Sigurno biste se zamislili kada bi Vam neko rekao da treba da budete najsrećniji ako neka konkurentska firma napravi veliki uspeh, ili ako neka već velika firma poznata celom svetu napravi još veći uspeh. Nekako bi bilo logično da to poželite svojoj firmi, da ih na svom polju dostignete, prestignete, posebno ako posluju u istoj industriji.

Nekada je i to put do uspeha, ili do velikog uspeha. Danas je pitanje da li je to tako shvatao Bil Gejts na početku karijere, da li je sve to već tada video i uspeo da se postavi u položaj neke firmice kojoj će najveća radost biti da neka druga uspe i obuhvati čitavo svetsko tržište. Tada mu čak želja nije bila ni da druga firma osvoji čitavo svetsko tržište, već je išao i nekoliko koraka dalje, bio još drastičniji- želeo da proizvod neke druge kompanije iz iste industrije okupira čitav svet, bukvalno svaku kuću, svaki stan. Pomislili bismo, zar onda nije logičnije da se mi bavimo baš takvim poslom, da preuzmemo njihov, da mi budemo ti koji će osvojiti svet?

Ne, ekipa iz Majkrosofta, sa Bilom Gejtsom na čelu, razmišljala je drugačije. Veliki IBM je već postojao na tržištu, zauzimao lidersku poziciju, bio gigant u industriji računara. Verovatno su Bil Gejts i njegov partner Pol Alen bili dovoljno poslovno pametni i pametno rezonovali budućnost razvoja u toj industriji, pa da nisu poleteli sa idejom da se usmere na isti biznis u kojem je IBM vladao, već da guraju svoju priču. Ali, ipak su imali ideju da iskoriste potencijal IBM-a i da sve to što rade IBM i druge kompanije prevedu u svoju korist.

Na neki način, posredno su podržavali i ohrabrivali potpuni uspeh IBM-a, jer je njihova najveća želja bila da IBM svoje proizvode unese u svaku kuću. Čak, vizija Majkrosofta je u jednom delu i glasila: „Računar na svakom radnom stolu i u svakoj kući…“. Tako prezentovana, praktično jasno podržava ciljeve druge kompanije, kao što je u tom slučaju bio IBM.

Nema sumnje da je IBM trebao da bude zahvalan kolegama iz Majkrosofta, jer takvu besplatnu reklamu nigde drugde nisu mogli dobiti, a sigurno im je značila od rastuće kompanije poput Majkrosofta. Sa tom misijom je Majkrosoft krenuo još davne 1975. godine, a možda ga je baš ona dovela do današnjih pozicija.

Možda i neprimetno, prava osnova strmoglavog rasta Majkrosofta bio je trenutak kada je 1981. Godine Majkrosoft izdao IBM-u licencu za korišćenje operativnog sistema MS DOS. U svemu tome je presudna bila stavka po kojoj je samo Majkrosoft bio ovlašćen da trećim licima izdaje licence za korišćenje operativnog sistema. Ako se zna da je u tom trenutku Majkrosoft bio mala kompanija, mora se priznati da je takav njihov potez bio i pomalo genijalan, ali i hrabar potez.

Praktično, ta hrabrost bila je dvostruka – da se IBM-u ponudi takav ugovor (uslov), ali i hrabrost da na posredan način osiguraju ekskluzivu u izdavanju licenci za korišćenje operativnog sistema. Zapravo, Bil Gejts i Pol Alen su imali veoma promišljena i dalekosežna razmišljanja- prepoznali su „istorijski“ trenutak računarstva u svetu, koji je predstavljao prekretnicu, i procenili da će u budućnosti za kupce mnogo značajniji biti softver nego hardver, pa da će u tom smislu softver biti ono na čemu treba bazirati i biznis.

Praktično, uvideli su da će za svaki hardver bit značajan softver koji je na njemu, pa su na elegantan način i sprovodili svoju viziju, koja je u potpunosti glasila: „Računar na svakom radnom stolu i u svakoj kući, sa Majkrosoftovim softverom na njemu.“ Stvarno, Majkrosoftovo učešće na tržištu se značajno povećalo, jer je na svakom računaru koji je IBM isporučio bio Majkrosoftov MS DOS, a totalnu ekspanziju doživeo je pojavom Windows-a.

Pored umešnosti, vizionarskog duha, mogli bismo reći za Gejtsa i Alena da su prepoznali uz šta će njihov proizvod biti najbolje primećen i prihvaćen, uz šta će najbolje ići, ili kome će najviše koristiti. Svakako, prepoznali su da će svako ko bude koristio računar u isto vreme koristiti i Majkrosoftov softver.

Da, možda Vaš proizvod i ne mora da bude genijalan, možda je dovoljno da prepoznate uz koji drugi proizvod će on najbolje ići, u kojoj kombinaciji će biti najkorisniji, šta će biti potreba u budućnosti ili šta stvara potrebu za Vašim proizvodima i uslugama. Uz kafu ide ratluk, uz čaj ide kolačić… a, uz šta najbolje ide Vaš proizvod, šta ne može bez njega?

Foto: Bruno Cordioli

Poslednja izmena dana 30. aprila 2016. u 03:27


Aleksandar Drenovac

Aleksandar je vodeći konsultant i trener u E2 Element konsultantskoj kompaniji. Kompanijama koje stvarno žele napredak pomaže da uspostave i unaprede organizaciju, razviju i unaprede sisteme upravljanja (procesima, projektima, kvalitetom, rizicima, promenama, performansama, obukom i razvojem), optimizuju poslovanje, unaprede timove…… Saznaj više »