Jedna od floskula na koje ćete lako nabasati među savetima za život jeste važnost sadašnjeg trenutka. Tu ideju su toliko arčili svi oni gurui koji nude instant sreću i uspeh, da se ona dobrano smučila svima onima koji nisu ciljna grupa za takve neodoljive ponude.

Stvar je, međutim, u tome da je sadašnji trenutak koncept koji i te kako ima smisla, a da su ga preuzele mnoge doktrine o sreći i uspehu kao imperativu baš zato što je važan.

Zašto je važan sadašnji trenutak?

Veliku količinu svog budnog vremena ljudske jedinke koriste razmišljajući o prošlosti i o budućnosti. To ima i svoje dobre strane: prošlost nam može biti odlična učiteljica, dok je budućnost vreme kada ćemo da beremo ono što smo u prošlosti i danas posejali. Dalje, da nismo u stanju da učimo iz iskustva (prošlost) i to naučeno primenjujemo ubuduće (budućnost), sasvim je sigurno da kao vrsta ne bismo opstali.

Moć prospekcije – to jest mogućnost zamišljanja i osmišljavanja budućnosti – je jedna od viših kognitivnih funkcija. I zaista, da ne mislimo o budućnosti, šta bismo radili u sadašnjosti? Čemu bismo težili? Kako bismo znali kuda smo se zaputili?

Misliti o prošlosti i budućnosti zaista nije loše, ali može postati. To se dešava kad se „zabodemo” u jedno od ova dva vremena: kad se brižljivo posvetimo lupanju po sopstvenoj glavi zbog nekih glupih grešaka ili loših odluka, ili kad konstruišemo šesnaest scenarija o tome kako će nam proći projekat, a svaki je katastrofičniji od prethodnog. To su trenuci kada smo zarobljeni u vremenu koje ne postoji i ti trenuci neminovno nam donose patnju.

Vreme koje ne postoji?

Prošlost je nešto što je prošlo, ona se nikada neće vratiti. Sa već nekoliko godina to shvatimo, kao i da se razbijena čaša nikada i nikako ponovo ne može sastaviti jer u realnosti nema dugmeta sa undo ili rewind (bogati američki startapi, u vas gledamo) opcijama.

Prošlost je, dakle, zauvek nepromenljiva; jedino što je promenljivo su naše naknadne interpretacije događaja iz prošlosti.

Slično je i sa budućnošću: ona ne postoji. Samo zahvaljujući iskustvu koje imamo, i kao pojedinci i kao vrsta, mi znamo da će sutra da osvane novi dan. A taj novi dan treba preživeti, pa i onaj posle njega, i onaj posle. Ko nam garantuje da ćemo preživeti sutrašnji dan? Da li iko može imati takvu garanciju? Ne može. Nema garancije. Danas, dakle, mogu da potrošim ogromnu količinu vremena koje je strašno ograničeno kao resurs, samo da bih brinula nad nečim što je bilo (i nepromenljivo je) i nečim što će MOŽDA biti (a MOŽDA i neće).

I tako, dok razmišljam o svim greškama i glupostima iz prošlosti, projektujući ih u neizvesnu budućnost, ja gubim jedino što zapravo imam: sadašnji trenutak.

Zastani, udahni, odmori

Ponekad može biti istinski teško da se, kad ste zatrpani obavezama, računima, rokovima, sastancima i svime onime što čini radni dan jednog preduzetnika, posvetite sadašnjem trenutku. Posebno kad imamo utisak da smo u stisci sa vremenom i da ga nikad nema dovoljno.

Međutim, biti u sadašnjem trenutku ne zahteva nikakve vratolomije sa vašim rasporedom. Zapravo je prilično jednostavno: sve što je potrebno jeste napraviti malu (misaonu) pauzu, osvrnuti se oko sebe, oko onoga što se dešava SADA i OVDE – od buke sa ulice i sata na zidu koji otkucava iz spoljašnjeg sveta, do svih briga, strahova i katastrofiranja iz unutrašnjeg sveta. Samo zastati i posmatrati znači biti u sadašnjem trenutku, ali je isto tako važno i ne interpretirati: ne misliti o tome zašto sat otkucava ili odakle nam ova briga na pameti. Samo posmatrati, gledati, puštati da postoji, bez obrade, bez pripisivanja značenja, bez vrednosnih sudova.

Biti u kontaku sa sadašnjim trenutkom zapravo znači biti u stanju pune svesnosti (mindfulness). I zato zastanite, udahnite, odmorite. Spoznajte sadašnji trenutak i prepustite mu se, pošto je on jedino što zaista imamo.

Poslednja izmena dana 20. aprila 2018. u 01:44


Ina Borenović

Ina je master psihologije, sa raznolikim iskustvom: od regrutacije i selekcije vojnog kadra, konsaltinga iz oblasti ljudskih resursa, pa sve do pisanja, predavanja, bavljenja psihologijom marketinga i preduzetništva. Sertifikovani je trener asertivnosti, sa završenim edukacijama iz grupne analize (osnovni nivo)…… Saznaj više »