Mnogi ne bi poverovali da je prvi robot u istoriji zabeležen u periodu između 428. i 347. godine stare ere. Upravo u tom periodu živeo je grčki filozof, matematičar, fizičar i astronom, čuveni Arhita iz Tarenta. Osim što je bio važan kao vojni strateg i državnik, pretpostavlja se da je ovaj mislilac pokolenjima ostavio jako vredan mehanički patent. Čuveni “Arhitin golub“ udario je temelje mehanici i analitičkoj mehanici, a generacijama koje su usledile postavio zadatak iz čijih se rešenja vekovima kasnije razvila i robotika.

Praotac mehanike je od drveta konstruisao pticu koja je uz pomoć pare uspevala da leti. Koristeći paru kao pogon, drvena ptica mogla je da pokreće krila i preleti čak dve stotine metara. Iako postoje tvrdnje da je i pre Arhite ovakva zamisao sprovođena u delo, pisani izvori beleže njegovo ime. Po izvorima Aul Gelija, “Arhitin golub“ je bio zakačen za klin i pomoću mlaza pare impresionirao prisutne kojima je demonstriran. Kako je svojevremeno pisao Diogen Laetrije, Arhita je “prvi sistematizovao mehaniku upotrebljavajući načela matematike“. Osim što je nakon ovog izuma počela da cveta matematička misao, Arhita je u istoriji ostao bitan i kao prvi zabeleženi modelar. Modelarenje i maketarenje takođe se mogu smatrati pretečom robotike. Da bi se došlo do modernog doba i savremene robotike nauka je prošla trnovit put. Skoro u isto vreme kada je na jugu Balkana, filozof sprovodio svoje ideje u delo, i u Kini se razvijala mehanika. Dve stotine godina pre nove ere, drevna Kina razvijala je mehaničke sisteme i radila na sličnim projektima. Vraćajući se antičkoj misli, renesansni umetnik Leonardo Da Vinči je napravio prvi model humanoidnog robota koji je mogao da pomera glavu i ruke. Bio je to oklopni vitez. Razvoj računarskih tehnologija doprineo je da ime Kevina Varvika ostane zauvek upamćeno.  Spajajući mikročipove sa nervnim sistemom on je uspeo da kibernetiku popne na još viši nivo. Pokretljive proteze za ljude rođene bez ekstremiteta danas su zahvaljujući Vavriku mnogo dostupnije i funkcionalnije. Iako se u Evropi i Americi stalno radi na usavršavanju robota, Azija se ipak brže razvija. U japanskim industrijskim postrojenjima veliki broj manualnih poslova obavljaju “inteligentne mašine“. U Japanu je zabeležen i incident iz 1981. godine kada je jedan radnik Kavasakija poginuo tako što ga je bukvalno zdrobio robot. Ovaj događaj se i uzima kao prvo ubistvo koje je počinio robot.

Ljudi na pojavu robota gledaju iz perspektive naučne fantastike, a put ka veštačkoj inteligenciji ulazi u poslednju fazu. Roboti se uveliko koriste u industrijskoj proizvodnji. Drama Karela Čapeka, Čeha po poreklu, prva je u kojoj je upotrebljen izraz robot.  Danas je ovaj izraz opšte prihvaćen. Nedavno je u filmu “Ex machina“ do u tančine opisan način nastajanja veštački inteligentnog stvorenja, a ovakvi filmovi plod su ideje iz kojih često nastaju i materijalna ostvarenja.  Čapekova i Hakslijeva literarna predviđanja u dvadeset i prvom veku polako se ostvaruju. Da li će programirane ideje nadvisiti civilizaciju ili će priče o Terminatoru, Voliju, Robokapu, ostati samo filmski mitovi  ne možemo baš sa sigurnošću tvrditi. Ljudi sa vizijama nikada se nisu zadovoljavali sadašnjim stanjem. Ako je sudeći po napretku koji je nakon Arhitinog goluba usledio, razmislimo šta nas to čeka u narednim decenijama, vekovima, milenijumima.

Foto: Bruce Tuten

Poslednja izmena dana 12. oktobra 2015. u 18:52


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »