Nije potrebno mnogo mudrosti da biste znali oko čega se vrti život jedne prosečne četrnaestogodišnjakinje. Škola, učenje, razne vanškolske aktivnosti, a zatim i druženje i zabava, sasvim su dovoljni da ispune uobičajen dan većine tinejdžerki.

Iako se njena interesovanja verovatno ne razlikuju mnogo od interesovanja njenih vršnjaka, devojka iz Teksasa po imenu Ilijana Iv, ipak, ne bi se baš mogla svrstati u tu većinu. Za nju bi se pre moglo reći da je, sa svojih 14 godina, praktično ostvarila san makar dela tinejdžerske populacije koja mašta o tome da se na trenutak nađe u društvu svetski poznatih muzičkih zvezda.

Na muzičku scenu stupila je prošle godine, a njen prvi singl pod nazivom Letters našao se i na Bilbordovoj listi hit singlova. Uz svesrdnu podršku oca Džonatana Heja, inače uticajnog u producentskim krugovima, Ilijana se i sama vrlo brzo susrela sa većim imenima iz sveta muzičkog biznisa – poput repera Snoop Dogga koji se i prihvatio zadatka da izda njen signl prvenac. A da je reč o ambicioznoj mladoj dami, govori i činjenica da se, iako tek zakoračivši u svet muzičke industrije, odvažila i na krajnje ozbiljan poduhvat. Sa svojih 14 godina, Ilijana je, naime, vlasnica sopstvene diskografske kuće Drink The Lemonade.

Oni podozriviji bi ovakav potez mogli protumačili kao hir devojčurka koje je u svet selebritija upalo, takoreći, „preko veze“. Jer, šta uopšte jedna četrnaestogodišnjakinja može znati o upravljanju sopstvenim (muzičkim) biznisom? Ipak, Ilijanin poduhvat teško da bi se tako mogao okarakterisati – iza njene odluke, naime, stoji mnogo jači motiv, a to je želja da svojim angažovanjem podigne svest o nasilju nad decom.

I to nije samo rezultat potrebe da se, po ugledu na sve veći broj kolega, prikloni trendu iskazivanja društvene odgovornosti kroz sopstveni angažman. Ilijana je rešila da, pre svega, kroz muziku progovori i o svom ličnom iskustvu, odnosno o neprijatnostima koje je i sama kao žrtva zlostavljanja doživela.

Teško je zamisliti koliko je hrabrosti potrebno da se jedna tako mlada osoba sama suoči sa iskustvom koje bi i za mnogo starije od nje predstavljalo pravi izazov. Ilijana je, pak, otišla korak dalje, odlučivši da to iskustvo podeli sa svojom publikom, iako je to, po sopstvenom priznanju, za nju značilo ponovno preživljavanje bolnih trenutaka.

Međutim, Ilijana je više nego svesna činjenice da ogroman broj njenih vršnjaka, zbog osećaja nepoverenja, krivice ili usamljenosti, ne pronalazi adekvatnu podršku prilikom suočavanja sa ovako ozbiljnim problemom. Stoga je njena želja da im pošalje poruku da nisu sasvim sami u iskušenjima kroz koja prolaze, te se nada da će na taj način uspeti da načini makar malu promenu.

Ilijanina priča samo je jedna u nizu onih koje govore o transformaciji neprijatnih iskustava zarad potrebe da se ukaže na mnogo veće razmere nekog problema. Isto tako, sve češće se na takve poduhvate odlučuju upravo veoma mlade osobe, koje godine života ni u kom slučaju ne sprečavaju da ličnim angažovanjem pokušaju da „isprave krive Drine“. Tako i mlada kantautorka sopstvenim primerom pokazuje da godine ne moraju uvek biti presudne, pružajući time podstrek svima koji – bez obzira na starost, odnosno mladost – nedostatak iskustva vide kao prepreku u ostvarivanju svojih ambicija.

Sem toga, odluka da svoju priču podeli sa drugima pokazuje da Ilijana i te kako poseduje preduzetnički duh. Prepoznavši lične izazove kao izazove velikog broja mladih, svoj „proizvod“ (odnosno muziku, pa i izdavački biznis) usmerila je najpre u pravcu podizanja svesti, a zatim i delovanja u cilju adresiranja konkretnog problema. Pritom, bez obzira na to što je relativno brzo prešla put od ideje do realizacije, činjenica je da joj je u tome podrška okoline bila više nego dobrodošla – pogotovo ukoliko se zna da poduhvat poput osvajanja muziče scene nije nimalo lak.

Stoga je ova mlada dama spremno prihvatila pomoć oca Džonatana, shvativši njegov uticaj u svetu muzičkog biznisa kao svojevrsnu prednost. Saradnja sa producentima i izvođačima koji su iza sebe već imali vredno iskustvo dalo joj je neophodan „vetar u leđa“, ne samo po pitanju proboja na svetsko tržište, već i u smislu podizanja samopouzdanja. S druge strane, Ilijana nije želela ni da se previše oslanja na podršku drugih – nakon što je prvi singl objavila pod okriljem diskografske kuće jednog od najpoznatijih svetskih repera, sledeći logičan korak za nju bio je uzimanje stvari u svoje ruke, odnosno pokretanje sopstvene izdavačke platforme.

To joj je, posledično, omogućilo da stekne i određenu nezavisnost, te da svoj poduhvat nastavi bez suvišnih uticaja „sa strane“. Međutim, kroz podršku od strane poznatih iz sveta biznisa Ilijana je takođe stekla i – sopstveni kredibilitet. Činjenica da iza sebe ima iskusnu i uigranu ekipu, Ilijani je omogućila da i njen poduhvat bude shvaćen ozbiljno – što će joj svakako biti prednost i prilikom nastavka izgradnje karijere.

A kako će njena priča teći dalje, ostaje da se vidi. Za početak, svima koji bi želeli da svoje ideje sprovedu u delo, Ilijana Iv je zadala „domaći zadatak“ da najpre razmisle o sledećem:

  • Bez obzira na godine i(li) vaše skromno iskustvo – pokušajte.
  • Ispričajte svoju priču – inače nikada nećete otkriti potencijal koje bi vaše ideje mogle imati.
  • Prihvatite podršku iskusnijih, i shvatite to kao priliku da naučite vredne lekcije koje će vam omogućiti napredak u ličnom i u profesionalnom smislu.
  • Iako nećete baš sve uvek moći sami, težnja ka nezavisnosti najbolji je način da ostanete autentični.

I naravno, ne zanemarujte značaj sopstvenih bolnih iskustava – jer, upravo bi vaš sledeći doživljaj poraza mogao biti polazna tačka vašeg uspeha u budućnsoti.

Poslednja izmena dana 12. novembra 2017. u 03:56


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »