Da li ste gledali Spilbergov film „Catch me if you can“? Ako niste – Leonardo Dikaprio je fin momak koji sa 15 godina, korak po korak, počinje svoj život najvećeg i najmlađeg prevaranta ikada. Suma koju je ukrao falsifikujući čekove račua se u milionima dolara, a  do 21. godine uspeo je da lažira i da je doktor, pilot, advokat – živeći živote ljudi koji nose ovu titulu. Razume se, sve to vreme sebi dodaje minimum +10 godina starosti i okolina to kupuje. Takođe, možda se sećate da na kraju filma piše gde protagonista, Frenk Abignejl, danas živi i radi.

U međuvremenu, svi smo saznali da je film baziran na životu pravog čoveka. Što je prilično teško za poverovati jer je „Catch me if you can“ jedan od onih filmova uz koje se prilikom gledanja malko nervirate jer su događaji previše nerealni (a da nije u pitanju naučna fantastika). Ispostaviće se da nije tako.

Pravi Frenk Vilijam Abignejl Džunior je jedno od četvoro dece bračnog para sasatvljenog od oca istog imena, Amerikanca i majke Paolet, Francuskinje. Priča o senzacionalnom upoznavanju para tokom Drugog svetskog rata takođe je tačna. Isto tako, rastavili su se, a potom razveli kada je Frenku bilo 12, odnosno 14 godina.

Godinu dana kasnije dečak je otišao od kuće i počeo da živi fantaziju.

Šesnaestogodišnji pilot

Prve prevare bile su vezane za jednostavne trikove sa čekovima. Otvarao je račune u raznim bankama, sa lažnim imenima koje su nestajala sa njim pre nego što bi prevara bila otkrivena a on optužen. Onda je unapredio svoje metode za iznuđivaje novca od banki („Gde bi novac mogao da bude nego u bankama?“ – jednostavno je objasnio svoje ponašanje.) te bežanje nije moralo da se odvija tako brzo. Onda je otputovao u Njujork. Nabavio je pilotsku uniformu i uspeo da dobije pilotsku značku, pod imenom Frenk Vilijams koji je na papiru bio 10 godina stariji od pravog Frenka – imao je 26 godina. Ovo je uradio iz lične želje da putuje svetom, što mu je inače bilo finansijski nedostižno.  Svoj prvi let avionom proveo je na rezervnom sedištu u pilotskoj kabini, kao i svaki sledeći tokom naredne dve godine. Za to vreme je posetio 26 zemalja kroz oko 250 letova. Kao „pilot kompanije Pan American World Airways, imao je pravo koje je intanzivno koristio – odsedao je i jeo u hotelima po izboru i sve to stavljao na račun kompanije. Jednom prilikom su ga piloti pozvali da preuzme kontrolu nad „vozilom“, što je ovaj i urdio, brže-volje uključivši autopilota: „Bio sam veoma svestan da imam odgovornost nad 140 života, uključujući i moj…jer u stvarnosti, nisam umeo ni da puštam zmaja.“ Za to vreme njegov ljubavni život bio je vrlo uzbudljiv – stjuardese su volele mladog, veoma simpatičnog pilota. Ali mnogo mlađeg nego što su mislile – kada se ova saga završavala, Frenk je napunio 18 godina.

Mladost-ludost

Sledila je era pedijatra. Do ove ideje je došlo slučajno. Pošto je zadržao alias Frenk Vilijams, isto ime je uneo i na formular prilikom iznajmljivanja stana u Džordžiji (kuda je pobegao iz Njujorka). U polje „profesija“ je bez razmišljanja upisao „doktor“, brinući se da ga „pilot“ može odati. U istoj zgradi je živeo pravi doktor, sa kojim se Frenk sprijateljio. U usputnom razgovoru saznao je da se u njegovoj bolnici traži novi supervizor – vođa smene, gde je komšija rado prihvatio svog novog prijatelja, verujući u njegovu priču. Abignejl je glatko prolazio kroz svoje dane u bolnici jer je mahom delegirao dužnosti i pepuštao sav rad sa pacijentima specijalizantima. Zbog ove igre se, kako je zabeleženo, jedno dete zamalo ugušilo (bar tako govori Frenkova knjiga). „Doktor Vilijams“ nije razumeo sestru koja je iskoristila lekarski termin „plava beba“, koja je na kraju ipak spašena. Shvativši da je ova prevara ipak dovedena na ivicu života i smrti, Frenk nakon godinu dana napušta karijeru lekara.

Sledeća stanica bio je Harvard, da ne kažemo falsifikat diplome Pravnog fakulteta. Međutim, nije imao kako da lažira diplomu advokatskog ispita tako da je zaista učio, tokom osam nedelja, i prošao isit iz trećeg puta. U to vreme mogli ste da polažete nebrojeno mnogo puta, dok ne položite. Tako da je, po svojim rečima, Frenk učio na svojim greškama. Do ove ideje je došao upoznavši prijatelja svoje kratkotrajne devojke iz pilotskih dana koji je bio advokat. Dobio je posao i odrađiao pripravničke dužnosti dok nije primetio da mu je pozicija ugrožena, kako je jedan od kolega bio zaista student Harvarda, generacijski blizak Frenkovom izmišljenom identitetu.

Svi ovi životi su se odigrali u razdoblju od 15. do 21. godine Frenka Abignejla.

Od samice do FBI kancelarije

A možda je njegova mladost i bila jedini način za toliku hrabrost i nerazmišljanje o posledicama. Uhvaćen je u Francuskoj, 1969. godine gde je služio kaznu 6 meseci, u samici bez svetla, kreveta ili toaleta. Zatim je odveden u zatvor u Švedskoj, gde je tretiran humanije, da bi uskoro bio prebačen u SAD i tamo osuđen na 12 godina u zatočeništvu.

Adolescent Frenk se nije dao ni ovog puta, dvaput uspešno pobegavši iz zatvora, odnosno pritvora. Prošlo je 4,5 godine od kako je dvanaestogodišnja kazna zvanično započela, kada mu je federalna vlada SAD ponudila pomilovanje, uz obavezu istražiteljskog rada na novčanim malverzacijama za koji nije bilo većeg stručnjeka u zemlji. Naravno, bez novčane naknade, do kraja određene kazne. Tako je i bilo.

Za to vreme je pokušao da nađe posao koji će mu obezbediti neku platu – od kuvara do prodavca povrća, ali je, paradoksalno pređašnjim iskustvima, bivao otpušten čim bi se saznalo za njegovu kriminalnu istoriju. Zato se vratio prvim „saradnicima“ – bankama. Nudio je svoje usluge eksperta za pronalaženje falsifikata, nešto poput konsultanta za sugurnost i to pod zgodnim uslovima – ako ne budu zadovoljni njegovim uslugama, ne duguju mu ništa. Ako budu – dođu mu 500 dolara po slučaju i preporučuju ga drugim bankama. Karijera mu ej išla ulaznom putanjom, da bi na kraju otvorio svoju kompaniju i do današnjeg dana sarađivao sa FBI-jem kao predavač, konsultant i autor programa za prevenciju prevara. Privatno, Frenk se oženio i dobio troje dece.

Neko ima pubertetsku krizu u kojoj pati zbog bubuljica i sluša muziku diskutabilnog kvaliteta, neko je provede živeći tri različita života. Tajnu prevarantskog uspeha zbog kog je danas Abignejl više „simpatični junak“ nego „svetski kriminalac“ možda duguje svojim dečačkim namerama i istom takvom šarmu. Kako je Leonardo Dikaprio objasnio nakon što ga je upoznao neposredno pred snimanje filma: „Kada ga vidite, rekli biste da ne bi ukrao ni markicu za pisma. Ali on ima najnesvesnije metode da sa vama razgovara – i ubedi vas u šta poželi – svojim očima, energijom i inteligencijom.“



Vanja Mlađenović

Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.