Prošlo je tačno deset godina od kada sam uzeo poslovni život u svoje ruke.

Slagao bih kada bih rekao da je sve bilo savršeno, da se ne kajem ni zbog čega i da sam sve uradio najbolje. Nikada ne znate sve, a ako imate i malo empatije prema drugim ljudima, jasno ćete osetiti svoju grešku u poslovnim odnosima. U privatnim životu međuljudski odnosi su znatno slobodniji, dok je u poslovnom odgovornost daleko veća, budući da uključuje i pravne konsekvence.

Biiznis nije bajka. Različite okolnosti tokom svakog radnog dana su realnost i uvek vas drže budnim. Različiti projekti, proizvodi i usluge koje se razvijaju i prodaju. Naplata, prodaja, plate, porezi, država, potrebe državne administracije da “vidi” vlasnika su svakodnevica. Nekako izgleda kao da čitav svet želi da se bavi vama i ima potrebu da vam “potražuje” vreme.

Nikada nije med i mleko. Ako prodaja funkcioniše, a vi se ne bavite istom, bavićete se nekim drugim stvarima i trošićete vreme i energiju na nekom drugom mestu. Ako ste zaista u svom poslu, pitanje je samo da li sebi smete da dopustite da se opustite.

Mnogi kažu da ne umeju, ali je istina da ne smeju. Nemaju poverenja u svoj tim, iako u njemu rade godinama. Reći će da je u pitanju perfekcionizam i da samo oni znaju najbolje šta i kako treba uraditi, ali mislim da je nešto drugo u pitanju.

Ljudi se plaše delegiranja i uživanja u poslu kojim žele da se bave.

Delegiranje znači da ste spremni da podelite posao kojim ste se nekada bavili sa nekim drugim. Uživanje u poslu kojim želite da se bavite znači da ostale poslove radi neko drugi.

Zatrpavanje poslovima ili obavezama ili ljubomorno čuvanje istih, predstavlja problem koji se često primećuje kod preduzetnika ili vlasnika biznisa. Komentarima “imam previše posla” ne pomažete sebi, a ni drugima i pravite od sebe mučenika. Umesto da stvarate automatizovanu i autonomnu organizaciju koja može da funkcioniše bez direktora ili vlasnika, postavljate kulu od karata koja može da se raspadne vašim odlaskom na letovanje ili nekom bolešću.

Da li ste zaista “puni” obaveza ili se samo pravite aktivni da bi ste se bolje osećali i predstavili se kao neko ko puno radi? Šta zaista traže takve osobe? Samilost, razumevanje, strpljenje zato što nemaju vremena, strpljenje od svojih zaposlenih (a nekada i od porodice).

Onog trenutka kada vođa kompanije (direktor/vlasnik) shvati bolnu istinu da nije najbitnija osoba u kompaniji i neke važne poslove prepusti i zaposlenima – stvari će krenuti na bolje.

Ako direktor ode na nedelju dana, firma ne bi trebalo to ni da oseti. Ali, ako neko ko čisti iza direktora, ne dođe na posao nedelju dana, budite sigurni da će to svi zaposleni osetiti. Firma zaista zavisi od zaposlenih i to zbog toga što je svako specijalista svog posla i može najbolje da ga uradi.

Ako primetite da izgleda kao da vas vaši zaposleni pitaju i za najmanju odluku i mišljenje te da vam to oduzima puno vremena, ali se vi i pored toga dobro osećate jer to pokazuje da ste najvažnija karika u lancu, razumećete sledeće:

  • Vaši zaposleni ne žele da preuzmu odgovornost i pre će prepustiti vama i one odluke koje mogu i sami da donesu
  • Vi ste osoba kojoj tuđe odluke ne odgovaraju jer nikada nisu ispravne. Iako ih prave različite osobe, niti jedna ne ume da reši problem na pravi način. Problem je naravno u njima.
  • Plaše vas se zato što reagujete tako da niko ne bi poželeo da bude u vašem prisustvu prilikom nekih dogovora. Neka odluka bude vaša.
Poslednja izmena dana 22. januara 2017. u 00:39


Ivan Rečević

Menadžer i operativac marketing tehnologija (marketing technologist), vodi konsultantsku kuću Gaia Consulting od 2007.godine. Do kraja 2015-te vodio je sektor analitike i bio jedan od vlasnika digitalne marketing agencije Huge Media. Sa više od dve decenije iskustva u IT industriji,…… Saznaj više »