli. Neizvesnost kao sastavni deo svakog preduzetničkog poduhvata po pravilu se podrazumeva, ali mnogi će usput pokušati i da vas ohrabre tvrdeći kako bez rizika nema ni dobitka. Pritom, dobronamerni saveti biće vam od neprocenjivog značaja – a to se najviše odnosi na one koji vam pomažu da izbegnete pogreške koje bi vas mogle skupo koštati.

Na tu temu bi štošta imali da kažu pre svega svi koji su – iz ma kojih razloga – propustili da uoče razliku između onoga što bismo nazvali dobrom idejom i pravom poslvonom prilikom. Ova dva pojma samo su naočigled vrlo slična – jer, svi ti „eureka momenti“, koliko god delovali obećavajuće, daleko su od stopostotne garancije preduzetničkog uspeha. S jedne strane, veliki broj ljudi će, vođeni sjajnim idejama, započeti svoje poduhvate uz zavidnu dozu entuzijazma i namere da u njima istraju. Međutim, njihovi planovi mogli bi vrlo lako pasti u vodu ukoliko te ideje ne predstavljaju rešenje nekog konkretnog problema ili, pak, ne odgovaraju trenutnim potrebama tržišta.

Sem toga, prevelika zaokupljenost idejama, bez prihvatanja realnih mogućnosti njihove primene, može navesti pojedinca da zanemari važnost fleksibilnog pristupa – a sve u želji da pošto-poto „istera svoje“. Rešenje je, dakle, u nalaženju zlatne sredine između procene potreba tržišta i osmišljavanja konkretne ideje tako da na te potrebe i odgovori.

Još jedan od uobičajenih, a istovremeno (u pravom smislu te reči) skupih propusta, je nedovoljna procena materijalnih sredstava neophodnih za pokretanje i razvoj biznisa. Finansijski kapital će, doduše, zavisiti i od vrste biznisa, što znači da svaki preduzetnik ima zadatak da sam odredi svoj budžet u skladu sa izdacima koje njegov poduhvat iziskuje.

U tom smislu, planiranje neophodnih ulaganja najpre podrazumeva procenu prihoda koje je moguće ostvariti. No, i oni će često zavisiti od faktora koje nije uvek moguće predvideti, što može dodatno zakomplikovati proces kalkulacije. Većina novoosnovanih preduzeća će, po pravilu, generisati relativno skromne prihode, a njihovi vlasnici na samom početku, u najboljem slučaju, ostajati na pozitivnoj nuli.

Drugim rečima, mogućnost nepredviđenih troškova uvek postoji. Stoga pokušajte da, ukoliko je to moguće, obezbedite i veći početni kapital od onog za koji smatrate dovoljnim.

Ipak, neće samo finansijski momenat uvek uticati na (ne)isplativost biznisa.

Naime, iako je određena doza nesigurnosti česta kod preduzetnika-početnika, ima i onih koji će svojim poduhvatima prići na potpuno drugačiji način. U tom smislu, velika očekivanja i optimističan stav svakako idu ruku pod ruku sa željom da se ostvari dugogodišnji (preduzetnički) san. Međutim, kao što za vatru važi da je „dobar sluga ali zao gospodar“, isto bi se moglo reći i za (nerealno) visoko samopouzdanje.

Jer, velika očekivanja (bez realne procene trenutnih mogućnosti) imaće još jednu nimalo „jeftinu” posledicu – a to je propuštanje prilika za napredak. Gotovo po pravilu, bilo kakav vid napretka u biznisu podrazumeva i sposobnost prilagođavanja trendovima u poslovanju. Stoga će svaki preduzetnik bar jednom biti prinuđen da preispita svoje prvobitne planove, odnosno prilagodi (ili čak u potpunosti odbaci) dotadašnji idejni koncept biznisa.

A o izazovima koje takav potez sa sobom povlači, posvedočiće i svi koji su se sa njima suočili – poput, recimo, idejnog tvorca aplikacije Flickr, Katerine Fejk.

Naime, Flickr danas stoji rame uz rame sa popularnim imenima poput Instagrama ili Twittera, ali na samom početku ova aplikacija osmišljena je kao alatka za deljenje fotografija za online igru Game Neverending. Ovu igru osmislila je i lansirala upravo kompanija na čijem čelu se Katerina nalazila, a ona i sama priznaje da je bilo izuzetno teško odustati od projekta zaslužnog za popularnost ove igre.

Međutim, neosporan uspeh aplikacije Flickr samo pokazuje da se takva odluka na kraju pokazala kao ispravna. Pritom, Katerina je imala sreću i da okupi članove ekipe koja će zajedničkim snagama prevazići te nimalo lake trenutke. Bez obzira na vrstu delatnosti, odabir pouzdanog tima svakako predstavlja još jedan vid investicije u uspeh, a isto se odnosi i na izgradnju stabilnog poslovnog partnerstva. U tom smislu, pogrešna procena prilikom odabira saradnika neće se odraziti samo na međusobne odnose ljudi zadzuženih za upravljanje preduzećem, već bi mogla uticati i na opstanak samog biznisa.

Stoga ne čudi što iskusni preduzetnici poslovno partnerstvo porede sa onim bračnim, dodajući kako i prekid saradnje često nalikuje brakorazvodnim parnicama. Naime, i saradnici u biznisu će – ukoliko finansijski momenat ili saradnja na započetim projektima to zahtevaju – ponekad biti prinuđeni da se „drže zajedno“, iako je potpuno jasno da ta saradnja nema srećnu budućnost.

Dakle, mudar izbor poslovnog partnera podrazumevaće da to bude osoba sa kojom delite zajedničku viziju. Isto tako, praksa pokazuje da je ključ uspešne saradnje u tome da se znanja i veštine, ali i kvaliteti ili slabe tačke poslovnih partnera međusobno nadopunjuju. Prema tome, izgradnja stabilnih partnerstava svakako predstavlja izazov za sebe, i ponekad će biti neophodno proći i manje ugodna iskustva pre nego što odaberete idealnog saradnika.

Zapravo, kategoriji neugodnih iskustava pripašće i ostale navedene stavke – od pokretanja neodrživih biznisa, loših budžetskih procena ili, pak, nerealnih očekivanja i propuštanja sjajnih poslovnih prilika. Ma koliko energije uložili u planiranje svakog poteza, neminovno će se dešavati da neke stvari, jednostavno, neće ići po tom planu. Ukoliko bolje razmislite, poprilično biste se pomučili da pronađete preduzetnika koji nikada nije načinio makar jedan od ovih skupih propusta. A ukoliko se već desi da vam neki „račun“ stigne na naplatu – preokrenite to u svoju korist tako što ćete ga shvatiti kao ulog za budućnost.

Poslednja izmena dana 27. novembra 2017. u 01:38


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »