Svima je poznat onaj nimalo prijatan osećaj kada shvate da su tokom rada na nekom važnom zadatku načinili ozbiljan propust. Iako nema dileme da je u pitanju nenamerna greška, ili da je ona posledica trenutka nepažnje, gotovo je izvesno da će je propratiti onaj (makar blagi) osećaj rastuće neizvesnosti ili panike. I koliko god da su greške sastavni deo svakog posla, većina nas će u takvim situacijama najpre pokušati da po svaku cenu ostane mirna i pribrana.

Jedna studija Harvardske poslovne škole pokazala je da veliki broj ljudi, želeći da ublaži takvu vrstu stresa, to čini na potpuno pogrešan način. Ispostavilo se da savladavanje anksioznosti po principu „samo pokušaj da se smiriš“ može biti krajnje naporno i neefikasno – jer, koliko god da je ova metoda rezultat instinktivne reakcije, ljudi u takvim trenucima još više počinju da se opterećuju stvarima koje bi mogle poći naopako. Nasuprot tome, osobe koje u stresnim situacijama uspevaju da zadrže optimizam, pre će uspeti da se skoncentrišu na pozitivne ishode i, samim tim, ostvariti i bolje rezultate u radu.

A sva tajna leži u sposobnosti da se anksioznost kao neprijatna emocija preokrene u pozitivan stav prema problemu. Ljudi koji su u stanju da na takav način kanališu svoje emocije, uspešnije se suočavaju sa pritiscima ostajući pri tome pribrani i fokusirani.

Ipak, ko god pročita ovakvo razumno obrazloženje, sa pravom će se zapitati – kako da ostane pribran i fokusiran nakon što, makar i nehotično, napravi krupniju grešku koja ga može koštati negativne procene nadređenih? I na koji način u takvim trenucima uopšte sprečiti onaj nadolazeći osećaj panike?

Dobra vest za početak je da te emocije, koliko god neprijatne bile, neće potrajati večno. Osim toga, odličnog saveznika u njihovom prevazilaženju predstavlja – logičko razmišljanje. A kako tog saveznika prizvati u pomoć onda kada je to najpotrebnije?

Prvo i prvo, nakon što se onaj prvi talas anksioznosti stiša, razmislite najpre o nekim sasvim logičnim stvarima: malo je verovatno da ćete zbog greške na poslu, na primer, istog trenutka dobiti otkaz ili, još gore, naći se na ulici bez sredstava da preživite. Suština je da pokušate da zaustavite reku katastrofičnih i sabotirajućih misli koje hrane anksioznost tako što ćete sebi postaviti ova dva jednostavna pitanja:

  • Šta je najgore što se može desiti kao rezultat načinjenog propusta?
  • Da li ćete se svega ovoga sećati i kroz godinu dana?

Navedena pitanja pomoći će vam da situaciju stavite u realan kontekst i shvatite da onaj osećaj panike zapravo nastaje kao posledica anticipiranja negativne kritike koju vam drugi mogu uputiti. Kada smo već kod toga, izvesno je da su se i ti drugi makar jednom našli u sličnoj situaciji, a još izvesnije je da ih njihovi nehotični propusti nisu koštali kakvih tragičnih ili katastrofalnih posledica. I dalje su tu oko vas, „živi, zdravi i u komadu“. Pri tome, njihovi propusti možda su bili i ozbiljniji od vaših. Podsetite se zato i ove jednostavne činjenice: jedna nenamerna greška vas nikako ne definiše kao osobu, i malo je verovatno da će „strašni“ i „neoprostivi“ propusti imati dugoročne posledice po vas.

U tom prvom trenutku, anksioznost može pojačati i utisak da će vam zbog načinjene greške ostale kolege upućivati prekorne poglede ili vas čak osuđivati. Iako je osećaj neprijatnosti potpuno razumljiv i prirodan, istina je da su ljudi u vašem okruženju zapravo mnogo manje usredsređeni na vaše greške nego što se to vama čini. Za razliku od vas, vaši nadređeni će pre svoju pažnju usmeriti na to kako nastalu situaciju mogu rešiti – što je, u krajnjem slučaju, deo onog konstruktivnog načina razmišljanja koji bi bilo poželjno usvojiti nakon što neugodan osećaj zbog načinjene greške prođe.

Mnogi se u takvoj situaciji suoče sa još jednim problemom: skloni su tome da odlažu preduzimanje neophodnih koraka u cilju ispravljanja eventualnih posledica svojih propusta, ostajući tako u stanju produžene anksioznosti i samooptuživanja. Da biste takvu energiju preusmerili u pozitivan način razmišljanja, postavite sebi i neka od narednih pitanja:

  • Koliko je greška koju ste načinili zaista ozbiljna?
  • Koje su moguće posledice načinjenog propusta?
  • Da li je (i na koji način) te posledice moguće izbeći, ili ih makar ublažiti?

Odgovori na ova pitanja pomoći će vam da prevaziđete osećaj anksioznosti i fokusirate se na rešavanje problema. Setite se da je sposobnost preusmeravanja pažnje sa sabotirajućeg na konstruktivan način razmišljanja ono što će vam omogućiti da realno procenite situaciju, preuzmete odgovornost i učinite sve što je u vašoj moći da ublažite posledice načinjenog propusta. A ukoliko će vam to pomoći, odvojte koji trenutak da razmislite i o sledećem:

  • Prva auto-kompanija Henrija Forda propala je nakon samo 18 meseci.
  • Opra Vinfri isprva je proglašena nepodobnom za posao televizijskog reportera.
  • Volta Diznija otpustili su iz redakcije magazina Kansas City Star zbog nedostatka kreativnosti.

Suština je u tome da niko nije savršen, a greške će se neminovno potkradati čak i najuspešnijima. U trenucima stresa i panike, samooptuživanje ponekad deluje kao vrlo „primamljiva“ opcija, i manje-više smo joj svi u određenoj meri skloni. Ipak, prepuštanje vrtlogu negativnih misli i emocija samo podriva sposobnost efikasnog rešavanja problema. Prema tome, ne budite suviše strogi prema sebi, i zapamtite da ćete ponekad upravo iz grešaka naučiti i neke od najvažnijih lekcija.

Poslednja izmena dana 8. oktobra 2017. u 23:55


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »