Ljubitelji grickalica sigurno na svoju listu za kupovinu stavljaju i čips. Jedan od najpoznatijih brendova, koji se po mnogo čemu ističe u odnosu na druge, jeste Pringles.

Pringles je na tržište stigao pre pedesetak godina. Ovaj brend je svoj proizvod zvao čipsom, ali to se nije dopalo konkurenciji, ali ni nadležnim organima. Naime, oko 42 odsto sastojaka Pringles „čipsa“ čini krompir, pa se ne može reći da je čips u pravom smislu te reči. Zato je od tada ova čuvena grickalica, do tada poznata kao „potato chips“ preimenovana u „potato crisps“ – hrskave listiće čiji je krompir samo jedan od sastojaka.

U početku, Pringles čips pravio se od dehidriranog krompira koji je zatim pržen u dubokom ulju, a ukus mu nije bio bi približan današnjem. Tačnije, mnogi su ga opisivali kao „ukus kartona“.

Međutim, to ovu kompaniju nije demotivisalo. Naprotiv! Procter & Gamble, u čijem vlasništvu je tada bio i ovaj brend, zasukao je rukave i rezultat je bio takav da je Pringles do kraja devedesetih godina prošlog veka postao brend „težak“ milijardu dolara. Kellogg kompanija preuzima Pringles 2012. godine, u čijem je vlasništvu i sada.

Prva začajna izmena desila se osamdesetih godina. Novi Pringles i dalje nije imao ukus čipsa od krompira, ali je ipak bio ukusniji od kartona. Jedan od razloga za to što je bio popularan je i taj što, u pakovanju u kom se prodavao, nikada nije postajao bajat. Duga ambalaža obložena folijom sa poklopcem koji se po potrebi mogao vraćati i tako čuvati svežinu „čipsa“ je za to najzaslužnija.

Drugi razlog za očuvanje svežine ovog proizvoda leži u činjenici da on zapravo nikada i nije imao ukus koji bi se mogao opisati kao svež. To je ova kompanija i nameravala – da napravi proizvod koji je trajan i koji neće, za razliku od običnog čipsa, pri masovnoj distribuciji širom sveta izgubiti svoj originalan ukus.

Pakovanje Pringlesa izgleda kao ambalaža za teniske loptice i kao takva dozvoljava da se svi komadi u jednom pakovanju uredno poslažu jedan na drugi. Na taj način, sprečeno je da se listići izlome i da pri dnu ostanu samo mrvice, što se dešava kod klasičnih ambalaža ovakvih grickalica. Do ove ideje došao je hemičar Fredrik Baur, koji je toliko voleo svoj izum da je, kada je 2008. godine preminuo, prema sopstvenim instrukcijama datim ranije, njegov pepeo sačuvan u ambalaži Pringlesa.

Iako sâm brend ima velikog uspeha na tržištu, sastojci ovog čipsa našli su se pod budnim okom Američke uprave za hranu i lekove. Još od prvog preimenovanja uz „potato chips“ u „potato crisps“, Pringles se suočava sa optužbama da ovaj proizvod može da naruši zdravlje. Osim prženja u dubokom ulju, neki od najštetnijih sastojaka nisu namerno dodavani u procesu proizvodnje, već su rezultat termičke obrade krompira na visokim temperaturama.

To nije sprečilo Pringles da postane i ostane vodeći proizvođač „čipsa“ u svetu. Njegovi konzumenti svesni su da štetne sastojke imaju i druge slične grickalice. Ali, ako kupe Pringles, sa mnoštvom ukusa između kojih mogu da biraju, barem su sigurni da vazduh neće činiti dobar procenat ambalaže, niti da će njihova slana, grešna poslastica biti izlomljena dok stigne do njih. I ta jedna naizgled mala, ali zapravo ključna razlika, čini Pringles omiljenim širom sveta.

Foto: William Clifford

Poslednja izmena dana 14. februara 2016. u 16:30


Ina Borenović

Ina je master psihologije, sa raznolikim iskustvom: od regrutacije i selekcije vojnog kadra, konsaltinga iz oblasti ljudskih resursa, pa sve do pisanja, predavanja, bavljenja psihologijom marketinga i preduzetništva. Sertifikovani je trener asertivnosti, sa završenim edukacijama iz grupne analize (osnovni nivo)…… Saznaj više »