Film Hrabro srce (Braveheart) osvojio je pet Oskara iz čak deset nominacija. Doneo je Mel Gibsonu zlatnu statuetu za režiju, a proglašen je i najboljim filmom 1995. godine. Postigao je i veliki komercijalni uspeh, a producentima je doneo više od 210 miliona dolara. Replike iz filma i danas, dvadeset godina kasnije, obavezan su deo motivacionih govora. U bezmalo tri sata upoznajemo se sa škotskom istorijom i najvećim junakom škotske borbe za slobodu Vilijamom Valasom.

Krajem trinaestog veka engleski kralj Edvard Dugonogi okupirao je Škotsku. Okrutni vladar i njegova vojska ubijali su i silovali, a glavom su platili i Vilijamov otac i brat. Mladi Valas beži sa stricem, ali se desetak godina kasnije vraća, i ubrzo dolazi do sukoba sa engleskim vojnicima koji su pokušali da mu siluju suprugu. Nju ubijaju, a on kreće u osvetu koja će prerasti u pravi ustanak… U tom ustanku, biće pobednik velikih bitaka, izdaće ga najbliži, ali će i podariti naslednika Engleskoj princezi, koju kraljev sin, homoseksualac, u potpunosti ignoriše… Na kraju gine kao heroj, a poslednje reči bile su mu: Sloboda! Kakav film i kakav čovek!

Ipak, bilo je i kritika na račun filma. Kritike su uglavnom dolazile od istoričara koji su insistirali na tome da je vrlo malo priče bazirano na istorijskim faktima. Tada se oglasio i scenarista Rendal Valas. Rekao je da je scenario baziran na istorijskim činjenicama, ali da ih naravno nije potpuno pratio. Cilj je bio napraviti zanimljiv film za Holivudsku publiku, a ne lekciju iz istorije… Umetnička sloboda, ali ipak blizu realnosti? Pa ne baš…

Rendal je svoj rad bazirao na pesmi Valas, dvorskog pesnika Slepog Harija. Pa dobro, istorijske činjenice je zapisivao ko je mogao i umeo, zar ne? Da, ali Slepi Hari je živeo vek i po nakon smrti Vilijama Valasa. Harijeva poema o podvizima škotskog junaka narednih nekoliko vekova bila je „bestseller“. Drugih zapisa nije bilo, tek poneka informacija mogla se proveriti. Tako znamo da u mnogim bitkama u kojima se Vilijamu pripisuju pobede prosto nije mogao biti fizički prisutan, kao i da Izabela, engleska princeza nije mogla nikako začeti sa njim, obzirom da je u vreme njegove smrti imala 10 godina i živela u Francuskoj.

Malo detaljnijom analizom, zaključićete da gotovo svi ključni momenti u filmu ne odgovaraju istini. Pravo prve bračne noći verovatno nije postojalo, a bez njega na snazi verovatno ne bi došlo do sukoba sa engleskom vojskom. Robert Burs nije izdao Valasa, a Princ Filip II nije bio homoseksualac. U bici za Falkirk, Irski i Škotski vojnici se nisu zaustavili i pomirili, a škotska vojska nije poražena zbog izdaje već zbog velških vojnika koji su imali moćne lukove i mogli da odapnu strele mnogo dalje nego bilo ko drugi. Škotlanđani nisu bili odeveni u karirane kiltove, niti su farbali lice za borbu. Vilijam Valas nije ubijen na način koji je opisan… Vilijam Valas je škotski Marko Kraljević.

Ali ko bi želeo da gleda film bez svega toga? Ko bi hteo da čita poemu Slepog Harija da nije bila maštovita i zanimljiva pre svega.

Bilo da je u pitanju Marko Kraljević ili Vilijam Valas – prvo dobra priča, pa sve ostalo.

Foto: Paramount Pictures – 20th Century Fox



Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »